Ušuškana među šumadijskim brdima, vekovima odoleva zubu vremena i čuva priču o veri, tradiciji, zanatu i najvažnijim trenucima srpske istorije.
Crkva brvnara posvećena Svetom Đorđu u Takovu osim što je dragocena svetinja rudničko-takovskog kraja, ona je i mesto koje je ostalo upisano u istoriju moderne Srbije. I upravo ispred ove crkve odigrali su se događaji koji su promenili tok srpske istorije.
Godine 1813, nakon sloma Prvog srpskog ustanka, Miloš Obrenović je ispred crkve formalno ponovo priznao tursku vlast na ovim prostorima. Samo dve godine kasnije, na praznik Cveti 1815. godine, Takovo postaje jedno od najvažnijih mesta u istoriji Srbije.
"Mnogo značajniji događaj za nas kao narod desio se upravo ispred ove crkve brvnare 1815. godine. Na praznik Cveti možemo slobodno reći da je odavde zapravo krenuo Drugi srpski ustanak. Nakon što je ovde održana skupština, Miloš Obrenović izabran je za vođu Drugog srpskog ustanka", kaže za RINU Nikola Petaković.
Osim istorije, ova svetinja pažnju privlači i svojim specifičnim načinom gradnje. Crkve brvnare karakteristične su za majstore Osaćane, čuvene graditelje koji su krajem 18. i početkom 19. veka gradili brojne sakralne i druge objekte širom Srbije.
RINA
"Ako bismo to danas gledali, možemo reći da je crkva bila montažno-demontažna. Upravo taj način izrade osoben je majstorima, čuvenim Osaćanima, koji su gradili ove verske, ali i druge objekte krajem 18. i početkom 19. veka", objašnjava Petaković.
Takav način gradnje imao je i praktičan razlog. Crkva je mogla relativno lako da se rasklopi i premesti ukoliko bi postojala opasnost od njenog uništenja ili skrnavljenja.
Duborezi daju posebnu lepotu
Posebnu lepotu svetinji daju duborezi na ulaznim vratima, dovratnicima i nadvratnicima. Iako se često može čuti priča da su majstori istim sekirom kojom su sekli drvo izrađivali i duborez, stručnjaci upozoravaju da je to više deo narodnog predanja nego istorijski potvrđena činjenica.
Za sve koji posete Vraćevšnicu, poruka je jednostavna , ovo nije mesto koje treba samo obići i fotografisati, ovo je zaista svetinja u kojoj se prošlost upoznaje, ali i oseća.
Srbija beleži rast turističkog prometa, a samo tokom jula ove godine registrovano je 476.000 dolazaka turista. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je 4,4 odsto više nego u julu 2025. godine.
"To je možda malo mistifikovanje ljudi koji su se bavili tim zanatom. Međutim, ne treba umanjivati njihov značaj, jer su koristili veoma oskudne alate za gradnju ovakvih objekata. Svoj pečat davali su upravo duborezom na ulaznim vratima, nadvratnicima i dovratnicima", kaže Petaković.
RINA
A vrata ove crkve imaju i simboliku. Njihova visina je takva da čovek koji ulazi u svetinju mora da se sagne i pokloni.
"Ta, naizgled skromna ulazna vrata imala su za cilj da svako ko želi da uđe u crkvu prvo mora da se pokloni, a tek onda da uđe u samu svetinju", objašnjava Petaković.
Danas crkva Svetog Đorđa i Takovo predstavljaju mesto na kome se prošlost upoznaje i doživljava.
"Sama crkva i Takovo kao istorijsko mesto trebalo bi da budu svojevrsno hodočašće za nas kao narod. Ovo je mesto gde se stvarala moderna srpska država. Junaci iz ovog kraja doneli su nam slobodu u kojoj danas uživamo u našoj Srbiji", poručuje Petaković.
Dakle, među šumadijskim brdima, među starim gredama i duborezima, crkva Svetog Đorđa u Takovu i danas čuva sećanje na vreme kada se san o slobodi pretvarao u istoriju. Ko god dođe u Takovo, ne dolazi samo da vidi staru crkvu, dolazi da stane na mesto na kome je jedan narod počeo da ispisuje novo poglavlje svoje države.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Australijska aviokompanija navodi da će direktni letovi skratiti ukupno vreme putovanja za više od tri sata u poređenju sa današnjim letovima sa jednim presedanjem
Jesen i zima ne moraju da znače odustajanje od kupanja i opuštanja u vodi. Naprotiv, upravo u hladnijem delu godine termalni bazeni dobijaju poseban ugođaj.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Ona je jedna od onih dama koje pišu modnu istoriju, a ovog puta je pokazala kako jedan atraktivni odevni komad može da poprimi dozu nenametljive elegancije.
„Ono što su oni hteli je bukvlano čorba od krompira i piletine“, rekao je izrevoltirani Nenad nakon što je njegova verzija paprikaša dobila kritike sudija...
Fenilketonurija je retka metabolička nasledna bolest sa kojom se živi, ali zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se sprovodi od 1983. godine, može biti otkrivena u prvim danima od rođenja.
Prema rečima Mijalkovića, multidisciplinarni pristup u lečenju je veoma važan, jer više nijedan pacijent ne sme da se operiše odmah bez prikazivanja njegove dokumentacije na multidisciplinarnom timu.
Dolaskom hladnijih dana organizmu je potrebna dodatna podrška, a farmaceutkinja Aleksandra Dimitrijević otkriva koje namirnice i suplementi mogu pomoći da se pripremimo za jesen i zimu.
Groznica Zapadnog Nila je relativno opasna bolest jer se uglavnom prijavljuju samo neuroinvazivni oblici ove bolesti koji predstavljaju samo jedan odsto svih zaraženih, izjavio je infektolog prof.dr Darko Nožić.
Nije svako crvenilo na koži atopijski dermatitis. Stručnjaci upozoravaju i na čestu "kortikofobiju", ali i na pogrešno povezivanje atopijskog dermatitisa sa alergijama na hranu.
