Skriven među veličanstvenim obroncima Stare planine, Knjaževac je grad koji se ne otkriva na brzinu – on se doživljava srcem.
Sa bogatom istorijom, netaknutom prirodom i dušom prošlih vekova, Knjaževac predstavlja pravu destinaciju za one koji traže mir, romantiku i autentičnost Srbije
Knjaževac se nalazi u istočnoj Srbiji, leži na dve reke, na kojima se nalazi čak sedam prelepih mostova. Knjaževac nazivaju i "malom Venecijom" zbog gondola koje su nekada plovile Timokom, kao i "malim Parizom" zbog činjenice da je između dva svetska rata na 100 stanovnika dolazila jedna kafana.
Kratka istorija Knjaževca
Nekada poznat kao Gurgusovac, ovaj šarmantni grad nosi ime po knezu Milošu Obrenoviću, koji je 1859. godine preimenovao naselje u Knjaževac. Grad je vekovima bio strateška tačka – od rimskih puteva i srednjovekovnih tvrđava, do burnih događaja u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ipak, danas je Knjaževac pre svega mesto gde vreme sporije teče, a uspomene se nežno upliću u ulice i mostove.
Shutterstock/aliaksei kruhlenia
Turizam – Spoj prirode i tradicije
Knjaževac je idealan za turizam u prirodi, ali i za sve one koji žele da osete toplinu domaćinske atmosfere. Zimi, Stara planina mami zaljubljene parove, porodice i avanturiste na bele staze, dok leti planinske reke i šumski putevi pozivaju na istraživanje i spokoj.
Obavezno treba posetiti vidikovac Babin zub, koji nudi panoramu vrednu svakog pogleda – naročito u suton, kada se sunce skriva iza planinskih vrhova kao da skriva tajnu ljubavi.
Srbija je zemlja koja ima šta da ponudi, a važan deo njenog turističkog potencijala su svakako banje, koje su neretko posećenije od drugih lokaliteta. Jedna zaboravljena još uvek čeka da zasija u punom sjaju.
Netaknuta priroda Sjenice, brojne zaštićene biljne i životinjske vrste, ali i vremenske prilike i odlična hrana, razlozi su zbog kojih je ovo mesto u Srbiji sve popularnija turistička destinacija.
U samom centru grada, mostovi na reci Trgoviški Timok zrače posebnom romantikom, a stari železnički most i danas je omiljeno mesto za fotografije i poljupce pod vedrim nebom.
Zanimljivosti i duh mesta
Muzej u Knjaževcu čuva priče o običajima, odeći i životu starog Timočkog kraja – Savršeno mesto za sve koji vole kulturu i detalje prošlosti
Vinarije oko Knjaževca nude mogućnost degustacije vina među vinogradima – Idealno za zaljubljene večeri
Zavičajni festival "Knjaževac u pesmi i igri" vraća duh tradicije, muzike i folklora, donoseći emociju koja se prenosi sa kolena na koleno
Kafane Knjaževca – Mesto gde ukus ima dušu
Ako Knjaževac ima srce, onda ono kuca u njegovim kafanama. U vreme između dva velika rata, na svakih 100 stanovnika postojala je jedna kafana. To je dokaz koliko su meštani voleli druženje, pesmu i dobru kapljicu. I danas, kafane ovde nisu samo mesta za jelo, one su žive priče, sa kariranim stolnjacima, tamburašima i osmehom koji stiže pre menija.
Topola, slikoviti gradić smešten u srcu Šumadije, često se naziva “srpskom Toskanom” zbog svojih pitomih brežuljaka, vinograda i bogatog kulturnog nasleđa. Ovaj epitet nije slučajan – Topola zaista odiše mediteranskom elegancijom usred Srbije.
Srbija je zemlja bogata prirodnim lepotama, a među njima posebno mesto zauzimaju banje koje imaju dugu tradiciju lečenja lekovitim vodama, a pet banja u Srbiji posebno su dobre za ginekološka oboljenja.
Gastronomski specijaliteti – Između vatre, vina i tradicije
U Knjaževcu, hrana se ne služi, ona se daruje. Tradicionalna jela pripremaju se po receptima starih domaćica, često na otvorenoj vatri ili ispod sača, a glavni sastojak je – vreme.
Timočka pogača – Meka, mirisna i neizostavna uz svaki obrok
Belmuž – Jelo od mladog sira i kukuruznog brašna, vekovima je hranilo pastire, porodice i putnike. To je sećanje na detinjstvo, miris planinskih ognjišta i ukus koji greje dušu
Ovčiji paprikaš i jagnjetina ispod sača – Pravi izbor za sve koji vole bogat, autentičan ukus
Sušena pastrmka iz planinskih potoka – Lokalni specijalitet sa Stare planine, jednostavno nezaboravan
Ajvar i turšija –Spremljeni s ljubavlju, baš kao nekada u dedinoj kujni
Shutterstock/Miljan Zivkovic
Vino i rakija – gutljaj koji greje
Ne može se pričati o Knjaževcu bez vina i rakije. Lokalna vina spajaju klimu Stare planine i bogatu vinogradarsku tradiciju. Najčešća vina su od sorte kaberne sovinjon, ali ni domaća rakija od šljive ili kajsije ne zaostaje. To su pića koja se piju polako, uz pogled, osmeh i tišinu koja govori više od reči.
Zašto treba posetiti Knjaževac?
Knjaževac nije samo mesto – on je osećaj. Osećaj kada se ruka spontano uhvati za drugu dok šetate pored Timoka, kada vas mirisi domaće hrane vrate u detinjstvo, i kada priroda oko vas tiho šapuće: "Dobrodošao si. Ovde možeš odmoriti."
Od 3. novembra 2026. godine, svi putnici koji putuju u SAD moraće da dostave potpisanu izjavu kojom potvrđuju da u prethodnih 21 dan nisu boravili u Demokratskoj Republici Kongo.
Naslonim dlan na jedan kamen. Da umem da govorim kamenim jezikom, sada bih upitao tu belu materiju kako i kada je postala deo ovog čuda zvanog Crna Korkira. Ili grad Korčula.
U mojim dečačkim predstavama Bari je – kao i sve velike luke – poprimao obrise haotičnog pristaništa propraćenog rojem sumnjivih krčmi. Ništa od toga. Bari me zapravo više podseća na Trst nego na Napulj.
Napulj je daleko od svakog pojma savršenstva. Ali je veličanstven. Zapravo to i nije grad. Već neka vrsta teške ljubavne groznice, kojoj ne razumete razlog i kojoj leka nema.
Prava tajna punjenih paprika koje se doslovno tope u ustima ne leži u vrsti mesa, već u načinu na koji pripremate pirinač. Samo jedan mali korak pre punjenja menja kompletan ukus jela.
Ako se borite s neprijatnim mirisima u spavaćoj sobi, rešenje se krije u starom triku profesionalnih hotelskih domaćica. Jeftino, potpuno prirodno i neverovatno efikasno sredstvo za nekoliko minuta dezinfikuje vaš dušek.
Dok su blicevi sevali sa svih strana, činilo se da Sijena i Oli vide samo jedno drugo... Pokazali su da prava ljubav s godinama postaje samo lepša i zrelija.
Sve što vam je potrebno su kašičica sode bikarbone, posuda sa hladnom vodom i desetak minuta strpljenja za rezultat koji obična voda nikada ne može da postigne.
Grip je u Srbiju stigao nešto ranije nego inače i stručnjaci zbog toga upozoravaju da se vodi računa o prevenciji, da se ljudi iz rizičnih grupa vakcinišu, kao i da se ne ide u kolektiv sa simptomima bolesti.
Na teritoriji Beograda, od 19. do 25. oktobra, od akutnih respiratornih infekcija obolelo je 10.286 osoba, a od oboljenja sličnih gripu njih 511, objavio je Zavod za javno zdravlje na osnovu izveštaja zdravstvenih ustanova.
