Kako je pit-stop u Formuli 1 pomogao da se spasavaju životi

Za manje od sedam sekundi promenili su gume, obavili sve potrebne zadatke i poslali informacije vozaču.

Oko 1.100 kilometara dalje, u prostoriji za odmor dečije bolnice Great Ormond Street u Londonu, doktor Martin Eliot i njegove kolege pratili su televizijski prenos nakon što su završili operaciju deteta čiji je život bio ugrožen.

Kratak prizor iz sveta Formule 1 pokrenuo je ideju koja će promeniti njihov pristup medicinskoj nezi.

Preciznost, jasno podeljene uloge, besprekorna komunikacija i uvežbanost, ključni za uspeh u najbržem cirkusu na svetu, pokazali su se izuzetno korisnim i u bolnicama.

Od predaje pacijenata iz operacione sale na intenzivnu negu, preko reanimacije novorođenčadi, pa sve do intervencija vazdušne hitne pomoći, iskustva iz Formule 1 pronašla su primenu daleko izvan trkačkih staza.

Od Meklarenovog boksa do operacione sale

Inspirisani načinom na koji timovi Formule 1 organizuju rad tokom pit-stopova, medicinski stručnjaci proučavali su kako da unaprede prenos informacija i odgovornosti između različitih članova bolničkog osoblja.

Medicinski tim u Ferarijevoj fabrici u Maranelu analizirao je način na koji članovi ekipe u boksu dele zadatke, komuniciraju i predaju posao jedni drugima.

U bolnicama su uvedene kontrolne liste koje su precizno određivale ko je odgovoran za pojedine zadatke i kojim redosledom se oni obavljaju.

Podaci o pacijentima sistematičnije su prenošeni iz operacione sale u jedinicu intenzivne nege, dok su uočeni nedostaci analizirani i otklanjani.

Kao i u Formuli 1, ponavljanje i vežbanje bili su ključni za unapređenje procesa.

Medicinski timovi uvežbavali su postupke kako bi smanjili mogućnost ljudske greške i osigurali da nijedan važan korak ne bude preskočen.

Rezultati su potvrđeni i naučnim istraživanjem. Studija koju su 2007. godine sproveli istraživači bolnice Great Ormond Street i Univerziteta u Oksfordu pokazala je da je postupak predaje pacijenata, inspirisan Formulom 1, smanjio tehničke greške, izostavljanje važnih informacija i vreme potrebno za prenos pacijenta iz operacione sale na intenzivnu negu.

Doktor Eliot, tada konsultant dečje kardiotorakalne hirurgije u londonskoj bolnici, objasnio je zašto je takav pristup bio važan.

"Okruženje u kojem smo tada radili, a u mnogim aspektima radimo i danas, potencijalno je opasno u svakom koraku", istakao je Eliot.

Prema njegovim rečima, Formula 1 razvila je okruženje u kojem se insistira na maksimalnoj preciznosti, ne samo u inženjerstvu već i u organizaciji rada, jer i najmanji propust može imati ozbiljne posledice.

"Dragoceni teret na bolničkim kolicima isti je kao dragoceni teret u bolidu. Svaki korak mora da bude obavljen kako treba", poručio je Eliot.

Model je kasnije prihvaćen i u drugim zdravstvenim ustanovama.

Kada iskustvo iz boksa pomaže u reanimaciji novorođenčadi

Image source, Great Ormond Street Hospital/University of Oxford

Saradnja Formule 1 i medicine nastavila se i kroz druge projekte.

Vilijams je pre oko 15 godina počeo da sarađuje sa Univerzitetskom bolnicom Velsa kako bi unapredio postupke reanimacije novorođenčadi.

Džema Fišer, nekadašnja stručnjakinja Vilijamsa za ljudske performanse, prepoznala je da se način na koji ekipe u boksu raspoređuju opremu i organizuju rad može primeniti i u bolničkim uslovima.

Video-analize medicinskih intervencija otkrile su probleme koji su mogli da uspore reakciju tima: više ljudi govorilo je istovremeno, oprema nije uvek bila na odgovarajućem mestu, a uloge pojedinih članova osoblja nisu bile dovoljno jasno definisane.

Rešenje je bilo slično onome koje se koristi na trkačkoj stazi. Precizno je određeno gde ko treba da stoji, ko je zadužen za određenu opremu, ko izdaje instrukcije i u kom trenutku je važno da ga ostali čuju.

Takva organizacija omogućila je brže i efikasnije reagovanje u hitnim situacijama.

Nakon intervencija održavani su razgovori tokom kojih je osoblje analiziralo šta je urađeno dobro, a šta bi moglo da se unapredi.

Promene su doprinele i stvaranju okruženja u kojem su mlađi lekari mogli da ukažu na probleme i izraze zabrinutost bez straha da će biti okrivljeni za greške.

Tehnologija iz F1 štiti i najmlađe

Saradnja se nije zaustavila na organizaciji rada i komunikaciji. Znanje iz motosporta primenjeno je i u razvoju medicinske opreme.

Kompanija Advanced Healthcare Technology i Vilijams razvili su uređaj nazvan Babypod, nosač za transport beba izrađen od karbonskih vlakana.

Konstrukcija je osmišljena da izdrži ubrzanja koja odgovaraju opterećenju od 20 G tokom sudara, sa ciljem da se smanji rizik od povreda prilikom transporta novorođenčadi i beba iz ambulantnih vozila do bolnice.

Reč je o još jednom primeru kako tehnologije i znanja razvijeni za ekstremne uslove motosporta mogu da pronađu primenu u medicini, gde je bezbednost pacijenta najvažnija.

Svaka sekunda je važna

Primena iskustava iz najbržeg sporta na svetu nastavlja se i u službama hitne pomoći.

Tokom ovogodišnje trke Formule 1 na Silverstonu, saradnja sa službom vazdušne hitne pomoći Cornwall pokazala je da se vreme potrebno za poletanje helikoptera može smanjiti sa pet minuta na tri i po minuta.

Napredak je postignut primenom sličnih principa kao u boksu: pripremom opreme unapred, jasno definisanim zadacima, organizovanim početkom intervencije i efikasnom komunikacijom među članovima tima.

Dejvid Ričards, predsednik organizacije Motorsport UK i nekadašnji šef timova BAR i Beneton, objasnio je koliko takvo skraćenje vremena može da znači povređenoj osobi.

"Možda vam minut i po ne deluje mnogo u širem kontekstu. Ali ako ležite pored puta, pali ste sa konja ili niz liticu i povredili se, tih minut i po može da deluje kao čitava večnost", rekao je Ričards.

On je dodao da će saradnja biti nastavljena, uz cilj da se vreme potrebno za reagovanje dodatno skrati.

Lekcija koja traje četvrt veka

Prošlo je 25 godina otkako je doktor Eliot gledao pit-stop koji ga je naveo da drugačije razmišlja o organizaciji medicinske nege.

Principi koji su tada inspirisali lekare i dalje utiču na zdravstvene sisteme.

Formula 1 poznata je po brzini, tehnologiji i borbi za hiljaditinke sekunde, ali njena možda najvažnija lekcija nalazi se u nečemu što se ne vidi na semaforu: uspeh zavisi od toga da svako zna svoj zadatak, da su informacije dostupne u pravom trenutku i da ceo tim funkcioniše kao jedna celina.

Na stazi takav pristup može da odluči ishod trke.

U bolnici ili tokom hitne intervencije može da napravi razliku koja je mnogo važnija od pobede – razliku koja spašava život.