Zamislite tiho balkansko selo u sumrak: sunce zalazi iza gustih šuma, magla se vijori oko zaboravljenih nadgrobnih spomenika, a tišinu prekida samo šuštanje vetra kroz krivo drveće.
Upravo ovde, u ovom jezivo lepom kutku Srbije, prvi dokumentovani vampir na svetu je možda nekada hodao među živima.
Mnogo pre nego što su Transilvanija i grof Drakula postali globalni simboli vampirizma, jeziva priča o Petru Blagojeviću prestravila je pravo selo - i bila je objavljena u zvaničnim novinama tog vremena. Skoro 300 godina kasnije, priča se i dalje čuva u šapatu, starim ritualima i neotvorenim bocama rakije sa belim lukom.
Ovo nije fikcija. To je jedna od najstarijih evropskih legendi o vampirima, i ne počinje u gotskim romanima, već u skromnom selu Kisiljevo.
Poreklo jezive legende
U vrelo leto 1725. godine, seljani su počeli da umiru pod čudnim okolnostima ubrzo nakon smrti meštanina po imenu Petar Blagojević. Šaputanja su se širila zajednicom da se vratio iz groba i da se hrani krvlju živih.
Vođeni strahom, seljani su navodno ekshumirali Blagojevićevo telo. Na svoj užas, otkrili su da je izuzetno dobro očuvano, sa svežom krvlju koja mu je tekla iz usta i ušiju - jeziv znak da nije počivao u miru.
"Petar Blagojević je pronađen potpuno nepovređen", rekao je Mirko Bogićević, bivši seoski starešina i potomak jedne od najstarijih porodica u Kisiljevu, a preneo je portal arkeonews.net.
"Sveža krv mu je tekla iz usta i ušiju", dodao je.
Seljani su brzo reagovali. Zabili su kolac kroz Blagojevićevo srce, metoda koja je sada urezana u vampirski folklor.
Ovaj slučaj je bio toliko šokantan da je dokumentovan u austrijskim novinama Wienerisches Diarium 21. jula 1725. godine - što ga čini prvim poznatim pisanim izveštajem o vampirizmu u Evropi.
Jezička zabuna ili pravi užas?
Neki istoričari veruju da je ono što se dogodilo u Kisiljevu možda bio slučaj jezičke zabune kombinovane sa posledicama bolesti i sujeverja.
"Na bugarskom, reč upior znači 'loša osoba'", objasnio je Klemens Rutner, šef evropskih studija na Triniti koledžu u Dablinu.
"Verujem da su meštani koristili ovaj termin, a austrijski lekari su ga pogrešno preveli kao vampir", dodao je.
Rutner i drugi istraživači sugerišu da su smrti verovatnije uzrokovane toplotnim udarom ili zaraznom bolešću, pogoršanom visokim letnjim temperaturama.
Ali, lokalni istoričar Nenad Mihajlović ostaje uveren da se dogodilo nešto neobično.
"Imamo kompletnu dokumentaciju o veoma posebnom događaju", istakao je 68-godišnji profesor. "To je slučaj zvanično zabeležen kao vampirizam. Lično verujem u verodostojnost tog izveštaja".
Legende koje još uvek traju
Iako je selo ostalo tiho i uglavnom netaknuto masovnim turizmom, neke porodice i dalje čuvaju flaše rakije (lokalne vinjake) pomešane sa belim lukom i čili papričicom - tradicionalnim balkanskim sredstvom protiv zlih duhova.
Među meštanima i turističkim zvaničnicima raste nada da bi vampirska predanja u Kisiljevu mogla postati atrakcija za putnike koji traže jeziv, autentičan folklor.
"Naš region je bogat mitovima i legendama", navela je Dajana Stojanović, direktorka regionalne turističke kancelarije.
"Ne samo priča o Petru Blagojeviću, već i vlaška magija, narodni rituali i jedinstvene seoske tradicije", precizirala je ona.
Drevna verovanja koja još uvek postoje: Vampiri i vlaška magija
Iako nauka nudi racionalna objašnjenja, folklor istočne Srbije ostaje bogat natprirodnim verovanjima -posebno onima vlaške manjine, tradicionalno nomadskog naroda čije mistične prakse i dalje odjekuju regionom.
Vlaška magija, takođe nazvana Vlaška magija, je složena mešavina paganskih rituala, obožavanja predaka i zaštitnih čini - koje često izvode lokalne "babe" (starije žene za koje se veruje da imaju duhovnu moć).
Mnogi i danas strahuju od Vlaške magije i poštuju je.
"Neki kažu da su vlaške veštice mogle da proklinju, leče ili čak štite ljude od vampira", pojasnila je Stojanović. "Upotreba belog luka, crvenog konca i soli na vratima je deo ovih rituala".
Ova drevna magija se prenosi usmeno, često u tajnosti, i čvrsto je povezana sa prirodom, lunarnim ciklusima i duhovima mrtvih. Rituali mogu uključivati vezivanje čini, vatre za čišćenje i proricanje snova, posebno u noćima poput Đurđevdana ili tokom pomračenja - vremena kada je, prema verovanju meštana, granica između živih i mrtvih najtanja.
Rodno mesto vampira?
Iako je Transilvanija nekrunisana prva postojbina vampira, mnogi naučnici i meštani tvrde da je Kisiljevo pravo mesto rođenja legende o vampirima. Njegova priča prethodi Drakuli više od 150 godina, a originalna dokumentacija još uvek postoji.
Ono što je počelo kao zastrašujući događaj 1725. godine sada može ponuditi nadu malom selu koje želi da povrati svoje mesto u istoriji.
"Verovatno je bio samo običan čovek", naveo je Bogićević, pa dodao: "Ali je imao sreću - ili nesreću - da postane vampir".
Može li folklor oživeti Kisiljevo?
Iako selo uglavnom ostaje netaknuto od strane turista, meštani se nadaju da bi legende o vampirima i vlaškim pojavama u Kisiljevu mogle da pretvore ovo područje u destinaciju za ljubitelje istorije i paranormalnih pojava.
"Naš region je pun priča", ponovila je Stojanović. "Nije samo Blagojević. Imamo vlaške veštice, sveto drveće, lekovite izvore - svako selo ima svoju magiju", istakla je.
Gde se mit susreće sa magijom
Bez obzira na to da li su vampiri ili ne, Srbija, ali i Balkan u celini, nude mnogo više od jezivih legendi. Od planina prekrivenih maglom i drevnih šuma do sela bogatih folklorom poput Kisiljeva, ovaj region je skriveni dragulj za putnike koji traže i lepotu i misteriju.
Bez obzira da li dolazite u potrazi za drevnom magijom, zaboravljenom istorijom ili samo čašom rakije pod zvezdama, Balkan obećava nezaboravno putovanje. Jer ponekad najbolje priče nisu u knjigama - one se šapuću kroz vetar starih sela.
Zato ponesite svoju radoznalost, a možda i češnje belog luka… i otkrijte najčarobnije kutke Istočne Evrope, poziva arkeonews.net.
