Osvit novog doba

Mlada američka teniserka, pobedom nad Garbinje Muguruzom u finalu Australijan Opena od 4:6, 6:2, 6:2, nastavila je trend mladih osvajačica najvećih trofeja započet na US Openu 2018. godine.

Statistika kaže da je od poslednjih šest šampionki turnira četvorke, najstarija u vreme osvajanja pehara imala samo 22 godine.

Osaka u Njujorku 2018, imala je 20, potom je u Melburnu trijumfovala sa 21. godinom, osvojivši tako dva turnira zaredom.

Ešli Barti je prošle godine u Parizu slavila sa 22, da bi Bjanka Andreesku letos u Njujorku trijumfovala praktično još kao tinejdžerka, sa 19 godina.

I evo, ni Sofija Kenin nije van tog „novotalasnog“ trenda, na dan njenog trijumfa u Melburnu ima samo 21 godinu.

Šta nam to govori? Da je era Serene Vilijams, koja je poslednji Grend slem osvojila 2017. godine, na izdisaju, verovatno i definitivno gotova. Došle su neke nove, mlađe, spremnije, gladnije titula. I bilo je vreme.

Period tranzicije je u ženskom tenisu i otuda imamo ovaj šareniš šampionki, a toliko je teško neku izdvojiti i reći da je ona ta koja će vladati suvereno svetom tenisa kod dama.

Keninova sada ima šansu, dovoljno je mlada, spremna, pokazala je ovde na Australijan Openu da ima snažan mentalitet i da i te kako ume da se izvuče iz neugodnih situacija.

Dok je ova devojčica, rođena u Moskvi, razgovarala sa voditeljima programa, pred navijačima na Australijan Openu, otkrila je svoju važnu osobinu.

„Takva sam ja, u suštini sam veliki borac. Zašto bih se predavala, uvek ima sledeći poen da se osvoji!“, rekla je sa toliko ushićenja i radosti.

Lindzi Devenport, šampionka iz 2005. godine, predala je simbolično ne samo pehar Keninovoj, već i to nevidljivo parče papira na kojem sada stoji ispisano da je ona ta na kojoj će možda počivati budućnost američkog tenisa.

Posle Sloun Stivens, koja od onog prvenca na US Openu 2017. godine nije opravdala teret naslednice sestara Vilijams, sada nada američkog kontinenta počiva na još mlađoj Keninovoj.

„Lindzi je bila tako dobra prema meni. Rekla mi je mnogo lepih stvari posle meča. ’Uživaj, ovo je tvoj trenutak’, to mi je podvukla“, kaže Keninova.

Otac Aleks, na tribinama, proživljavao je pravi pakao tokom finalnog meča. Grizao je usne, nervirao se, neke poene od stresa i uzbuđenja nije mogao ni da gleda, ali na kraju je rekao ljudima iz tima, „dobiće ona taj drugi meč poen“. I dobila je!

Keninovi su Moskvu, napustili 1987. godine, kada je Sofiji bilo svega 11 godina. Aleks i njegova supruga Svetlana, zaputili su se u Njujork, gde je on morao da uči engleski i rad na kompjuteru, dok je noću taksirao i nagađao kakve mu sve to nerazumljive instrukcije stižu iz centrale. Ujutro, tako mamuran morao je na časove.

Preselili su se na Floridu, i tamo je u stvari Sofija, koja je prvobitno bila upisana pa ples i pazite, fudbal(!), dograbila reket. Igrala je sa ocem, a kada je počela da ga pobeđuje, bilo je jasno da će ostati u tenisu.

„Mislim da ona nije osetila kakve smo sve žrtve podneli da bi došli do ovog momenta, ali znala je za to. Zadivljujuće su stvari koje radite da biste preživeli, a ona je svesna toga. Bogu hvala što nije osetila koliko je bilo teško, mada mislim da je to sve učinilo jačom“, kaže Sofijin otac i trener.

Pre Melburna nikad nije bila ni u četvrtfinalu Grend slema. Sada, kada je probila led, ko zna šta će biti ubuduće.

Neke nove klinke počinju da vladaju svetom tenisa, Sofija je, svakako, potvrdila da je jedna od njih.