Za šta je Partizan?

Do poslednjeg julskog dana ove 2024. godine niko nikada crno-belima u evropskom dvomeču nije dao toliko golova. Sedam pogodaka je u dve utakmice Partizanu spakovao Juventus još davne 1961. da bi to oborio Fejenord pre dve i po godine sa jednim golom više.

Sada je Dinamo Kijev ispisao nove neslavne stranice istorije kluba iz Humske, jer ga niko nikada do ove noći nije više ponizio. Što jasno implicira da se Partizan nikada nije nalazio na nižim granama nego sada.

U svakom mogućem smislu.

Starsport

To se ogledalo i prilikom samog dolaska na stadion, gde inače nije bilo navijača, ali je bilo puno policije i rigorozne kontrole. Zvanično, razlog za izostanak publike je kazna zbog pominjanja Srebrenice koju su "grobari" zaradili još protiv Sabaha 16. avgusta prošle godine.

Nezvanično, Ukrajinci su izvršili pritisak na UEFA da na tribinama ne bude čak ni dece do 14 godina, što je postala praksa u poslednje vreme, kako se kojim slučajem neka zastava Srbije ne bi okrenula naopačke i postala obeležje Rusije. Partizan je na to pristao, kao i da usled nove čudne zamisli Dinama, žestoko pojača kontrolu na ulazu u potpuno prazan stadion.

Ukrajinski tim je, navodno, bio u strahu za svoju bezbednost od srpskih navijača. Jedini mogući ulaz u Humsku bio je preko novinarske lože na istočnoj strani, gde su predstavnici medija morali cifru po cifru da čitaju broj lične karte i tako se "predstave" na kapiji okruženi popriličnim brojem policije.

Takva praksa do sada nikada nije bila ni na jednoj evropskoj utakmici, pa čak i onima u grupnoj fazi Lige šampiona, ali je ovog puta tako moralo biti usled rata između Rusije i Ukrajine koji i dalje bukti.

Partizan sedam godina nije imao priliku da pojuri Ligu šampiona, ali je i posle toliko čekanja u prvoj domaćoj utakmici imao verovatno najjadniju atmosferu na svom stadionu ikada.

Umesto da se raduje napadu na elitno takmičenje, nije bilo života u Humskoj i sve je izgledalo manje entuzijastično nego da je u pitanju prijateljski meč.

Starsport

"Boka Juniors u Humskoj", uzviknuo je neko u loži na Istoku aludirajući na simpatičnu kombinaciju dresova Dinama, tek toliko da izmami poneki kiseli osmeh u sablasnoj i užasnoj atmosferi.

Na terenu smo gledali sve samo ne strast i energiju koju bi sa sobom doneo argentinski fudbalski velikan, ali je i to bilo dovoljno Kijevljanima da izgledaju kao da plešu po terenu. Iako, ruku na srce, i pored devet postignutih golova nisu pokazali Bog zna šta. Više je Partizan taj koji je delovao kao neki tim sa dna kace bolivijskog prvenstva (da ne uvredimo članove tamošnje Klausure).

Partizan je toliko bio negledljiv, da su prisutni na stadionu ozbiljno zakukali kada je glavni sudija iz Rumunije odredio pet minuta nadoknade vremena. Oči su pekle, a golovi se nizali u mreži Jovanovića, što priznati, što poništeni.

"Jel' tri ili četiri?", upitala je koleginica nakon pečatiranih 3:0 u trećem minutu nadoknade. Nikako joj nije za zameriti, svako bi se lako zabrojao u kanonadi koju je Partizan doživeo kao nikada pre.

Koliko je klub pao na niske grane nisu mogli, smeli, a ni hteli da skrivaju ni igrači, pa ni trener Aleksandar Stanojević. Bez ustručavanja su rekli da se srame svog nastupa i da ovakvi nisu za ozbiljan fudbal.

"Sramota! Ne treba trošiti reči na ovo... Mislim da treba da je sramota svakog od nas koji smo bili deo ove dve utakmice. Vruća mi je glava i nervozan sam, ali trebalo bi svi da smo nervozni posle ovoga...", grmeo je, ali i štedeo reči golman Aleksandar Jovanović.

Potom je Stanojević čak otišao korak dalje i fudbalskoj Srbiji saopštio da njegov tim, koji je celog leta pripremao i koji je trenutno na prvom mestu, nije ni za Superligu (?!)

"Ne samo Luganu, ne možemo u ovom trenutku da pariramo nikome u Evropi. Nismo za Evropu. Nismo spremni da budemo konkurentni ni za Superligu. Iskreno nisam očekivao ovakvu situaciju. Treći put sam ovde, prolazio sam razne situacije, ali ova je veoma teška", rekao je Stanojević posle utakmice.

Jedan od "hajlajta" utakmice, na žalost Maksima Diačuka, bio je njegov pad i prelom ključne kosti u 54. minutu. Jauci su odjekivali praznim stadionom i nije bilo prijatno čuti kako paraju nebo nad Humskom.

No, nekako su baš ti vapaji oslikali trenutnu situaciju u Partizanu i upravo bi se tako čuli zvuci zapomaganja navijača da ih neko izbavi iz ćorsokaka u koji su upali.

Jer, upravo su saznali da njihov voljeni klub nije ni za Evropu, ni za Superligu Srbije.

Pa, za šta je onda?