U Srbiji je tokom jula 2026. godine registrovano 476.000 dolazaka turista, što je 4,4 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. Strani gosti najviše biraju gradove, dok domaći turisti prednost daju planinama i banjama.
Srbija beleži rast turističkog prometa, a samo tokom jula ove godine registrovano je 476.000 dolazaka turista. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je 4,4 odsto više nego u julu 2025. godine.
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović rekla je gostujući na TV Prva da letnji period u Srbiji karakteriše veliki broj manifestacija koje privlače turiste iz zemlje i inostranstva.
"Letnji period u Srbiji je period manifestacija koje su veoma interesantne turistima i zato stranci duže ostaju", rekla je Labović.
Kada je reč o stranim turistima, Beograd je i dalje najposećeniji grad u Srbiji. Prema rečima Labović, glavni grad ostvaruje najveći broj noćenja.
"Više od dva miliona noćenja registrovano je od početka godine u glavnom gradu", navela je ona.
Pored Beograda, među traženijim destinacijama su Niš, Subotica, Kopaonik i Vrnjačka Banja.
Domaći turisti imaju nešto drugačije navike. Najviše noćenja ostvaruju na Zlatiboru, a zatim slede Vrnjačka Banja, Kopaonik, Sokobanja i Vrdnička Banja.
"Domaći turisti su više orijentisani na boravak u prirodi i duži odmor, dok su strani turisti više okrenuti gradskim destinacijama", objasnila je Labović.
Shutterstock/Bloodberry
Turizam donosi više novca
Ekonomista Milan Beslać istakao je da zvanične brojke možda ne prikazuju punu sliku, jer nisu svi turisti evidentirani.
"Nisu baš svi gosti evidentirani, dakle, ima ih više nego što brojka kaže", rekao je Beslać gostujući na TV Prva.
Na svega 25 kilometara od Niša nalazi se Banja Topilo, skrivena u dolini Toponičke reke. Dva bazena sa termalnom vodom, očuvana priroda i višedecenijska tradicija vraćaju goste iz Srbije i regiona.
Prema njegovim rečima, rast turizma pozitivno utiče i na ekonomiju zemlje.
"Ovi turisti su obezbedili i povećanje BDP-a. To su podaci za prvih sedam meseci. Nije samo to povećanje, već i budžetski prihodi, plus domaća potrošnja", naveo je ekonomista.
Aaaarianne/Shutterstock
Posebno raduje razvoj seoskog i banjskog turizma.
"Ono što me raduje jeste da se banjski turizam vraća. Kuršumlijska Banja se vraća na mapu, dakle, i zdravstveni turizam se razvija. Ovo su sjajne vesti“, rekao je Beslać.
Labović je istakla i značaj turističkih vaučera, koji građanima omogućavaju povoljniji odmor u Srbiji.
"Vaučeri mnogo znače turistima i dodatno stimulišu da se odlučimo za odmor u Srbiji, ali i da produžimo broj noćenja, odnosno da duže provedemo vreme na destinaciji", rekla je.
Prema njenim rečima, veliki broj domaćih destinacija ulaže u dodatne sadržaje kako bi privukao turiste i podstakao ih da ostanu duže.
Razvoj novih sadržaja, zajedno sa manifestacijama, banjskim, seoskim i zdravstvenim turizmom, mogao bi dodatno da ojača poziciju Srbije kao turističke destinacije.
Britanska studentkinja stomatologije koja se preselila u Zagreb iznenadila se kada je videla starije komšije kako zbog vrućine ostavljaju širom otvorena ulazna vrata, ali i stanare koji spavaju pored otvorenih prozora.
Planine, jezera i banje godinama su među omiljenim izborima za odmor u Srbiji, a sada su čitaoci 92putovanja imali priliku da kažu koje destinacije smatraju najlepšim. Ovo su rezultati anketa.
Vaskršnji neradni dani su za nama, ali mnogi već razmišljaju o predstojećem odmoru za Prvi maj, odnosno Praznik rada. Iznajmljivanje vikendica je popularna opcija među građanima Srbije. Cene su znato veće nego ranijih godina.
Britanska studentkinja stomatologije koja se preselila u Zagreb iznenadila se kada je videla starije komšije kako zbog vrućine ostavljaju širom otvorena ulazna vrata, ali i stanare koji spavaju pored otvorenih prozora.
Prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je duplo skočio broj zaraženih od virusa koji hara Evropom.
Ukoliko smatrate da imate nedostatak gvožđa, obratite se lekaru i uradite krvne analize. Važno je utvrditi i uzrok nedostatka gvožđa, a ne samo nadoknaditi ga suplementima.
Kada srce prestane da pumpa krv, mozak i ostali vitalni organi ostaju bez kiseonika. Bez cirkulacije, moždane ćelije ubrzo počinju da odumiru, zbog čega je svako odlaganje vremena povezano sa manjim šansama za oporavak.
Kada fizikalna terapija i lekovi više ne daju zadovoljavajuće rezultate, a klasična operacija kičme predstavlja prevelik rizik, rešenje može biti lumbalna epiduralna adhezioliza.
