Matriks

Šta je to Matriks? Zatvor za um. Dizajniran da osobu drži grogiranom, uspavanom, da ograničava stvarnost i polako uništava sve dok je potpuno ne razori.

Slična sintaksa se može upotrebiti za našeg današnjeg junaka, Vasila Lomačenka, popularnog "Matriksa".

Svi koji su gledali film "Matriks" znaju za scenu u kojoj Morfeus (Lorens Fišburn) nudi Neu (Kijanu Rivs) dve pilule – crvenu i plavu. Svaka nudi svoj put.

Lomačenko ne nudi pilule već ima dve ruke, levu i desnu i protivnik svojim stilom bira kako želi da se borba dalje odvija.

Plava pilula predstavlja iluziju, strah i lažnu sigurnost, odnosno borbu na bodove u kojoj Lomačenko polako, ali sigurno, bira svoje udarce, nišani i pogađa i dugotrajnom štetom krči sebi put ka pobedi.

Crvena pilula je za one koji žude za slobodnom, istinskom borbom i koja pokazuje otvoreni um i ukoliko niste spremni za "uragan udaraca" ova opcija se protiv Vasila ne bira.

Ovakav uvod u priču nije nasumično lupanje gluposti, već se polako "ulazi u zečiju rupu" i putuje kroz karijeru Vasila Lomačenka, ukrajinskog boksera koji je 5. juna 2025. godine odlučio da ode u penziju.

"Zahvalan sam za svaki poraz i pobedu, kako u ringu, tako i u životu. Zahvalan sam što, kako se moja karijera bliži kraju, imam jasnoću kada je reč o pravcu kojim čovek mora da ide da bi postigao pravu pobedu.

Ne samo u ringu, već u celom mom biću. Samo tada čovek može dostići svoju pravu nagradu. Zahvaljujem se Bogu na mojim iskrenim i dobrim roditeljima, na njihovoj brizi, ljubavi i toplini kroz ceo moj život.

Moj otac i trener (Anatolij Lomačenko) me nije naučio samo bokserskoj veštini, već i tome kako da budem uzor svojoj deci, na isti način na koji je on bio meni.

Pravio sam mnoge greške, i u životu i u sali, ali on je uvek bio uz mene...

Dragi Egis (Klimas), hvala ti na svemu što si učinio za mene i moju porodicu. Ti si čovek koji zna svoj posao. Najbolji menadžer na svetu, koji je postao prijatelj i deo naše porodice.Tvoj profesionalizam ide ruku pod ruku s tvojim karakterom...

Želim da se zahvalim Top Ranku i gospodinu Bobu Arumu na neverovatnoj prilici da pokažem svoje sposobnosti u boksu.

Takođe, ne smem da zaboravim da zahvalim i svojim dragim bokserskim fanovima širom sveta. Vi ste me uvek strastveno podržavali više od jedne decenije. Nadam se da ćete i dalje poštovati i voleti ovaj sport...

Mir svima. Neka Gospod blagoslovi svoj narod", izjavio je 37-godišnji Vasil Lomačenko.

Ko je Vasil Lomačenko?

Ako uopšte ima onih koji nisu upućeni, Vasil Lomačenko (nadimci Loma i Matriks) je jedan od najtalentovanijih, najelegantnijih i najkvalitetnijih boksera moderne ere sporta.

Ukrajinac je poznat po neverovatnom radu nagu, gotovo savršenom tajmingu i tačnošću koja se poredi sa pilotima, hirurzima i preciznim mehaničarima.

Lomačenko je karijeru započeo u amaterskom boksu gde je ostvario impresivan učinak – sa samo jednim porazom u preko 400 borbi i dve zlatne olimpijske medalje (Peking 2008. i London 2012), stekao je status žive legende pre nego što je uopšte uplivao u profesionalne vode.

U profesionalnom ringu, Lomačenko je napravio istoriju brzinom kojom retko koji borac uspeva. Već u svojoj trećoj profesionalnoj borbi osvojio je šampionsku titulu, a tokom karijere držao je pojaseve u tri različite kategorije – perolakoj, lakoj i superperolakoj.

Profimedia

Njegov stil – kombinacija nepredvidivih uglova, ritmičke igre nogu i lucidne defanzive – redefinisao je način na koji se bokserska publika odnosi prema tehničkom savršenstvu.

Iako su mu povrede i nekoliko tesnih poraza omeli put ka apsolutnoj dominaciji, Lomačenko nikada nije prestajao da inspiriše – kako borce, tako i navijače. Njegov duel sa Teofimom Lopezom, povratak protiv Nakatane i maestralna pobeda nad Ričardom Komijem, ostaju zapamćeni kao primeri hrabrosti, inteligencije i majstorstva.

Povlačenje Lomačenka ne znači samo kraj jedne karijere – to je zatvaranje jednog poglavlja u modernom boksu. Njegov uticaj biće dugotrajan, jer generacije mladih boksera već uče gledajući njegove borbe kao priručnike tehničke izvrsnosti.

Karijeru je završio sa 37 godina, dve zlatne medalje sa Olimpijskih igara, dve zlatne i jednom srebrnom sa svetskih prvenstava, kao i tri zlatne medalje šampiona Evrope u mlađem uzrastu.

Kao profesionalac je odradio 21 borbu i imao 18 pobeda, 3 poraza iako će mnogi reći dva poraza i 19. pobedu pripisati njemu nakon duela sa Devinom Hejnijem.

Njegov prvi poraz u karijeri, bio je njegov drugi profesionalni meč protiv iskusnog bivšeg šampiona Orlanda Salida i taj meč je komentarisala živa legenda, Roj Džons Džunior.

Roj nije mogao da veruje koliko se Salido prljavo borio protiv neiskusnog Lomačenka i konstantno ga udarao ispod pojasa (međunožje).

Orlando Salido je 41 put udario Vasilija Lomačenka ispod pojasa.

Teofimo Lopes, Horhe Linares, Roman "Roki" Martines...

Da li ste znali da je Vasil Lomačenko u svojoj trećoj profesionalnoj borbi postao svetski šampion? To je toliko retko da je gotovo nemoguće.

Te 2014. godine je Loma pobedio najbržeg boksera planete Gerija Rasela i na poene osvojio šampionski pojas – najbrže u istoriji boksa!

Dvostruki šampion Sveta postao je samo dve godine kasnije, a Lomačenko je tada savladao "Rokija", čuvenog Romana Martinesa i to spektakularnim nokautom u petoj rundi!

Lomačenko je imao pojas perolake i lake kategorije. Najbrže u istoriji boksa je postao šampion u dve različite kategorije istovremeno.

Dalje, idemo na meč sa Nikolasom Voltersom, popularnim "Axeman" koga je Lomačnko toliko upropastio da je on morao da preda meč u sedmoj rundi.

U petoj, šestoj i sedmoj rundi Volters nijednom nije udario Lomačenka...

Kada je najavljen meč Vasila Lomačenka i Giljerma Rigondoa, svet je bio ushićen kao retko kada u ovom modernom svetu boksa jer smo dobili duel dvojice bivših olimpijskih šampiona.

"Rigo" je do tada bio neporažen i poznat kao sjajan defanzivac koga su neretko poredili sa legendarnim Pernelom Vitakerom. Posle samo šest rundi, te defanzive nigde nije bilo i predao je.

Lomačenko je još jednom dominirao i pobedio.

Za one koji poznaju istoriju boksa malo bolje, tada se u svetskim medijima moglo videti Vasilij "No Mas"čenko.

Borba za titulu superlake kategorije se 12. maja 2018. godine održala između Vasila Lomačenka i Horhea Linaresa.

Neverovatan spektakl, neponovljiv doživljaj je bio gledati ovu borbu u kojoj je Linares uspeo nešto što niko nikada nije, što u trocifrenom broju borbi nismo mogli da vidimo.

Bacio ga je u nokdaun.

Lomačenko je targetirao Linaresovo telo i jetra mu je bila razbijena od udaraca pa je u desetoj rundi sve bilo gotovo.

Da ne bude da ovde pričamo samo o pobedama i nestvarnim dominacijama, preselićemo se na 2020. godinu i borbu sa Teofimom Lopesom.

Prva veća mrlja u karijeri Vasila Lomačenka, a usudiću se da kažem i jedina. Posle 12 rundi jednoglasnom odlukom sudija je Lopes savladao Lomačenka u Las Vegasu.

Ostaće upamćeno i njihovo suočavanje koje se stavlja rame uz rame sa Tajsonovim nastupima...

Lomačenko je ostavio neizbrisiv trag. Bio je idol mladim bokserima, inspiracija trenerima i izazov analitičarima. Njegove borbe se danas proučavaju u školama boksa širom sveta.

Njegov otac ga je "gurao" ka sportu otkako je prohodao i kaže da je Vasil aktivno trenirao od svoje druge godine. Bavio se folklorom, tenisom, košarkom, fudbalom, hokejem, boksom, rvanjem...

Anatolij Lomačenko je u tom periodu bio pravi genije. Znao je tačno šta radi i gde tačno traži rešenja koja njegov sin treba da primeni. Išao je od sporta do sporta i kupio sve što bi bilo korisno da se dobije finalni proizvod.

Bio je jedinstvena figura koja je uspešno spojila sovjetsku disciplinu, ukrajinski patriotizam i savremeni pristup sportu.

Odlazi tiho, ali iza njega ostaje eho jednog od najuzbudljivijih poglavlja u istoriji boksa.

U vremenu kada sport često gubi smisao zbog komercijalizacije, Lomačenko je bio podsetnik da je boks umetnost – i da prava veličina nije u broju pojaseva, već u dubini poštovanja koje si zaslužio.

Stefan Nikolić