Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Švedska gradi novu ekološku četvrt Sikla koristeći drvo kao glavni građevinski materijal
Drvene zgrade doprinose smanjenju emisija gasova staklene bašte u građevinskom sektoru.
Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Novi gradski okrug Sikla, koji se nalazi južno od centra prestonice, gradi se korišćenjem unakrsno laminiranog drveta (CLT) i prostiraće se na površini od 250.000 kvadratnih metara. Drvo se koristi u svim delovima konstrukcije - od podova i zidova do nosećih elemenata.
Kirk Fisher/Shutterstock
Od industrijske zone do simboličnog grada održivosti
Bivša industrijska zona Sikla, poznata po proizvodnji dizel motora, sada se transformiše u moderno naselje sa drvenim stambenim zgradama, kancelarijama, školama i prodavnicama. Postojeće starije zgrade neće biti srušene – neke od njih su već pretvorene u biblioteke i bioskope, a novi objekti će se uklopiti u postojeću urbanu strukturu.
Šef razvoja poslovanja u kompaniji Hokan Hilengren, kaže da projekat ima jasan cilj – da pokaže kako izgleda održiva urbana budućnost. On ističe da građevinski sektor proizvodi čak 37% globalnih emisija gasova staklene bašte, što znači da ova industrija ima najveći potencijal za promene.
Brojne studije potvrđuju prednosti drvene gradnje. Prema američkoj studiji iz 2024. godine, drvene zgrade proizvode 81% manje emisije gasova staklene bašte u poređenju sa betonskim, i 76% manje od čeličnih konstrukcija.
Nije slučajno što Švedska predvodi ovu promenu – čak 70% njene teritorije je prekriveno šumama, a drvo se decenijama koristi u građevinarstvu. Arhitekta Oskar Norelijus iz studija "White Arkitekter", koji radi na projektu, ističe da Šveđani imaju duboku kulturnu vezu sa šumom: "To je naš prostor mira, energije i ideja, ali i fundamentalna ekonomska sirovina".
Drveni neboderi i fleksibilni prostori
Norelijus već ima iskustva sa izgradnjom velikih drvenih konstrukcija – on je autor "Sara Kulturhusa", dvadesetospratnice u severnoj Švedskoj koja sadrži galerije, muzej, biblioteku i hotel sa 200 soba. Ova zgrada je promenila percepciju drveta u industriji, koje se sve više doživljava kao inspiracija u arhitekturi, a ne kao prepreka.
U novom naselju Sikla, prvi blok sa 80 stanova pod nazivom Distrikt 7 biće završen do kraja 2025. godine. Plan je da se do 2027. godine izgradi oko 2.000 dodatnih stanova, a zgrade će biti fleksibilno projektovane – stanovi se po potrebi mogu pretvoriti u kancelarije, čime će im se obezbediti "drugi život".
Pored funkcionalnih i ekoloških prednosti, drvo takođe izaziva emocionalnu vezu. Posetioci Sara Kulturhusa viđeni su kako grle drvene stubove, a arhitekte očekuju slične reakcije u Sikli. Vidljiva drvena konstrukcija, uključujući instalacije poput ventilacije i cevi, daje prostoru osećaj topline i otvorenosti.
Brža gradnja i veća kirija
Iako je betonska podna ploča u proseku 20% jeftinija od one od drveta, gradnja drvetom je znatno brža. To znači da su stanovi i poslovni prostori brže spremni za useljenje i izdavanje u zakup. Hilengren smatra da će estetska vrednost i održivost takođe povećati atraktivnost tržišta, što bi kompaniji moglo doneti veći profit kroz veće cene zakupnine.
Uprkos problemima na tržištu nekretnina koji su pogodili i Švedsku 2023. godine zbog rasta kamatnih stopa, investitori su optimistični. Sa odličnim saobraćajnim vezama i vizijom izgradnje za održivu sutrašnjicu - drveni grad u Stokholmu mogao bi postati simbol nove ere evropske arhitekture.
Na listi su se našla jezera Srbije koja su za mnoge vrlo čest izbor kada žele da borave u prirodi i opuste se uz vodu, a posle glasanja poznato je koliko simpatija uživa koje jezero u Srbiji.
Letovanje Ivana Katančevića iz Niša na Sitoniji pretvorilo se u dramatičnu borbu za život. Za samo nekoliko sati spasao je dvojicu dečaka koje su snažni talasi odvukli oko 30 metara od obale, a potom i ženu sa ćerkicom.
Veliki požar izbio je u Sutomoru, a prema snimcima objavljenim na društvenim mrežama, vatra se približila kućama. Na društvenim mrežama pojavili su se dramatični prizori požara.
Iako je Amsterdam glavni grad Holandije najpoznatija turistička destinacija zemlje, prava atmosfera ove države često se krije u manjim mestima koja čuvaju tradiciju.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Na listi su se našla jezera Srbije koja su za mnoge vrlo čest izbor kada žele da borave u prirodi i opuste se uz vodu, a posle glasanja poznato je koliko simpatija uživa koje jezero u Srbiji.
Letovanje Ivana Katančevića iz Niša na Sitoniji pretvorilo se u dramatičnu borbu za život. Za samo nekoliko sati spasao je dvojicu dečaka koje su snažni talasi odvukli oko 30 metara od obale, a potom i ženu sa ćerkicom.
Neki profili ne otkrivaju gotovo ništa, dok drugi otkrivaju previše. Deo korisnika previše se oslanja na seksualizovane fotografije, a mnogi se jednostavno izgube u moru sličnih profila.
Iako je Sabalenka od tenisa zaradila više od 50 miliona dolara samo od turnira, a sigurno bar još toliko od sponzora, njen verenik je mnogo bogatiji i procenjuje se da je "težak" više od 300 miliona dolara.
Njena umerena konzumacija povezuje se sa manjim rizikom od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, određenih vrsta raka, Alchajmerove bolesti, respiratornih problema, pa čak i nekih psiholoških tegoba.
Nakon 12 nedelja, grupa koja je konzumirala nemasne mlečne proizvode uz kalorijsku restrikciju zabeležila je najveće smanjenje sistolnog krvnog pritiska – za oko 4,25 mmHg.
S obzirom na to da temperature ne popuštaju, milioni ljudi mogli bi biti izloženi povećanom riziku od dehidratacije i toplotnog udara, a stručnjaci upozoravaju i da određeni lekovi mogu dodatno povećati osetljivost organizma.
Topao biljni čaj može biti jednostavan način da nakon noćnog sna nadoknadite tečnost i nežno pokrenete probavni sistem. Gastroenterolozi izdvajaju čaj od đumbira, nane i kamilice, ali i toplu vodu i vodu sa limunom.
Za većinu ljudi tuširanje, kiša ili obično znojenje predstavljaju sasvim normalne stvari, naročito tokom vrelih letnjih dana. Međutim, za tridesetčetvorogodišnju Kimberli Mils iz Hjustona u SAD to može značiti sate bola.
