U ovim zemljama je zabranjeno slaviti Božić: Visoke novčane kazne za bilo kakav vid proslave pa i dekoracije

Naime, postoje zemlje u kojima se Božić ne obeležava kao zvanični praznik, a razlozi za to najčešće su kulturološke ili verske prirode.

Pet zemalja u kojima se Božić ne slavi:

Severna Koreja

U Severnoj Koreji nema mesta za verske praznike poput Božića. Totalitarna ideologija države ne toleriše religiju jer je doživljava kao konkurenciju državnoj vlasti i kultu ličnosti koji se godinama gradi oko dinastije Kim.

Svaki oblik božićnog obeležavanja može završiti zatvorom ili još težim kaznama, a organizovana religija u zemlji uglavnom je pod strogim nadzorom režima. Umesto hrišćanskih praznika, državni kalendar ispunjen je datumima koji slave vođstvo i istoriju režima. Najvažniji zimski događaj je godišnjica rođenja Kim Džong-ila (17. decembar). Zapadni uticaji, uključujući božićne običaje, sistematski se uklanjaju iz javnog života.

Shutterstock/Truba7113

Saudijska Arabija

Kao kolevka islama, Saudijska Arabija decenijama ima jasan stav prema Božiću: on nije u skladu sa islamskom doktrinom. Godinama su javne dekoracije, božićne jelke i bilo kakva vidljiva slavlja bila strogo zabranjena, a obeležavanje se svodilo isključivo na privatne prostore i diplomatske krugove.

Poslednjih godina primećuju se blaži pomaci, uglavnom zbog pokušaja ekonomske modernizacije i otvaranja zemlje ka turizmu. U pojedinim luksuznim hotelima i tržnim centrima u većim gradovima danas se mogu videti diskretne "sezonske" dekoracije – ali bez otvorenih verskih simbola.

Ipak, jasno je da je to izuzetak, a ne pravilo. U saudijskoj kulturi glavni praznici i dalje su Eid al-Fitr i Eid al-Adha, kada cela zemlja zaista ulazi u praznični ritam.

Shutterstock/Mohammed younos

Brunej

Brunej sprovodi strogu verziju šerijatskog prava koja snažno reguliše javni prostor. Iako nemuslimani mogu da slave Božić u privatnosti, sve što bi moglo da izgleda kao "promocija druge religije" među muslimanima smatra se problematičnim.

U praksi to znači da božićne jelke, svetlosne dekoracije, jaslice, pa čak i nošenje kape Deda Mraza u javnosti mogu rezultirati visokim novčanim kaznama. Kompanijama je zabranjeno da reklamiraju praznike, a vlasti su javno upozoravale građane da se uzdrže čak i od božićnih čestitki u javnom prostoru.

Zbog toga je Božić u Bruneju gotovo u potpunosti ograničen na privatne domove i krugove nemuslimanske zajednice.

Somalija

Somalija, zemlja sa većinski muslimanskim stanovništvom i složenom bezbednosnom situacijom, ide korak dalje – Božić je u potpunosti zabranjen. Razlozi su kombinacija verskog identiteta i bezbednosnih procena, jer vlasti smatraju da bi javno obeležavanje hrišćanskog praznika moglo podstaći tenzije i izazvati reakcije ekstremističkih grupa.

U zemlji su zabranjeni javni ukrasi, božićne mise, pa čak i uobičajene fraze poput "Srećan Božić". Fokus je isključivo na islamskim praznicima, a svako javno ispoljavanje druge vere smatra se izazovom nacionalnom i verskom jedinstvu.

Tadžikistan

Za razliku od prethodnih primera, Tadžikistan nije formalno zabranio Božić, ali ga vlasti aktivno obeshrabruju. Reč je o delu šire politike ograničavanja stranog kulturnog i verskog uticaja, uz istovremeno jačanje nacionalnog identiteta.

Vlasti su u više navrata školama i kompanijama preporučivale da ne postavljaju dekoracije i ne organizuju proslave, dok je prodaja božićnih jelki i ukrasa povremeno ograničena. Cilj nije suzbijanje privatne vere, već sprečavanje javnog širenja običaja koji se doživljavaju kao "uvezeni".

Umesto toga, država snažno promoviše tradicionalne praznike poput Navruza (persijske Nove godine), koji je jedan od ključnih praznika u tom regionu.