Cene na Jadranu podstakle su burnu raspravu među Hrvatima nakon jednog teksta o turizmu.
Nizale su se brojne reakcije na članak Večernjeg lista o cenama na Jadranu koje potvrđuju da su mnogima stvari jasne i da itekako imaju šta da kažu.
Ovu vruću temu sagledavaju iz svih uglova, ali većina ne protivureči naslovu: Gosti su odlazili s osećajem da su prevareni: 'Istina je, neki preteruju. Skupo je i nama domaćima kad idemo u restoran'.
"Dođeš u konobu koja prodaje smrznutu ribu kao svežu, domaću, a uz ribu nudi i pice?! Konoba?! To uništava hrvatski turizam, a ne cene smeštaja koje se dižu i padaju zavisno od potražnje...Kad ste videli da padaju cene u restoranima?", pita se jedan čitalac Večernjeg, a i drugi se nadovezuje:
"Problem hrvatskog turizma nije smeštaj, jer je ponuda ogromna i cene su od 60 do 200 evra za dvoje, pa kako ko voli i može da plati. Problem su ugostitelji koji nabijaju cene u nebo, a gost koji želi nešto da pojede može samo da bira da li želi da ga oderu u restoran x, xy ili zyx."
"Nekada sam često išao u restorane i agroturizme, ali sada sve ređe. Ne želim da me pljačkaju. Dodatno, kvalitet hrane je sve lošiji. Kao i usluga...", reći će jedan.
Drugi dodaje: "Jedno je da je kafa na Stradunu šest evra, jer, eto, lokacija se naplaćuje, a Dubrovnik nije ništa lošiji od Venecije. Ali to šta rade po restoranima na obali prelazi granice dobrog ukusa. Pre korone smo na letovanje išli barem dva, tri puta nedeljno u restoran, prošle godine jednom, sladoled na plaži više ni ne uzimamo. Ne, jer nemam, nego ne želim".
Shutterstock/paul prescott
One koji se mora vraćaju s osećajem da su dali više nego što su dobili, teško je prebrojati: "Opatija, pet evra pivo, 0,33 l. Na jednom ostrvu dve ležaljke i suncobran koštaju koliko i noćenja u apartmanu. Sat vremena najma SUP-a 15 evra, dan parkinga na prašini 25 evra. Normalno da se osećaš prevarenim...".
Svoje iskustvo podelio je i čitalac koji je proputovao Mediteran: "Hrvatska je skuplja od Italije, Španije i Grčke, a, mimo mora i sunca, nema ni deset odsto ponude kakvu imaju te zemlje".
Neki su, pak, okrenuli leđa hrvatskom Jadranu, a onda i Hrvatskoj: "Dugi niz godina sam letovao od Istre do Makarske. Više ne. Pre dve godine sam bio u Daruvarskim toplicama, ove godine na jezeru Heviz u Mađarskoj. Cena u Daruvaru i Mađarskoj su tu negde, ali kvalitet smeštaja, ponuda bazena, sauna i svega ostalog je u korist Hevoza. Hrvatska može da me zaboraviti...".
Nije zaboravljena ni prošlogodišnja cena kuglice sladoleda od pet ili čak sedam evra, kao ni da se, recimo, u susednoj Crnoj Gori ili Albaniji može proći jeftinije: "Gramzivost svuda, od jutarnjeg peciva do ulaznica i karte za kojekakva događanja i obilaske . Trgovački centri i ugostitelji su se savršeno uklopili u dranje..."
Shutterstock/ ecstk22
Ali ima i onih koji stvari sagledavaju iz ugula jadranskih domaćina: "Svi govore da su ugostitelji i iznajmljivači krivi za sve, a niko ne govori o povećanju cena najma lokala i drugih troškova. Istovremeno, država hoće svoje, dobavljači svoje, radnici svoje. Još negde može da se nađe domaći konobar, ali u principu su to sve dostavljači hrane i pica, a ne konobari. Sve je nekako otišlo krivim putem, a ne samo gazde...", smatra jedan čitalac.
U prilog tome, drugi dodaje: "Pa i zlato je bilo pre korone cca 1.200 evra, a sad je 3.000 evra. Ništa nije poskupelo nego novac gubi vrednost!"
Treći se čudi: "A koliko bi to trebala da košta pica? Možda pet evra. Najbolje je kad se počne s ovim kako je nekad bilo...Nekad je i baba bila devojka, ali više nije...".
Jedan ima praktičan savet: "Lepo na Gugl prvo pročitam recenzije. Tako uvek nađem super klopu i piće za dvoje po korektnih 45 -55 evra".
Neki, ipak, na skupoću odgovaraju ironijom: "Ima još lufta. Mogu cene još gore", a neki na sve reaguju crnim humorom: "Samo nek' pašteta ne poskupi".
Putnici iz Srbije koji planiraju letovanje u Grčkoj uveliko razmišljaju o gužvama na granicama, a razlog za zabrinutost je novi sistem kontrole ulazaka i izlazaka, poznat kao EES sistem.
Sve domaće turističke agencije uveliko se pripremaju za letnju sezonu, a sudeći prema najavama ove godine će aranžmani biti skuplji za sve one koji planiraju odmor van Srbije.
Države članice EU će nakon potpune primene EES sistema na granicama Evropske unije imati opciju fleksibilnosti koja će značajno uticati na putovanja u letnjoj sezoni, saopštila je Evropska komisija.
Sve domaće turističke agencije uveliko se pripremaju za letnju sezonu, a sudeći prema najavama ove godine će aranžmani biti skuplji za sve one koji planiraju odmor van Srbije.
Malo grčko ostrvo Ios mogao bi da doživi turistički procvat 2026. godine, jer sve više putnika traži autentična iskustva umesto razvikanih destinacija.
Želite da vežbate svoj holandski, ali vam zima u Amsterdamu ne izgleda privlačno? Nema brige, možete do Karipskog mora, na Arubu, i to preko Holandije.
Putnici iz Srbije koji planiraju letovanje u Grčkoj uveliko razmišljaju o gužvama na granicama, a razlog za zabrinutost je novi sistem kontrole ulazaka i izlazaka, poznat kao EES sistem.
Bruklin Bekam, otuđeni sin Viktorije i Dejvida Bekama, ponovo je pokrenuo lavinu komentara na mrežama. Njegove kulinarske veštine opet su postale upitne...
Američka glumica Dženifer Aniston bila je primorana da otkaže planiranu rođendansku zabavu u Londonu nakon što je u kratkom roku povučena rezervacija u restoranu i hotelu Čiltern Fajrhaus, smeštenom u bivšoj vatrogasnoj stanici.
Bruklin Bekam, sin Dejvida i Viktorije Bekam, navodno je uklonio tetovažu posvećenu ocu, što je novi udarac u porodičnom sukobu koji već mesecima potresa slavnu porodicu.
Ruski i međunarodni naučnici otkrili su prirodni mehanizam koji može da suzbije energetski metabolizam ćelija raka debelog creva, saopštili su istraživači.
Prema najnovijem izveštaju o epidemiološkom nadzoru od 26. januara do 1. februara u Srbiji su registrovana 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu, saopštio je Batut.
Najnovija analiza Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazala je da više od trećine svih slučajeva raka u svetu može da bude sprečeno promenom ponašanja i životnih navika.
Ultraprerađena hrana (UPF) više podseća na cigarete nego na zdrave namirnice i zahteva strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
