Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Švedska gradi novu ekološku četvrt Sikla koristeći drvo kao glavni građevinski materijal
Drvene zgrade doprinose smanjenju emisija gasova staklene bašte u građevinskom sektoru.
Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Novi gradski okrug Sikla, koji se nalazi južno od centra prestonice, gradi se korišćenjem unakrsno laminiranog drveta (CLT) i prostiraće se na površini od 250.000 kvadratnih metara. Drvo se koristi u svim delovima konstrukcije - od podova i zidova do nosećih elemenata.
Kirk Fisher/Shutterstock
Od industrijske zone do simboličnog grada održivosti
Bivša industrijska zona Sikla, poznata po proizvodnji dizel motora, sada se transformiše u moderno naselje sa drvenim stambenim zgradama, kancelarijama, školama i prodavnicama. Postojeće starije zgrade neće biti srušene – neke od njih su već pretvorene u biblioteke i bioskope, a novi objekti će se uklopiti u postojeću urbanu strukturu.
Šef razvoja poslovanja u kompaniji Hokan Hilengren, kaže da projekat ima jasan cilj – da pokaže kako izgleda održiva urbana budućnost. On ističe da građevinski sektor proizvodi čak 37% globalnih emisija gasova staklene bašte, što znači da ova industrija ima najveći potencijal za promene.
Brojne studije potvrđuju prednosti drvene gradnje. Prema američkoj studiji iz 2024. godine, drvene zgrade proizvode 81% manje emisije gasova staklene bašte u poređenju sa betonskim, i 76% manje od čeličnih konstrukcija.
Nije slučajno što Švedska predvodi ovu promenu – čak 70% njene teritorije je prekriveno šumama, a drvo se decenijama koristi u građevinarstvu. Arhitekta Oskar Norelijus iz studija "White Arkitekter", koji radi na projektu, ističe da Šveđani imaju duboku kulturnu vezu sa šumom: "To je naš prostor mira, energije i ideja, ali i fundamentalna ekonomska sirovina".
Drveni neboderi i fleksibilni prostori
Norelijus već ima iskustva sa izgradnjom velikih drvenih konstrukcija – on je autor "Sara Kulturhusa", dvadesetospratnice u severnoj Švedskoj koja sadrži galerije, muzej, biblioteku i hotel sa 200 soba. Ova zgrada je promenila percepciju drveta u industriji, koje se sve više doživljava kao inspiracija u arhitekturi, a ne kao prepreka.
U novom naselju Sikla, prvi blok sa 80 stanova pod nazivom Distrikt 7 biće završen do kraja 2025. godine. Plan je da se do 2027. godine izgradi oko 2.000 dodatnih stanova, a zgrade će biti fleksibilno projektovane – stanovi se po potrebi mogu pretvoriti u kancelarije, čime će im se obezbediti "drugi život".
Pored funkcionalnih i ekoloških prednosti, drvo takođe izaziva emocionalnu vezu. Posetioci Sara Kulturhusa viđeni su kako grle drvene stubove, a arhitekte očekuju slične reakcije u Sikli. Vidljiva drvena konstrukcija, uključujući instalacije poput ventilacije i cevi, daje prostoru osećaj topline i otvorenosti.
Brža gradnja i veća kirija
Iako je betonska podna ploča u proseku 20% jeftinija od one od drveta, gradnja drvetom je znatno brža. To znači da su stanovi i poslovni prostori brže spremni za useljenje i izdavanje u zakup. Hilengren smatra da će estetska vrednost i održivost takođe povećati atraktivnost tržišta, što bi kompaniji moglo doneti veći profit kroz veće cene zakupnine.
Uprkos problemima na tržištu nekretnina koji su pogodili i Švedsku 2023. godine zbog rasta kamatnih stopa, investitori su optimistični. Sa odličnim saobraćajnim vezama i vizijom izgradnje za održivu sutrašnjicu - drveni grad u Stokholmu mogao bi postati simbol nove ere evropske arhitekture.
Na Santoriniju, jednom od najpoznatijih grčkih ostrva u Egejskom moru, proslava Uskrsa ima poseban, gotovo spektakularan karakter koji svake godine privlači i lokalno stanovništvo i brojne turiste.
Sintra, grad u blizini Lisabona u Portugaliji, privlači turiste iz celog sveta svojom mikroklimom, bogatom istorijom i mističnim znamenitostima poput palate Pena i Kvinta da Regaleire, gde posetioci dolaze da istraže njihove lepote.
Daily Mail piše o hrvatskom ostrvu Pag kao o "Mesečevom ostrvu", ističući njegov surov, stenovit pejzaž i preporučujući proleće kao najbolje vreme za posetu.
U bajkovitom Perućcu koji je poznat po istoimenom jezeru, ali i po hidroelektrani "Bajina Bašta", čuvenoj najkraćoj evropskoj reci Godini i kao mesto gde počinje velika Drinska regata, uređen je još jedan lokalitet koji podseća na istoriju ovog kraja.
Ukoliko planirate solo putovanje i pitate se koju destinaciju biste mogli da posetite, Quotezone je kreirao listu najboljih gradova Evrope za one koji putuju sami. Na prvom mestu našao se Madrid.
Travel blogeri sa stranice Lovci na putovanja podelili su svoje iznenađenje cenama u Vijetnamu, gde cigarete u proseku koštaju 1 evro, flaširana voda manje od 20 centi, a za ležaljku na plaži treba izdvojiti manje od dva evra.
Na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo nalazi se danas nepregledna kolona vozila - duža od dva kilometra, a ljudi sa ljubimcima i decom mahom su napustili vozila.
Na Santoriniju, jednom od najpoznatijih grčkih ostrva u Egejskom moru, proslava Uskrsa ima poseban, gotovo spektakularan karakter koji svake godine privlači i lokalno stanovništvo i brojne turiste.
Sintra, grad u blizini Lisabona u Portugaliji, privlači turiste iz celog sveta svojom mikroklimom, bogatom istorijom i mističnim znamenitostima poput palate Pena i Kvinta da Regaleire, gde posetioci dolaze da istraže njihove lepote.
Daily Mail piše o hrvatskom ostrvu Pag kao o "Mesečevom ostrvu", ističući njegov surov, stenovit pejzaž i preporučujući proleće kao najbolje vreme za posetu.
U bajkovitom Perućcu koji je poznat po istoimenom jezeru, ali i po hidroelektrani "Bajina Bašta", čuvenoj najkraćoj evropskoj reci Godini i kao mesto gde počinje velika Drinska regata, uređen je još jedan lokalitet koji podseća na istoriju ovog kraja.
Na Santoriniju, jednom od najpoznatijih grčkih ostrva u Egejskom moru, proslava Uskrsa ima poseban, gotovo spektakularan karakter koji svake godine privlači i lokalno stanovništvo i brojne turiste.
Sintra, grad u blizini Lisabona u Portugaliji, privlači turiste iz celog sveta svojom mikroklimom, bogatom istorijom i mističnim znamenitostima poput palate Pena i Kvinta da Regaleire, gde posetioci dolaze da istraže njihove lepote.
Daily Mail piše o hrvatskom ostrvu Pag kao o "Mesečevom ostrvu", ističući njegov surov, stenovit pejzaž i preporučujući proleće kao najbolje vreme za posetu.
U bajkovitom Perućcu koji je poznat po istoimenom jezeru, ali i po hidroelektrani "Bajina Bašta", čuvenoj najkraćoj evropskoj reci Godini i kao mesto gde počinje velika Drinska regata, uređen je još jedan lokalitet koji podseća na istoriju ovog kraja.
Ukoliko planirate solo putovanje i pitate se koju destinaciju biste mogli da posetite, Quotezone je kreirao listu najboljih gradova Evrope za one koji putuju sami. Na prvom mestu našao se Madrid.
Za razliku od pristupa gde se problemi često rešavaju kroz raspravu i "izbacivanje svega iz sebe", u Japanu se veruje da reči izgovorene u naletu emocija mogu napraviti više štete nego koristi.
Na Veliku subotu u Manastiru Draganac na Kosovu i Metohiji, vladika Ilarion krstio je dvojicu američkih vojnika koji služe u bazi Bondstil kod Uroševca. Vojnici su tom prilikom dobili i duhovna imena Sava i Simeon.
Rafove prodavnica odavno su prepunili čokoladni uskršnji zečevi i figurice zeca kao simbola najvećeg hrišćanskog praznika. A odakle je došao ovaj zeka i kakve on veze ima sa Uskrsom?
Stanovnici koji u afričkim zemljama slave pravoslavni Uskrs usvojili su tradicije "Starog sveta", ali imaju i svoje kulinarske i kulturne karakteristike: jedu se kvakoko, banane i jam.
Danas 12. aprila, Uskrs, osim brojnih domaćih poznatih ličnosti, obeležava i deo svetske javne scene. Među njima su Dženifer Aniston, članovi porodice Kardašijan, Tom Henks i Naomi Kembel i drugi.
Hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije napravili su veliki poduhvat prvom transplantacijom pluća u našoj zemlji, a četrdesetdvogodišnji pacijent se dobro oporavlja.
Savetnica za spavanje Natali Penikot-Kolijer objašnjava kako različit broj sati sna – od neprospavane noći do optimalnih osam sati – utiče na telo i mozak, upozoravajući da nedostatak sna može ozbiljno narušiti koncentraciju i svakodnevno funkcionisanje.
Sonal Ki, advokatica i preduzetnica iz Ujedinjenog Kraljevstva, boluje od retkog poremećaja zbog kojeg joj i samo nekoliko minuta na suncu može izazvati bolnu reakciju na koži.
