"Toliko sam zao da se čak i lek razboli"; Danas bi "Najveći" napunio 83 godine

Ali je bio više od trostrukog šampiona sveta u teškoj kategoriji.

Bio je veliki čovek koji nije hteo u rat, aktivista za građanska prava, pesnik.

Muhamed Ali je bio i ostao legenda.

"Boks je kada mnogo belaca gleda kako se tuku dvojica crnaca".

Sportista veka bi u ponedeljak 17. januara proslavio 83. rođendan da mu Parkinsonova bolest nije oduzela život u 3. juna 2016.

"Živi svaki dan kao da ti je poslednji. Jednog dana ćeš biti u pravu".

Sve je počelo ukradenim biciklom u rodnom Luivilu u Kentakiju. Kasijus Marselus Klej mlađi, prijavljuje krađu policajcu Džou Martinu.

Topfoto.co.uk / Topfoto / Profimedia

"Ubiću lopova", kaže dvanestogodišnji dečak.

Martin, koji takođe vodi školu boksa, odgovara: "Znaš li uošte da se boriš?"

Klej ne zna, ali brzo uči. I brz je: nogama, rukama, gornjim delom tela – i brz na jeziku.

"Teško je biti skroman kada si tako sjajan kao ja".

"Jednog dana ću biti najveći svih vremena", najavljuje posle svoje prve amaterske borbe, u vreme kada je imao samo 40 kilograma.

Njegova zlatna olimpijska medalja u Rimu 1960. otvorila mu je put ka profesionalnom boksu, gde je izazvao senzaciju svojim nekonvencionalnim stilom: ples po ringu spuštenih ruku, predviđanja nokaut rundi, grube uvrede – Klej je drugačiji.

Schulmann-Sachs / DPA / Profimedia

I Klej je bolji od svih.

"Meč se dobija daleko od svih svedoka – u tajnosti, u teretani, na ulici, mnogo pre nego što zaplešem pod reflektorima".

Februaru 1964. zbacio je Sonija Listona sa Svetskog trona.

"Okrenuću svet naglavačke", kaže novi šampion. U to vreme već javno stoji iza svoje muslimanske vere, koju je ranije tajno praktikovao u džamijama u sumnjivoj Naciji islama.

Schulman Sachs / DPA / Profimedia

Odbacuje "ime roba" Kasijus Klej i hoće da ga sada zovu Muhamed Ali.

Izazivač Erni Terel to odbija – i dobija strašne batine.

"Kako se zovem?!", viče mu Ali posle svake serije udraca.

"To je samo posao. Trava raste, ptice lete, talasi bruse pesak, a ja prebijam ljude".

Mladi crnci ga obožavaju, drugi ga se plaše. Njegov stav o tinjajućem rasnom sukobu u SAD postaje radikalniji.

Kada odbije da ode u rat u Vijetnamu, Ali je konačno za mnoge Amerikance negativac.

Za odbijanje služenja vojnog roka dobio je petogodišnju kaznu zatvora, koja mu je tek kasnije ukinuta.

Kada se vratio u bokserski ring, Muhamed Ali je drugi čovek. Više ne pleše po ringu.

"Tako sam brz – sinoć sam ugasio svetlo u hotelskoj sobi i bio u krevetu pre nego što je pao mrak".

U borbi za titulu protiv Džoa Frejzera u martu 1971. Ali je doživljava prvi poraz, a nešto kasnije od Kena Nortona i drugi.

UPI / AFP / Profimedia

"Božja kazna" za njegove grehe, kaže notorno ženama neverni Ali.

Ponovo se fokusirao na sport, pobedivši u revanšima protiv Nortona i Frejzera i suočivši se sa Džordžom Formanom u oktobru 1974.

"Lepršaj kao leptir, bodi kao osa. Njegove pesnice ne mogu da pogode ono što ne vide njegove oči".

U meču u Zairu, uz klicanje publike ("Ali, bomaie" – Ali, ubij ga) on nadmudruje favorita kontra taktikom. Odjednom je naišao na mnogo simpatija i u Sjedinjenim Državama.

Američki predsednik Džerald Ford hvalio je nekadašnjeg "izdajnika" kao "čoveka sa principima".

Savršeno vreme za povlačenje. Ali Ali, koji privlači čudne promotere poput Don Kinga, ne staje na tome.

U filmu "Thrilla in Manila" učestvuje u brutalnom meču sa svojim najvećim neprijateljem Frejzerom.

Posle toga Ali je samo senka sebe. Sve više mrmlja, drhtanje tela se pojačava. Majka Odesa Klej se izjašnjava: "Ne želim više da ga vidim u ringu".

Ali Ali ne može da prestane.

On se doduše revanširao Leonu Spinksu i po treći put postao svetski šampion, ali slede mizerni porazi od Larija Holmsa i Trevora Berbika.

Posle toga i Ali zna: "Vreme me je pregazilo".

Klaus-Dieter Heirler / AFP / Profimedia

Posle povlačenja, lekari su mu dijagnostikovali Parkinsonovu bolest. Postaje skroman, smiren i miroljubiv.

Srca ljudi širom sveta osvojio je na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, kada je drhtavim rukama zapalio olimpijsku vatru i svoju krhkost pokazao pred tri milijarde gledalaca.

Dvadeset godina kasnije, Ali umire – ali njegova legenda živi i dalje.

"Rvao sam se sa krokodilom, borio se sa kitom, stavio munji lisice, grmljavinu strpao u zatvor; prošle nedelje sam ubio stenu, povredio kamen, ciglu poslao u bolnicu. Toliko sam zao da se čak i lek razboli".

Jim Duxbury / Shutterstock Editorial / Profimedia