Cene na Jadranu podstakle su burnu raspravu među Hrvatima nakon jednog teksta o turizmu.
Nizale su se brojne reakcije na članak Večernjeg lista o cenama na Jadranu koje potvrđuju da su mnogima stvari jasne i da itekako imaju šta da kažu.
Ovu vruću temu sagledavaju iz svih uglova, ali većina ne protivureči naslovu: Gosti su odlazili s osećajem da su prevareni: 'Istina je, neki preteruju. Skupo je i nama domaćima kad idemo u restoran'.
"Dođeš u konobu koja prodaje smrznutu ribu kao svežu, domaću, a uz ribu nudi i pice?! Konoba?! To uništava hrvatski turizam, a ne cene smeštaja koje se dižu i padaju zavisno od potražnje...Kad ste videli da padaju cene u restoranima?", pita se jedan čitalac Večernjeg, a i drugi se nadovezuje:
"Problem hrvatskog turizma nije smeštaj, jer je ponuda ogromna i cene su od 60 do 200 evra za dvoje, pa kako ko voli i može da plati. Problem su ugostitelji koji nabijaju cene u nebo, a gost koji želi nešto da pojede može samo da bira da li želi da ga oderu u restoran x, xy ili zyx."
"Nekada sam često išao u restorane i agroturizme, ali sada sve ređe. Ne želim da me pljačkaju. Dodatno, kvalitet hrane je sve lošiji. Kao i usluga...", reći će jedan.
Drugi dodaje: "Jedno je da je kafa na Stradunu šest evra, jer, eto, lokacija se naplaćuje, a Dubrovnik nije ništa lošiji od Venecije. Ali to šta rade po restoranima na obali prelazi granice dobrog ukusa. Pre korone smo na letovanje išli barem dva, tri puta nedeljno u restoran, prošle godine jednom, sladoled na plaži više ni ne uzimamo. Ne, jer nemam, nego ne želim".
Shutterstock/paul prescott
One koji se mora vraćaju s osećajem da su dali više nego što su dobili, teško je prebrojati: "Opatija, pet evra pivo, 0,33 l. Na jednom ostrvu dve ležaljke i suncobran koštaju koliko i noćenja u apartmanu. Sat vremena najma SUP-a 15 evra, dan parkinga na prašini 25 evra. Normalno da se osećaš prevarenim...".
Svoje iskustvo podelio je i čitalac koji je proputovao Mediteran: "Hrvatska je skuplja od Italije, Španije i Grčke, a, mimo mora i sunca, nema ni deset odsto ponude kakvu imaju te zemlje".
Neki su, pak, okrenuli leđa hrvatskom Jadranu, a onda i Hrvatskoj: "Dugi niz godina sam letovao od Istre do Makarske. Više ne. Pre dve godine sam bio u Daruvarskim toplicama, ove godine na jezeru Heviz u Mađarskoj. Cena u Daruvaru i Mađarskoj su tu negde, ali kvalitet smeštaja, ponuda bazena, sauna i svega ostalog je u korist Hevoza. Hrvatska može da me zaboraviti...".
Nije zaboravljena ni prošlogodišnja cena kuglice sladoleda od pet ili čak sedam evra, kao ni da se, recimo, u susednoj Crnoj Gori ili Albaniji može proći jeftinije: "Gramzivost svuda, od jutarnjeg peciva do ulaznica i karte za kojekakva događanja i obilaske . Trgovački centri i ugostitelji su se savršeno uklopili u dranje..."
Shutterstock/ ecstk22
Ali ima i onih koji stvari sagledavaju iz ugula jadranskih domaćina: "Svi govore da su ugostitelji i iznajmljivači krivi za sve, a niko ne govori o povećanju cena najma lokala i drugih troškova. Istovremeno, država hoće svoje, dobavljači svoje, radnici svoje. Još negde može da se nađe domaći konobar, ali u principu su to sve dostavljači hrane i pica, a ne konobari. Sve je nekako otišlo krivim putem, a ne samo gazde...", smatra jedan čitalac.
U prilog tome, drugi dodaje: "Pa i zlato je bilo pre korone cca 1.200 evra, a sad je 3.000 evra. Ništa nije poskupelo nego novac gubi vrednost!"
Treći se čudi: "A koliko bi to trebala da košta pica? Možda pet evra. Najbolje je kad se počne s ovim kako je nekad bilo...Nekad je i baba bila devojka, ali više nije...".
Jedan ima praktičan savet: "Lepo na Gugl prvo pročitam recenzije. Tako uvek nađem super klopu i piće za dvoje po korektnih 45 -55 evra".
Neki, ipak, na skupoću odgovaraju ironijom: "Ima još lufta. Mogu cene još gore", a neki na sve reaguju crnim humorom: "Samo nek' pašteta ne poskupi".
Ulazak u speleološki objekat je moguć isključivo uz vodičku službu, a obilasci su organizovani svakog punog sata, navodi se u saopštenju i dodaje da je poslednji ulazak u pećinu u 17 časova.
Tiny tourism ne podrazumeva da treba potpuno izbaciti poznate znamenitosti. Njegova najveća vrednost možda je upravo u tome što putnike podseća da destinacija nije samo ono što se nalazi na turističkim mapama.
Za državljane Srbije EES je posebno važan jer Srbija nije članica Evropske unije, pa se naši građani koji putuju u šengenski prostor na kratak boravak registruju u sistemu.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
"Rezervacija" ležaljki pored bazena ili na plaži ostavljanjem peškira mnoge putnike izluđuje jer često ne mogu naći slobodno mesto, iako na ležaljkama nema ljudi.
Ulazak u speleološki objekat je moguć isključivo uz vodičku službu, a obilasci su organizovani svakog punog sata, navodi se u saopštenju i dodaje da je poslednji ulazak u pećinu u 17 časova.
Tiny tourism ne podrazumeva da treba potpuno izbaciti poznate znamenitosti. Njegova najveća vrednost možda je upravo u tome što putnike podseća da destinacija nije samo ono što se nalazi na turističkim mapama.
Za državljane Srbije EES je posebno važan jer Srbija nije članica Evropske unije, pa se naši građani koji putuju u šengenski prostor na kratak boravak registruju u sistemu.
Egipatska voditeljka Sara Halifa (39), bivša voditeljka kriminalističke emisije "Nemoguća misija", osuđena je na smrt vešanjem zbog navodne umešanosti u veliki lanac trgovine drogom.
Nakon njene smrti, njen suprug je odigrao presudnu ulogu u objavljivanju njenih dirljivih autobiografskih memoara koji svedoče o njihovoj neraskidivoj vezi i borbi koja je prevazišla sve spoljne okolnosti.
Najveći svetski dejting šou stiže u region – platforma Voyo ekskluzivno donosi Love Island Adria, a od 13. septembra ovaj spektakl gledajte i na Prvoj televiziji.
Šljive sadrže značajnu količinu prehrambenih vlakana koja mogu pomoći normalnom radu sistema za varenje. Zbog toga se često preporučuju osobama koje imaju problema sa zatvorom.
