U brdovitim predelima ariljskog kraja, mahom dominiraju kuće građene u šumadijskom stilu, po neka brvnara ili višespratnica
Međutim, na uzvišenju iznad reke Veliki Rzav, na takozvanoj Stojića steni. akademski slikar Ljubivoje Jovanovć izgradio je ni manje, ni više nego - dvorac.
"Kad sam kao dečak iz sesednog sela Severovo prolazio ka školi u Arilju uvek sam zadivljeno gledao u ovu stenu, a kuće koje su se ovde nalazile ogledale su se u reci, to je bio prizor kao sa najlepših razglednica i još tada sam pomislio kako bi bilo lepo da jednog dana živim baš tu", priča Ljubivoje za RINU.
Da neki snovi ipak postaju stvarnost dokaz je upravo ovaj Ariljac, jer je spletom životnih okolnisti plac kupio upravo na Stojića steni i osamdesetih godina prošlog veka počeo je sa gradnjom kuće. Tokom radova, sasvim slučajno kuća je postala dvorac, na kom se nalze kupole u češkom stilu, ali i prava vizantijska kupola.
RINA
"Kuća sama po sebi nije velika, kad se sve sabere oko nekih stotinu kvadrata. Nikad ne nogu reći da je potpuno završena, jer na njoj uvek ima posla. Građena je u eklektičkom stilu i kao moja umetnička dela šalje romantičarsku poruku. Čuvam nebo ispod kog sam rođen, a lepše je ako to činite iz dvorca. Za njegovu izgradnju ručno sam dovlačio izuzetno star i kvalitetan kamen, ugradio sam oko 100 kubika, tako da se može reći da je i ova građevina mojih ruku delo", kaže ovaj slikar iz Arilja.
Dugo je velelepni dvorac u Arilju bio misterija za meštane, ali i za brojne putnike namernike. Zbog šiljatih kula i specifične kupole, oni koji nisu ariljkse gore list često su ovaj zamak mešali sa nekom od bogomolja koje se nalaze u ovom kraju.
"Jednom je grupa naših turista iz Gornjeg Milanovca, obučena u tradicionalnu srpsku nošnju, krenula uz brdovite staze koje vode do kuće, u rukama su nosili sveće. Izgled ih je podsetio na crkvu, i zato su krenuli da se gore pomole i zapale voštanicu. Bili su oduševljeni kad su čuli da se radi o privatnoj kući. Nakon što je izgrađen, planirano je da u dvorcu budu održavne određene umetničke manifestacije, ali od toga nažalost nije bilo ništa", priseća se Ljubivoje.
RINA
Danas su u najvišim kulama ovog nesvakidašnjeg zamka u srcu Srbije, gnezda svili golubovi, baš kao u starim srpskim dvorcima. U prizemlju Ljubivoje živi sa suprugom, a deo kuće pretvorio je u atelje u kom i sada, iako je ušao u osmu deceniju, neumorno slika i piše. Inpiracije mu, kako kaže, ne manjka.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Od 10. aprila EES sistem na granicama EU stupa na snagu u punom kapacitetu te mnogi strahuju od gužvi tokom sezone letovanja jer izgleda da najavljenog odlaganja primene neće biti.
Smeštene na 950 metara nadmorske visine na planini Maljen, Divčibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka na zapadu Srbije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Privatnim ugostiteljima je dozvoljeno da odbiju deci pristup u lokale, saopštila je vlada švajcarskog kantona Argau, nakon što je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mlađe od 14 godina, prenose švajcarski mediji.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
