Dijamant je večan: Šampion koji to nikada nije postao

U ovom surovom svetu, gde su snaga, volja, umeće i talenat na probi svakoga dana, postoji sport u kome su njegovi učesnici simboli svega pomenutog, nadahnuti izdržljivošću, preciznošću i duhovnom snagom, stoje kao idoli na pijedesetalu onog odabranog dela publike koji je odanost pružio sportu zvanom MMA.

Iako ih mnogi smatraju modernim gladijatorima, oni oholi i manje upućeni reći će da su potrošna roba, gde su njihova tela samo skup mišića, krvi, vena, arterija i tetiva koji služe za zabavu široke narodne mase.

Oni su legura karaktera, surovog talenta i volje za napredak, oni su tvrdi poput dijamanta, njihova čvrstoća dozvoljava da se svaki materijal iseče, a da oni ostanu netaknuti.

Kroz životni proces je ovaj dijamant i nastao, poput onog pravog, koji je došao duboko ispod površine zemlje, gde pritisak doseže vrednost od čak 5 gigapaskala (GPa = 1000000000 Pa) i temperatura prelazi 1.200 stepeni celzijusa i običan atom ugljenika doživljava maestralnu transformaciju.

Shutterstock/Ramann

Kao što se leptir rodi iz gusenice, iz tog običnog minijaturnog grumena rađa se dijamant. Pod uslovima koje ljudsko biće nikada ne bi preživelo, priroda je oblikovala nešto za čim ljudsko biće uzdiše otkako sazna za njegovo postojanje.

Nastankom gotovo savršenog materijala čija kristalna rešetka povezuje svaki atom sa četiri susedna u savršenoj tetraedarskoj simetriji dobija se rezultat nečega što se ne lomi i definiše granice izdržljivosti.

U tehnologiji materijala, dijamant je apsolutna referenca: sa tvrdoćom 10 na Mohsovoj skali, on nije samo najtvrđi prirodni materijal, on izdržava napone veće od 100 GPa i gotovo je nemoguće deformisati ga pod pritiskom.

Modul elastičnosti doseže više od 1.200 GPa i odupire se svakom savijanju, a da bi ga nešto slomilo, potrebna je sila toliko velika da joj se snaga meri u terapaskalima (1000000000000 Pa)...

Naš današnji junak jeste običan čovek od krvi i mesa, ali je njegov duh dijamantski. Poput dijamanta, on je večan i za sobom ostavlja trijumfe, poraze, padove, bol, pakao i jednako je sijao tokom tog procesa, ali su taj sjaj videli samo retki.

Njegova borba je umetnost, njegovo srce je čisto i njegovu volju niko nije uspeo da slomi.

Kao što se dijamant koristi u industriji da probije najtvrđe metale, tako i borac, preciznošću i kontrolom, prolazi kroz protivnikovu odbranu – ne sirovom snagom, već čistoćom pokreta i čeličnom voljom koju podupire fokus. On ne gubi oblik. On ga sam bira.

I baš kao što se svetlost prelama kroz dijamant i otkriva spektar boja skriven u njegovoj unutrašnjosti, tako i borac u oktagonu pokazuje ono što se ne vidi golim okom: priču o transformaciji, o padu, o snazi da ustane i zasija.

Ne zato što nije bio slomljen već zato što je, poput dijamanta, odbio da se raspadne. Njega svi znate, on je Dastin Poarje.

Credit: via ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Ko je Dastin Poarje?

Za one kojima se dopao uvod, ali nisu ljubitelji i poznavaoci MMA sporta – Dastin Poarje je američki borac koji je najveći deo profesionalne karijere proveo u elitnoj organizaciji UFC.

Dastin se borio u lakoj kategoriji, a bio je poznat pod nadimkom Dijamant i, iako nikada nije bio šampion, osvojio je srca miliona pratilaca.

Nadimak Dijamant je dobio još u amaterskoj karijeri kada ga je gledao tadašnji UFC borac Tim Kredur i bio naprosto oduševljen njegovim nastupom i neuništivom voljom.

Da biste uvideli kakvom energijom zrači dovoljno je obratiti pažnju na ovu izjavu:

"To je sve što sam želeo, želeo sam sjajnu borbu i naučio sam mnogo. Moram da pobedim. Ovo je prvi put u životu da sam se borio u četvrtoj rundi, prvi put sam otvoren... Ipak, imao sam dobre udarce. I dalje sam mlad, učim na poslu svakog dana, a Čeng je sjajan borac i ratnik i voleo bih da se opet borimo. Pobedio me je u nečemu što ja volim. D'Arce choke. Trebalo je da pobedim. Mnogo sam se borio, trudio i mučio, dugujem to sebi. Veliki je ovo udarac, ovo je moj život", rekao je Dastin i vidno brisao suze.

Naredno pitanje se odnosilo na ulogu u filmu i popularnost koja raste, kako bi se Poarje malo oraspoložio.

"Da, rekao sam svojoj devojci da ću se vratiti i pobediti. Ili ću pobediti ili umreti u kavezu. Izgubio sam borbu od borca koji je bio bolji. Nisam nokautiran slučajno, pobedio me je jer je bio bolji. Takav je ovo sport", iskreni i tužni Dastin Poarje je ovo izjavio nakon poraza od Čeng Sung Junga poznatog kao Korean Zombie.

Kada god bi Dastin Poarie bio upitan koliko se dugo bori, odgovorio bi – čitavog života. Objasnio je da se još tokom ranog školovanja, u sedmom razredu, udružio sa problematičnom decom i redovno upadao u probleme.

Iz srednje škole su ga izbacili nakon velikog broja izostanaka i učestvovanja u uličnim tučama, pa je bio neko vreme u popravnom domu u rodnom Lafajetu u Luizijani.

Objasnio je više puta da je njegova majka molila boga da pronađe svoj put, da je besciljno lutao ulicama i tražio smisao u svakom novom danu koji obasja sunčev zrak.

Nastavio je da se bavi borilačkim sportovima i počeo da boksuje u lokalnoj sali, pa je ubrzo bacio oko na MMA i otišao tim putem. Nekoliko godina i hiljade surovih treninga kasnije učestvovao je u prvoj profesionalnoj borbi, sa 18 godina.

Otac i majka su ga molili da se ne bori besplatno, a devojka i sadašnja supruga ga je molila da se ne tuče po ulici. Ona ga je vozila na borbe i kada su imali po 20 godina počeli su zajednički život i krunisali ga brakom.

Credit: Carmen Mandato / Getty images / Profimedia

Ubrzo je prestao da učestvuje u amaterskim borbama i transformisao se u profesionalca – svoju prvu profi borbu dobio je nokautom u prvoj rundi posle 1:19.

Baš u tom periodu je sniman dokumentarni film "Fightville" koji prati živote mladih boraca iz Luizijane.

Njegov životni put nije odmah krenuo zvezdanom stazom, morao je da se dobro pomuči dok nije stigao do života oivičenog glamurom – mešao je beton na gradilištu, napredovao malo po malo i stigao do toga da radi vrata i prozore na gradilištima.

Nakon posla je trenirao, a posao mu je pružio zdravstveno osiguranje. I ono što je neverovatno – kada je stigao u UFC imao je taj pomenuti posao.

"Kada sam dobio šansu da se stoprocentno posvetim borenju i sportu, kao da mi je nebo otvorilo put. Nešto mi je reklo da sam uspeo i da zaista imam šansu za neki lepši život", objasnio je Poarje u podkastu kod Tea Vona.

Nikada nije krio da je imao samo jednu želju u profesionalnoj karijeri: Da postane UFC šampion.

"Čitavog života je tražio šansu da svojim radom podigne ruke u vazduh i pokaže da je najbolji", objasnila je njegova majka rekavši da ga  nikada nije zanimao novac, niti bilo šta materijalno.

I sam kaže da je najlepši osećaj bio kada bi vezivao bokserske rukavice i spremao se za još jedan trening, a mentalitet pravog borca je objasnio jednom prilikom kada su ga pitali kako rešava jaka svetla oktagona i glasove publike...

"Da umem to da primenim na sve, bio bih milijarder i prodao to svim borcima na svetu. Nisu svi isti. Ni ja se ne osećam isto pred svaku borbu. Ne znam, zaista. Mentalno, mogu da kontrolišem samo određene stvari i to je važno. Buka nije važna. Važno je ono što mogu ja da kontrolišem, a ono što ne mogu samo ostavim sa strane. Bavim se stvarima koje su moj deo posla. A ono drugo, što ne mogu – tako je, kako je. Razgovarao sam sa psihoterapeutima, koji su mi pomogli oko stvari koje treba da popravim. Za šta sam ja odgovoran, kako da primenim ishranu i trening profesionalnom životu. To su saveti koje primenjujem i na život", objasnio je Dijamant.

Dastin je u Luizijani imao 7 pobeda i nijedan poraz pa je stigao poziv WEC organizacije i imao prvu borbu van svoje države i odlazi – pravo u Las Vegas.

Očajnički je želeo da se probije, ali je odlukom sudija izgubio od Denija Kastilja. Znao je da će biti dug put do izlaska iz siromaštva i da ne sme da napusti posao, kao i da mora promeniti način borbe.

"Bio sam kao manijak. Bacao sam udarce bez nekog smisla", objasnio je Dastin i pokazao da je samosvesnost velika prednost u životu, ali je i hod po tankom ledu, jer može dovesti do manjka samopouzdanja, ako se krene u pogrešnom smeru.

Zašto ovo spominjem? Zato što je Poarje u narednoj WEC borbi pobedio tehničkim nokautom u prvoj rundi i pokazao da je svojom snagom i snalažljivošću uspeo da prebrodi poraz, pa da ga nagrada čeka iza ugla.

Ubrzo ga je pogledala sreća jer je UFC kupio WEC i tim spajanjem on je stigao na najveću scenu.

Dijamant je zasijao 

Krajem 2010. godine je Žoze Aldo povredio vrat i Dastin Poarje dobija poziv svog života – ponudu da uskoči umesto žive legende i to samo nekoliko dana pred meč u klasi u kojoj se nikada ranije nije borio, pero lakoj kategoriji.

Skinuo je težinu do 65 kg i zakazao meč sa Džošom Grispijem, čovekom koji je konkurent za šampionski pojas u toj kategoriji. Ispit života mladog Poarjea.

"Bio sam veoma nervozan, iako nije bilo fizički nešto previše zahtevno. Ljudi su govorili da sam bačen vukovima, da je ovo preteška borba za mene i dobio sam šansu da pobedim favorita i pokažem svima ko sam i šta sam", rekao je Poarje.

Na nogama, u klinču, u parteru... Svuda je bio opasan i konkurentan.

"Očekivao sam rat, ali sam iz runde u rundu bivao sve bolji od njega i kada god bih došao u svoj ugao saznao bih da sam ja taj koji kontroliše meč", rekao je Dastin, koji je, prema odluci sudija, pobedio prvog izazivača za šampionski pojas UFC pero kategorije!

 

Verovatno ni on sam nije bio svestan toga šta je uradio, ali je govorio kako je uspeo da pobedi kandidata za pojas i shvatio da to više nije hobi, da mu je na najvećem stepeniku podignuta ruka.

Znao je da sada može da se posveti sportu i da sa 23 godine može da živi od toga i da ga čeka velika karijera. Svi su to znali.

Pobedio je Džastina Janga i Pabla Garzu, a onda... Blagosloveni Maks Holovej. Prva borba od tri, koja će očarati sve ljubitelje sporta, sa borcima koje će gotovo svi voleti i nakon svega toga ja i pišem ovaj tekst.

Maks je debitovao protiv Poarjea, teško da može opasnije kada se pogleda sa ove distance. 

Holovej je bacao strašne udarce, imao jedno leteće koleno koje je moglo da ozbiljno uzdrma Poarjea, ali je Dastin uspešno savladao Holoveja i ostao neporažen.

Ovo nije poslednje što će nam doneti njih dvojica. Nikako...

"Neću da kvarim pobedu Dastina Poarjea, on je bio bolji, ovo je bilo njegovo veče i idemo dalje", rekao je Holovej u džentlmenskom maniru koji neće ispariti ni mnogo godina kasnije.

"Neću borbu za pojas. Bar još neko vreme. Hoću da napredujem i da budem spreman za borbu za pojas kako bih dugo bio šampion", objasnio je Dijamant.

Usledila je borba sa Čeng Sun Jungom, a taj ishod već znate. Poraz koji je bacio Poarjea na pod, ali mu nije slomio duh. 

"Brabo" choke, gušenje koje je slično "D'Arce choke" gušenju kojim ga je pobedio Sung Jung. Dastin se malo opustio i imao preko 80 kilograma pred naredni meč, za koji je morao da se spusti na 65 kg.

Bilo je jasno da će biti teško jer u borbu je ušao u kratkom roku, kao u UFC debiju...

"Umalo sam umro. Slabo se sećam merenja u sučeljavanja. Mislio sam da ću da se srušim", rekao je Dastin o situaciji pred borbu sa Kabom Svonsonom.

Jednoglasnom odlukom sudija Kab Svonson je pobedio Poarjea. Svima je pokazao da poraz nije eliminacija, da mu duh neće biti slomljen i da on ne puca pod pritiskom tek tako.

Najbolje su to naučili Erik Koh, Dijego Brandao i Akira Korasani. A onda... spektakl spektakla i kruna nižih težinskih kategorija te 2014. godine: Konor Mekgregor!

Konor Mekgregor je bio Kobi Brajant, Lebron Džejms i Majkl Džordan u jednoj osobi (po popularnosti). Nikada se jedan MMA borac nije tako visoko kotirao u svetu zvezda.

Dastin Poarje je sa tri uzastopne pobede bio borac sa najviše trijumfa u istoriji pero kategorije.

"Dastin samo priča. Uskoro će saznati šta je sve ovo i da od priče nema ništa. Udariću ga u vilicu i poremetiću ga. Pobediću ga u prvoj rundi. Rano ću mu razbiti usta. On je seljak, tihi seljak koji me ne brine. Sviđa mi se klinac. Dobar mali seljak za koga sam siguran da ne može da me pobedi", rekao je Konor u svom stilu.

Konor je rekao da mu je ušao u glavu i da tamo stanuje, a da ne plaća kiriju (rent free) – izraz koji je se danas koristi globalno i u svim sportovima.

"Ovo je sada lično. Malo je posao, a malo je i lično. Nema na čemu, Konore", rekao je Dastin pred taj meč, vidno iznerviran Mekgregorovim komentarima.

Na njegovu žalost... Konor je bio u pravu. U prvoj rundi je nokautirao Dastina i sebe nazvao "Mystique Mac", još jedan nadimak koji je "vidovitog" Konora lansirao u elitu svetskog džet-seta.

Dastin je naučio da pričom neće daleko otići. Drugi put je izgubio borbu za pojas u pero kategoriji, a treneri su mu rekli da je previše težak za to i da bi bilo bolje da pređe u laku kategoriju.

Da li su bili u pravu?

Pritisak stvara, ali i uništava

Tanka je granica između "pukovnika" i "pokojnika" i Poarje je to osetio na svojoj koži. Dve prilike za pojas nije iskoristio i bilo je vreme za izazove u lakoj kategoriji.

Koliko je opasan najbolje su naučili Dijego Fereira, Jansi Medeiroš, Džo Dafi i Bobi Grin. Želeo je borbu sa Majklom Džonsonom i dobio je i to.

Nakon trijumfa nad Bobijem Grinom, svima je najavio da će dobiti ćerku i uskoro postati otac, a tada smo dobili predivnu scenu sa Maksom Holovejem koja i dan-danas kruži društvenim mrežama.

Džonson je "prljav" borac, takođe i prgav i zna šta da kaže.

"I'll fuck you up boy", zapretio je Džonson Poarjeu i prethodno rekao da vidi Dastinovu slabost, da direkt baca previše agresivno i da često nakon udaraca otvara put protivniku.

Opet ista priča. Poraz u prvoj rundi. 

"Tada sam se defanzivno orijentisao. Znao sam da mogu da udarim čoveka, ali sada je došao red na to da zaštitim sebe. Ja volim borbu, hoću da budem najbolji na svetu", rekao je Poarje na gostovanju kod Džoa Rogana.

Vratio se pobedom nad Džimom Milerom i sada zakazao duel sa Edijem Alvarezom. Edija je "pregazio" Konor Mekgregor, a Alvarez rekao da ga ne brine Poarje.

Ovo je bila borba koja je obojici mnogo značila. I Dastinu je sve išlo kako treba sve dok... Sve dok nije dobio koleno u glavu i ostao na podu.

Komentatori su uglas vrisnuli "Ovo nije legalno". Dastin je bio u parteru. Tada su takvi udarci zabranjeni. Edi je ostao na nogama i nije smeo kolenom u glavu da udara Poarjea, pa pošto je to učinio, pobeda mu je oduzeta.

Publika je izviždala Edija Alvareza. Ovako prljave poteze niko ne voli i ne trpi, pa makar i došli nakon bolnog i uzurpirajućeg poraza od jednog lajavog Konora Mekgregora.

"On je to uradio namerno. Video je priliku da me udari i uradio upravo to što je želeo. Tačno je znao šta radi. Ja nikada ne odustajem, on je odustao", rekao je Poarje.

Dejna Vajt je rekao da je ovo bio najgori mogući ishod jer su momci imali sjajnu borbu i ostali bez ijednog bonusa...

Crni oblak ga nije obuzeo. Prodao je neke stvari sa te pomenute borbe i novac dao ugroženoj porodici u kraju u kom je odrastao. Još jednom je pokazao veliko srce.

Pokazao je zbog čega ga ljudi toliko vole i zbog čega je uživao takvu podršku uprkos bolnim porazima u najtežim mečevima.

Ubrzo je pokrenuo fondaciju koja je pomagala velikom broju ljudi, a 2023. godine je detetu koje je preživelo rak ispunio želju i pozvao u salu da zajedno treniraju.

Plaćao je lečenje deci, imao čuvenu konferenciju na kojoj je lio suze i objašnjavao da je život surov i da šestogodišnje dete ne sme da snosi takve posledice i da vodi životnu bitku.

"Ostavi svet boljim nego što si ga zatekao", više puta je Dastin govorio, kao pravi filantrop.

Poarje je nastavio da radi i trenira i opet imao borbu sa bivšim šampionom Entonijem Petisom. Popularni "Shotime" nije mogao da se nosi sa Dijamantom i trijanglom je Poarje upisao trijumf u drugoj rundi.

Spomenuo sam njegovo okretanje psihoterapiji i građenje samosvesnosti, a to ga je dovelo do promenjene ishrane i neverovatne pobede nad Petisom.

Nije samo bokser. Grepling i rvanje je pokazao na najvišem nivou... "Omiljeni borac tvog omiljenog borca" jeste citat koji je često kružio društvenim mrežama pred Poarjeovu borbu sa Džastinom Gejdžijem.

"On se popeo na rang-listi, padao je i pokazao ko je i šta je. Spreman sam za njega", rekao je Gejdži pun poštovanja, a takav je bio i Poarje: "Znam šta je sve na kocki, znam o kakvom se borcu radi i kakav borac moram da budem protiv njega. Osećam već krvaranje u kasnim rundama, a nadam se da će moja ruka biti podignuta gore", objasnio je Dastin.

Gejdži je taktički gađao noge Poarjea. Posle tri runde rata je bilo jasno da Poarjeove noge nisu u sjajnom stanju, a šteta se videla na njihovim licima i pokazala razmenu od "milion razmena u sekundi" – usledila je uraganska serija udaraca Dastina Poarjea koji nokautom "gasi" Džastina Gejdžija.

"Ovo je moja 20. borba u UFC organizaciji. Pobedio sam, gubio, bio nokautiran i uvek sam se vratio. Dejna, hoću Habiba", rekao je Poarje.

Da skratim priču, nije pobedio Habibu. Dobio je revanš sa Edijem Alvarezom i završio ga u drugoj rundi. Tehničkim nokautom.

Osveta se poslužila hladna. Ništa više neću reći, ostaviću vas da pogledate sami:

Šampionski pojas – tako blizu, a tako daleko

Dastin Poarje je 2019. godine dobio šampionsku borbu. Onu za prelazni pojas lake kategorije sa višestrukim šampionom lake kategorije – Maksom Holovejem.

Dastin je već jednom pobedio Maksa, a svima je jasno koliko je veliko međusobno poštovanje između njih dvojice.

Jasno se sećam "hajpa" ove borbe. Ne postoji osoba sa kojom sam razgovarao o ovom sportu, a da nije bilo ushićenih povika za taj susret, za taj rat od pet rundi.

Maks Holovej je bio višegodišnji šampion pero kategorije i čovek sa čak 13 pobeda u nizu! Dastin, s druge strane, imao je 22 meča u UFC i nikada nije bio šampion (a imao borbu za pojas), a samo je Majkl Bisping imao više, 23.

Posle pet rundi je Dastin Poarje doživeo nešto što nikada ranije nije. Dobio je šampionski pojas lake kategorije. Prelazni, ali pojas.

Samo pogledajte ponašanje njih dvojice tokom i posle borbe. Pogledajte to poštovanje.... "Mislim da sanjam. Padao sam, bio nokautiran, ali sam se vratio. Platio sam punu cenu", rekao je Dastin.

Čuveno "Paid in Full" nakon čega je pojas posvetio supruzi koja je verovala u njega kada ni on sam nije. Odvratila ga je od penzionisanja i pomogla mu da ostane u sportu.

Šampioni su redom padali pred Poarjeom, ali Dastin nije mogao da postane šampion. A onda mu je dodeljena životna borba. 

Borba za pojas lake kategorije – Habib Nurmagomedov!

Credit: STRINGER / AFP / Profimedia

Jedan od najboljih ikada. Popularni Orao je doživeo nešto što nikada ranije u karijeri nije. Zabrinuo se zbog Dastina Poarjea...

Znao je Habib da će biti teško. Konstantno je govorio da u Abu Dabi dolazi neko s više od 20 borbi u UFC, neko ko zna da boksuje, da rve i da se snađe u grepling razmenama.

Ovo je bila superborba u rangu onih najvećih bokserskih. 

Dastin je bio blizu toga da pobedi Habiba u jednom momentu, ali je završio borbu bez dobijene runde. I dan-danas mnogi kažu ono čuveno "Da je Dastin samo prebacio nogu..."

Čak je i Habib na pres-konferenciji objasnio tu situaciju:

"On je sjajan borac i nekoliko puta me ozbiljno udario. Ipak, ja sam sve kontrolisao. Jedino je bio blizu sa onom giljotinom. Bila je to sjajna giljotina. Očekivao sam tako nešto, znao sam da će ponovo krenuti po taj potez. Mnogo je energije izgubio tokom te giljotine. I sve to deo borbe. Ne može to svako da razume."

Mnogi neće dati mišljenje, ali niko nije bio ovako blizu da sruši Habiba. Ono što nismo znali tada jeste Dastinovo zdravstveno stanje i koliko su ga mučili kukovi.

Na gostovanju kod Džoa Rogana je objasnio da nije mogao da hoda kako treba i da mu je ubrzo nakon toga ugrađen veštački kuk.

Mnogo mu je teško pao poraz, to je pokazao odmah u oktagonu gde se kroz suze obratio publici:

"Moraću svako jutro da se budim i pogledam u ogledalo sa ovim rezultatom iza sebe. Kada je život dobar prema tebi, budi zahvalan. Idem sada kući da provedem dane sa svojom porodicom. Želeo sam ovo više od svega, izvinjavam se svima. Sudbina je tako htela. Mislio sam da ću biti šampion. Izvinite što i dalje plačem pred vama", pričao je Poarije tada.

Naredna borba Dastina Poarjea je bio jedan jezivi spektakl. Pet rundi rata sa Denom Hukerom tokom pandemije koronavirusa, tačnije 27. juna 2020. godine.

Poarje je imao 208 udaraca, a Huker 182. Dastin je 131 udarac uperio u glavu protivnika, 20 u telo i 2 u nogu. Huker je imao 98 udaraca u glavu, 36 u telo i 21 u nogu.

Kako je rečeno, posle pet ratničkih rundi, jednoglasnom odlukom sudija Poarje je pobedio, a obojica su završila u bolnici.

"Bio je ovo težak meč. Den je u usponu i ozbiljno je mislio da će me savladati. Pretio je u najavi, govorio da će me proći i boriti se s prvakom, ali ja sam prvak. Ovo je nešto što volim da radim, verujem u tim, veštine i etiku", rekao je Dastin nakon meča i okačio sliku na Instagram uz čuveno "Paid in Full".

Koliko vredi Dijamant?

Vreme je za osvetu. Ponovo. UFC je zakazao okršaj Dastina Poarjea i Konora Mekgregora u januaru 2021. godine i najavio revanš iz 2014. godine, gde bi Dastin mogao da se pokaže u novom svetlu.

UFC 257 u Abu Dabiju nas je jednostavno oduševio velikim brojem kvalitetnih borbi i atraktivnih završnica.

Glavna borba večeri bila je između Konora Mekgregora i Dastina Poarjea, a završena je pobedom Poarjea na 2.32 minuta druge runde.

U prvoj rundi je Notorious Konor Mekgregor bio agresivniji, direktima konstantno napadao Dastina, bio konkretniji u klinču, ali je i Dastin imao svoje dobre poteze poput onog rušenja ili tranzicije u klinču.

Ono što je Dastin odlično radio u prvoj, a posebno se videlo u drugoj rundi jesu kontre nakon promašaja Konora Mekgregora i lou kikovi, kako spoljašnji tako i u unutrašnji.

Nismo navikli da gledamo Konora da mnogo promašuje, a kada je izgubio ritam sredinom druge runde, tada ga je Dastin pogodio, srušio na zemlju odličnim krošeom i nastavio da ga udara sve dok Herb Din nije prekinuo borbu.

Ono što je bilo fascinantno jeste način na koji se Dastin borio i što je zapravo postao prvi borac ikada koji je nokautirao Konora Mekgregora.

Delovao je nekako usporeno, neko će reći uplašeno, povučeno i Konor je to sjajno iskoristio u prvoj rundi, gde je evidentno bio bolji.

Koristio je duže ruke, držao Dastina na distanci i konstantno išao napred, što je jedan od segmenata koje sudije vole. Ono što sudije takođe vole jesu rušenja i jedno je uspeo da zabeleži Poarje.

Osim toga, videli smo i kako se snašao u klinču, gde je Konor isprva pravio veću štetu, kako kolenima i stopalima, tako i laktom i ramenom. Iskusno. Nije se dao Dastin, znao je šta treba da uradi.

Važno je spomenuti i ovo – lou kikovi. Unutrašnji, spoljašnji, butina, list. Sve to je prilično uticalo na prednju Konorovu nogu i malo mu otežalo kretanje...

Na sve to, tranzicija u klinču, pa izvlačenje, baš ono o čemu sam juče govorio kada sam opisivao Dastina. Sve zna. Preživeo je prvu rundu, da bi u drugoj imao znatno više samopouzdanja.

To je lako moglo da se vidi kada je Konor promašio direkt, tačnije, kada je Poarje odradio eskivažu. Izbegao je nekoliko udaraca i zauzeo centralnu poziciju oktagona, pokušao je i Mekgregor da eskivira – i pogrešio.

Dijamant je zasijao punim sjajem, direkt, kroše, direkt, direkt, Konor pada, publika je u delirijumu i nakon nekoliko udaraca, Herb Din je morao da uskoči i da interveniše – gotovo!

Konor je pokazao drugo lice. Bio je dobar momak, pokazao poštovanje i bio borac za primer verovatno prvi put u svojoj karijeri.

Šest meseci kasnije je UFC zakazao još jedan meč Poarjea i Mekgregora, ali ovoga puta, prijateljskog manira nije bilo...

"Prošetaću ga kao kuče u subotu uveče", rekao je Mekgregor.

Maks Holovej najavljuje "ludnicu" jer se Mekgregor vratio svom uličnom ponašanju, a Poarje odgovorio "Je***o ću te nokautirati".

Konor ga je opet vređao, nazivao ga seljačinom, kur**m, vređao mu suprugu pa govorio da je Dastin supruga Džoli Poarje i zvao ga "Džolina supruga".

Videlo se da se to Dastinu ne dopada, ali je bio koliko-toliko miran i poručio Konoru da tako samo sebi daje samopouzdanje.

"Imao je sreće i to ću ove subote sve ispraviti", poručio je Mekgregor.

A kada je došlo vreme borbe... Videlo se da izgledaju kao dva pitbula koja se spremaju da jedan drugom iščupaju grkljan, ali pobednik je mogao biti samo jedan...

Poarje je po drugi put u karijeri pobedio Konora Mekgregora. Ovoga puta je Irac doživeo prelom noge, ali ga ni to nije sprečilo da nastavi da vređa svog protivnika i njegovu suprugu.

"Dobro je ponovo pobedilo zlo", čuveni komentar Habiba Nurmagomedova je "zapalio" društvene mreže.

Čak je i Dastin imao šta da kaže:

"Karma nije k***a, nego ogledalo", prokomentarisao je nakon pobede.

Idemo dalje...

Dva od tri puta je Dastin Poarje bio dominantan protiv Konora Mekgregora i osvetio mu se za sve, ali do glavnog cilja nije uspeo da dođe.

Nije mogao da bude krunisan kao apsolutni šampion svoje kategorije.

Izgubio je od Čarlsa Do Bronksa Oliveire, pa je savladao Ajron Majkla Čendlera, da bi mu se Džastin Gejdži nokautom osvetio za prethodni poraz i srušio Poarjea.

Benoa Sent Denis je osetio moć Dastina Poarjea i nokautiran je u drugoj rundi, da bi Islam Mahačev uz Habiba u svom uglu ugušio Poarjea (Brabo choke) i ponovo ga uskratio za ono što je najviše želeo u svojoj karijeri.

A onda, svima je bilo jasno da je kraj...

Ivice ovog Dijamanta su nakon više od 15 godina porubljene, nisu bile onako opasne, sjaj se malo zamutio, ali je njegova verdnost i dalje bila velika.

Tog 19. jula su dve "zveri" uskočile u oktagon, Maks Holovej i Dastin Poarje.

"Prštali" su udarci na sve strane. I jedan i drugi su mogli da tehničkim nokautom završe borbu, ali su ostali na nogama i jedan i drugi.

Sve je prštalo od ljute borbe, ali bilo je poštovanja, velikog poštovanja dvojice šampiona. Holovej je, ipak, jednoglasnom odlukom sudija pobedio Poarjea i poslao ga u zasluženu penziju.

"Hej, hej, hej. Kao prvo. Znam da sam ovde zlikovac, ali hvala vam na svemu. Želim borbu sa Topurijom za pojas, Dejna, ti si na potezu. Neću više da otimam vreme. Dastine, ovo je tvoje veče, tvoj grad", rekao je kratko Holovej i prepustio mikrofon našem današnjem junaku.

Dastin Poarje je skinuo rukavice i ostavio ih u oktagonu.

"Kao što čovek koga čeka zatvorska kazna živi u očaju razmišljajući o vremenu provedenom iza rešetaka i trudeći se da ostane normalan u glavi, da ne izgubi muškost, borac tako prolazi kroz kalkulacije tokom karijere. Zatvorenik i borac moraju da se odreknu dela sebe, onog najboljeg dela. Pre ili kasnije, skapiraće da je kraj i da je dušom i telom dao previše pa da trening trenutno košta previše. Ipak, dosada mu neće samo uzeti duh, uzima i dušu."

Ovo je citat iz knjige Sema Šeridana "Heart of a fighter". Iako se tokom pisanja knjige Dastin nije borio, da je bila kasnije, definitivno bi jedan segment bio posvećen njemu.

"Shine bright like a diamond", kaže ona čuvena Rijanina pesma, a ovaj Dijamant je tako sijao tokom čitave karijere.

Nikada nije bio pravi šampion UFC, pojas bi mu uvek izmicao, ali je makar dobio taj prelazni. Možda ćemo reći da je on "šampion koji to nikada nije postao", ali je neko ko je u karijeri mnogo puta pobedio nekog šampiona.

Iskra je rođena u močvari Indijane, našla je mesto u jednoj tihoj, nenametljivoj i tvrdoglavoj osobi. Bila je tučena, brušena, pritiskana težinom koju retko ko izdrži, neko ko sija čak i u blatu.

Neko koga zovu Dijamant.

Stefan Nikolić