Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Švedska gradi novu ekološku četvrt Sikla koristeći drvo kao glavni građevinski materijal
Drvene zgrade doprinose smanjenju emisija gasova staklene bašte u građevinskom sektoru.
Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Novi gradski okrug Sikla, koji se nalazi južno od centra prestonice, gradi se korišćenjem unakrsno laminiranog drveta (CLT) i prostiraće se na površini od 250.000 kvadratnih metara. Drvo se koristi u svim delovima konstrukcije - od podova i zidova do nosećih elemenata.
Kirk Fisher/Shutterstock
Od industrijske zone do simboličnog grada održivosti
Bivša industrijska zona Sikla, poznata po proizvodnji dizel motora, sada se transformiše u moderno naselje sa drvenim stambenim zgradama, kancelarijama, školama i prodavnicama. Postojeće starije zgrade neće biti srušene – neke od njih su već pretvorene u biblioteke i bioskope, a novi objekti će se uklopiti u postojeću urbanu strukturu.
Šef razvoja poslovanja u kompaniji Hokan Hilengren, kaže da projekat ima jasan cilj – da pokaže kako izgleda održiva urbana budućnost. On ističe da građevinski sektor proizvodi čak 37% globalnih emisija gasova staklene bašte, što znači da ova industrija ima najveći potencijal za promene.
Brojne studije potvrđuju prednosti drvene gradnje. Prema američkoj studiji iz 2024. godine, drvene zgrade proizvode 81% manje emisije gasova staklene bašte u poređenju sa betonskim, i 76% manje od čeličnih konstrukcija.
Nije slučajno što Švedska predvodi ovu promenu – čak 70% njene teritorije je prekriveno šumama, a drvo se decenijama koristi u građevinarstvu. Arhitekta Oskar Norelijus iz studija "White Arkitekter", koji radi na projektu, ističe da Šveđani imaju duboku kulturnu vezu sa šumom: "To je naš prostor mira, energije i ideja, ali i fundamentalna ekonomska sirovina".
Drveni neboderi i fleksibilni prostori
Norelijus već ima iskustva sa izgradnjom velikih drvenih konstrukcija – on je autor "Sara Kulturhusa", dvadesetospratnice u severnoj Švedskoj koja sadrži galerije, muzej, biblioteku i hotel sa 200 soba. Ova zgrada je promenila percepciju drveta u industriji, koje se sve više doživljava kao inspiracija u arhitekturi, a ne kao prepreka.
U novom naselju Sikla, prvi blok sa 80 stanova pod nazivom Distrikt 7 biće završen do kraja 2025. godine. Plan je da se do 2027. godine izgradi oko 2.000 dodatnih stanova, a zgrade će biti fleksibilno projektovane – stanovi se po potrebi mogu pretvoriti u kancelarije, čime će im se obezbediti "drugi život".
Pored funkcionalnih i ekoloških prednosti, drvo takođe izaziva emocionalnu vezu. Posetioci Sara Kulturhusa viđeni su kako grle drvene stubove, a arhitekte očekuju slične reakcije u Sikli. Vidljiva drvena konstrukcija, uključujući instalacije poput ventilacije i cevi, daje prostoru osećaj topline i otvorenosti.
Brža gradnja i veća kirija
Iako je betonska podna ploča u proseku 20% jeftinija od one od drveta, gradnja drvetom je znatno brža. To znači da su stanovi i poslovni prostori brže spremni za useljenje i izdavanje u zakup. Hilengren smatra da će estetska vrednost i održivost takođe povećati atraktivnost tržišta, što bi kompaniji moglo doneti veći profit kroz veće cene zakupnine.
Uprkos problemima na tržištu nekretnina koji su pogodili i Švedsku 2023. godine zbog rasta kamatnih stopa, investitori su optimistični. Sa odličnim saobraćajnim vezama i vizijom izgradnje za održivu sutrašnjicu - drveni grad u Stokholmu mogao bi postati simbol nove ere evropske arhitekture.
Sve je više evropskih letnjih destinacija, u kojima uvode stroga pravila o nošenju japanki zbog bezbednosti turista. Među njima su Grčka, Italija, Španija i Francuska.
Jugoistočna Srbija se može pohvaliti mnogim prirodnim lepotama i atrakcijama, a među njima nalazi se i jedno prelepo prirodno lečilište koje nosi ime Zvonačka Banja.
Žene koje lete Rajanerom trebalo bi da obrate pažnju na jedno pravilo kojeg mnoge nisu svesne, a odnosi se na izbor obuće koju bi trebalo da skinu pre ili odmah nakon ulaska u avion.
Nemačka je poznata po strogom poštovanju pravila, uređenosti i disciplini, a princip "Ordnung muss sein"("red mora da postoji") duboko je ukorenjen u svakodnevni život. Međutim, Srbi se neretko šokiraju ovim pravilima.
Jugoistočna Srbija se može pohvaliti mnogim prirodnim lepotama i atrakcijama, a među njima nalazi se i jedno prelepo prirodno lečilište koje nosi ime Zvonačka Banja.
Megyer-hegyi tengerszem, nekadašnji kamenolom u Mađarskoj kod grada Šarošpatak, danas je spektakularno jezero okruženo stenama koje privlači turiste zbog prirodne lepote, planinarskih staza i jedinstvenog pejzaža.
Već godinama unazad pažnju prolaznika u jednom naselju kod Lajkovca privlači neobična raskošna kuća, koja je zahvaljujući kreativnosti vlasnika jedinstvena u regionu.
U Etreti, malom primorskom mestu u gornjoj Normandiji u Francuskoj, turisti iz celog sveta dolaze da vide spektakularne bele litice i prirodne kamene lukove, a koje ovo mesto čine jednim od najpoznatijih.
Da li ste se ikada zapitali koji evropski grad broji najviše mostova? Ako vam na pamet prvi padaju Venecija, Rim, London, ili Amsterdam, daleko ste od činjenica.
Sve je više evropskih letnjih destinacija, u kojima uvode stroga pravila o nošenju japanki zbog bezbednosti turista. Među njima su Grčka, Italija, Španija i Francuska.
Jugoistočna Srbija se može pohvaliti mnogim prirodnim lepotama i atrakcijama, a među njima nalazi se i jedno prelepo prirodno lečilište koje nosi ime Zvonačka Banja.
Žene koje lete Rajanerom trebalo bi da obrate pažnju na jedno pravilo kojeg mnoge nisu svesne, a odnosi se na izbor obuće koju bi trebalo da skinu pre ili odmah nakon ulaska u avion.
Pevačica Dijana Janković, u javnosti poznatija kao Didi Janković, šokirala je javnost odlukom da na prodaju stavi svoju luksuznu vilu na Vračaru, čija je vrednost procenjena na neverovatnih 3.000.000 evra.
Časni pojas Presvete Bogorodice, koji je od Spasovdana izložen vernicima na poklonjenje i molitvu u Hramu Svetog Save na Vračaru, danima okuplja desetine hiljada vernika koji u miru i molitvi čekaju po nekoliko sati da pristupe svetinji.
Kad su domišljate Ere svima između sebe podelile nadimke, na red su došle i stambene zgrade. Ukoliko Užičane pitate kako stići do određene ulice i broja, odgovor će izostati, ali ako kažete da idete do Šarulje i Teleta,poslaće vas tačno tamo gde ste želeli.
Kontroverzna porno zvezda Boni Blu, koja je šokirala javnost nakon što je spavala sa više od 1.000 muškaraca u jednom danu, tvrdi da ni na koga nema loš uticaj. Boni je rekla da je ona jedina osoba na koju utiče to što radi.
Aca Lukas još jednom je pokazao zašto važi za jednog od najvećih regionalnih muzičkih izvođača. Na koncertu u prepunom Mejdanu u Tuzli priredio je veče za pamćenje, ispunjeno emocijama, energijom i hitovima koje publika zna od prvog do poslednjeg stiha.
Paradajz nije samo ukusan dodatak jelima, već i vredan izvor vitamina, vlakana i snažnih antioksidanasa poput likopena, koji mogu pozitivno uticati na zdravlje srca, mozga i sistema za varenje.
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe, koje nestaju sa godinama.
Stručnjaci upozoravaju da zdravlje kostiju zavisi od ishrane tokom celog života, a poseban značaj imaju kalcijum, vitamin D i proteini koji pomažu očuvanju koštane mase s godinama.
