Murinjo se vraća na "Stamford Bridž": "Danas sam bolji nego što sam bio ranije"

Murinjo je stekao slavu u evropskom fudbalu kada je posle osvajanja Kupa UEFA sa Portom u sezoni 2002/2003, već sledeće osvojio i Ligu šampiona sa istim klubom.

Od tada je osvajao titule u ligama "petice" sa Čelsijem, Interom i Real Madridom, a sa Interom je osvojio i svoju drugu Ligu šampiona.

U novije vreme, portugalski strateg je osvojio Ligu Evrope sa Mančester Junajtedom i zaokružio svoj niz svih velikih UEFA klupskih trofeja tako što je doveo Romu do titule u Ligi konferencije.

Sada se vratio u Benfiku – klub u kojem je, na nekoliko meseci 2000. godine, imao svoju prvu seniorsku trenersku ulogu.

Danas, sa 62 godine, Murinjo za UEFA govori o tome kako se promenio (i ostao isti) tokom poslednjih 25 godina.

O povratku u Ligu šampiona sa Benfikom

"Ove godine kada nisam bio u Ligi šampiona nisu bile loše, jer sam igrao finala Lige Evrope i Lige konferencije. Naravno, Liga šampiona je najveće takmičenje, takmičenje sa najvažnijim klubovima u Evropi i za mene to očigledno mnogo znači – jer ako je osvojiti jednu san za svakog, osvojiti dve je još bolje", kaže Portugalac.

"Imao sam sreću u karijeri da vodim mnogo velikana: Real Madrid, Inter, Mančester Junajted, Čelsi. Benfika je gigant. A kad vodiš giganta, dolaze i ogromne odgovornosti, ogromna očekivanja – sve je ogromno. Ali to je izazov koji mi treba".

Povratak na "Stamford Bridž"

EPA/MARCELLO POZZETTI

"Kada sam napustio Porto, moja prva evropska utakmica kao trener Čelsija bila je upravo protiv Porta. Dok sam vodio Inter, igrao sam bezbroj puta protiv Barselone (gde je ranije bio pomoćni trener). Kao trener Fenerbahčea, igrao sam protiv Mančester junajteda, igrao sam protiv Benfike", podseća Murinjo.

(Stamford Bridž je) stadion na kojem sam osvojio tri Premijer lige. Ispisao sam istoriju sa Čelsijem. Čelsi pripada mojoj istoriji, ja pripadam istoriji Čelsija. Ali to je fudbal. Oni žele da pobede, ja želim da pobedim. Znam gde se nalazim pre meča, znam gde se nalazim posle meča, tokom meča, verujem da imam sposobnost da zaboravim sve i samo se takmičim".

O gladi za pobedama

"Ako jednog dana osetim manje radosti kad se probudim rano ujutru i krenem na posao; ako jednog dana osetim manje radosti kad pobedim utakmicu; ako jednog dana osetim manje tuge kad izgubim utakmicu – ako se nešto promeni, to će za mene biti kao crveno svetlo koje se upalilo", naglašava veliki stručnjak.

"Sećam se utakmice Lige šampiona između Mančester junajteda i Real Madrida, kada sam bio u Realu, a ser Aleksom (Fergusonom) u Junajtedu. Bio sam u njegovoj kancelariji pre utakmice i pitao sam ga: 'Ser Aleks, da li se ovo ikada promeni – mislim na tenziju i adrenalin koji osećamo pred ovako važne utakmice?' On je rekao: 'Ne, nikad se ne promeni. Isto je do samog kraja'. Prošlo je više od deset godina (od tada), a moja osećanja se nisu promenila".

O svom razvoju kao trenera

"Danas sam bolji nego što sam bio ranije. Mislim da trener postaje bolji što više iskustava prođe. Glavna razlika koju primećujem kod sebe jeste to što sam možda u početku bio više usmeren na sebe, a sada sam se promenio – ne znam… Osećam da sam postao više altruista. Osećam da sam u fudbalu da bih pomogao drugima, a ne sebi. Tu sam da pomognem svojim igračima više nego što razmišljam o tome šta će biti sa mnom. Više razmišljam o klubu, više o radosti navijača, nego o sebi".

O svojoj reputaciji

"Nikada nisam sebe smatrao genijem. Kao provokator? Možda malo, ali nikada kao đavola. Kao genije? Nikad. Naravno, uvek sam imao osećaj da imam prirodne sposobnosti koje sam razvio kako bih postao dobar menadžer, isto kao što to imaju mnogi veliki igrači", kaže Murinjo.

"Bilo je utakmica u mojoj karijeri za koje sam osećao da sam ih ja dobio; da su zahvaljujući meni – jer postoje trenuci, odluke i strategije pre ili tokom utakmice koje menjaju sve. Tada osećaš: 'Ja sam dobio ovu utakmicu'. Ali nikada nisam sebe video kao genija. Uvek sam se osećao kao deo tima, da su igrači važniji od mene, da sam tu da im pomognem".

O svojoj trofejnoj sobi

"Imam jednu sobu u kući gde držim neke replike, medalje i dresove, i to je muzej – i, kao što uvek kažem, muzej je istorija, to je nedodirljiva istorija, ali nije deo mog svakodnevnog života, nije deo moje sadašnjosti, nije deo moje budućnosti. Ono što sam danas je ono što sam danas – a ne ono što sam bio u prošlosti. Ljudi me sude po onome što radim danas", naglašava Portugalac.

"Nemam mnogo vremena za razmišljanje, a i ne želim da ga imam. Nemam vremena niti mi je to deo načina razmišljanja. Uvek govorim – mogu da mi uzmu sve, ali priču koju sam stvorio niko mi ne može oduzeti. Međutim, kad si u poslu, kada imaš ambicije – ono što je ranije urađeno, ne računa se", zaključio je Žoze Murinjo – šampion Engleske, Italije, Španije, Lige konferencije, Lige Evrope i Lige šampiona.