Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Švedska gradi novu ekološku četvrt Sikla koristeći drvo kao glavni građevinski materijal
Drvene zgrade doprinose smanjenju emisija gasova staklene bašte u građevinskom sektoru.
Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.
Novi gradski okrug Sikla, koji se nalazi južno od centra prestonice, gradi se korišćenjem unakrsno laminiranog drveta (CLT) i prostiraće se na površini od 250.000 kvadratnih metara. Drvo se koristi u svim delovima konstrukcije - od podova i zidova do nosećih elemenata.
Kirk Fisher/Shutterstock
Od industrijske zone do simboličnog grada održivosti
Bivša industrijska zona Sikla, poznata po proizvodnji dizel motora, sada se transformiše u moderno naselje sa drvenim stambenim zgradama, kancelarijama, školama i prodavnicama. Postojeće starije zgrade neće biti srušene – neke od njih su već pretvorene u biblioteke i bioskope, a novi objekti će se uklopiti u postojeću urbanu strukturu.
Šef razvoja poslovanja u kompaniji Hokan Hilengren, kaže da projekat ima jasan cilj – da pokaže kako izgleda održiva urbana budućnost. On ističe da građevinski sektor proizvodi čak 37% globalnih emisija gasova staklene bašte, što znači da ova industrija ima najveći potencijal za promene.
Brojne studije potvrđuju prednosti drvene gradnje. Prema američkoj studiji iz 2024. godine, drvene zgrade proizvode 81% manje emisije gasova staklene bašte u poređenju sa betonskim, i 76% manje od čeličnih konstrukcija.
Nije slučajno što Švedska predvodi ovu promenu – čak 70% njene teritorije je prekriveno šumama, a drvo se decenijama koristi u građevinarstvu. Arhitekta Oskar Norelijus iz studija "White Arkitekter", koji radi na projektu, ističe da Šveđani imaju duboku kulturnu vezu sa šumom: "To je naš prostor mira, energije i ideja, ali i fundamentalna ekonomska sirovina".
Drveni neboderi i fleksibilni prostori
Norelijus već ima iskustva sa izgradnjom velikih drvenih konstrukcija – on je autor "Sara Kulturhusa", dvadesetospratnice u severnoj Švedskoj koja sadrži galerije, muzej, biblioteku i hotel sa 200 soba. Ova zgrada je promenila percepciju drveta u industriji, koje se sve više doživljava kao inspiracija u arhitekturi, a ne kao prepreka.
U novom naselju Sikla, prvi blok sa 80 stanova pod nazivom Distrikt 7 biće završen do kraja 2025. godine. Plan je da se do 2027. godine izgradi oko 2.000 dodatnih stanova, a zgrade će biti fleksibilno projektovane – stanovi se po potrebi mogu pretvoriti u kancelarije, čime će im se obezbediti "drugi život".
Pored funkcionalnih i ekoloških prednosti, drvo takođe izaziva emocionalnu vezu. Posetioci Sara Kulturhusa viđeni su kako grle drvene stubove, a arhitekte očekuju slične reakcije u Sikli. Vidljiva drvena konstrukcija, uključujući instalacije poput ventilacije i cevi, daje prostoru osećaj topline i otvorenosti.
Brža gradnja i veća kirija
Iako je betonska podna ploča u proseku 20% jeftinija od one od drveta, gradnja drvetom je znatno brža. To znači da su stanovi i poslovni prostori brže spremni za useljenje i izdavanje u zakup. Hilengren smatra da će estetska vrednost i održivost takođe povećati atraktivnost tržišta, što bi kompaniji moglo doneti veći profit kroz veće cene zakupnine.
Uprkos problemima na tržištu nekretnina koji su pogodili i Švedsku 2023. godine zbog rasta kamatnih stopa, investitori su optimistični. Sa odličnim saobraćajnim vezama i vizijom izgradnje za održivu sutrašnjicu - drveni grad u Stokholmu mogao bi postati simbol nove ere evropske arhitekture.
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Australijska aviokompanija navodi da će direktni letovi skratiti ukupno vreme putovanja za više od tri sata u poređenju sa današnjim letovima sa jednim presedanjem
Jesen i zima ne moraju da znače odustajanje od kupanja i opuštanja u vodi. Naprotiv, upravo u hladnijem delu godine termalni bazeni dobijaju poseban ugođaj.
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Ona je jedna od onih dama koje pišu modnu istoriju, a ovog puta je pokazala kako jedan atraktivni odevni komad može da poprimi dozu nenametljive elegancije.
Suzan Sarandon i Hana Ajnbinder privedene su na protestu u Njujorku protiv rata u Gazi, dok su demonstranti zahtevali prekid naoružavanja Izraela. Policija navodi da su hapšenja usledila nakon blokiranja raskrsnice.
Obična šala o cveću, izgovorena u trenutku kada niko nije mogao da pretpostavi šta će se dogoditi, danas se čita kroz prizmu tragedije koja je usledila samo nekoliko nedelja kasnije.
Fenilketonurija je retka metabolička nasledna bolest sa kojom se živi, ali zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se sprovodi od 1983. godine, može biti otkrivena u prvim danima od rođenja.
Prema rečima Mijalkovića, multidisciplinarni pristup u lečenju je veoma važan, jer više nijedan pacijent ne sme da se operiše odmah bez prikazivanja njegove dokumentacije na multidisciplinarnom timu.
Dolaskom hladnijih dana organizmu je potrebna dodatna podrška, a farmaceutkinja Aleksandra Dimitrijević otkriva koje namirnice i suplementi mogu pomoći da se pripremimo za jesen i zimu.
Groznica Zapadnog Nila je relativno opasna bolest jer se uglavnom prijavljuju samo neuroinvazivni oblici ove bolesti koji predstavljaju samo jedan odsto svih zaraženih, izjavio je infektolog prof.dr Darko Nožić.
