Cene na Jadranu podstakle su burnu raspravu među Hrvatima nakon jednog teksta o turizmu.
Nizale su se brojne reakcije na članak Večernjeg lista o cenama na Jadranu koje potvrđuju da su mnogima stvari jasne i da itekako imaju šta da kažu.
Ovu vruću temu sagledavaju iz svih uglova, ali većina ne protivureči naslovu: Gosti su odlazili s osećajem da su prevareni: 'Istina je, neki preteruju. Skupo je i nama domaćima kad idemo u restoran'.
"Dođeš u konobu koja prodaje smrznutu ribu kao svežu, domaću, a uz ribu nudi i pice?! Konoba?! To uništava hrvatski turizam, a ne cene smeštaja koje se dižu i padaju zavisno od potražnje...Kad ste videli da padaju cene u restoranima?", pita se jedan čitalac Večernjeg, a i drugi se nadovezuje:
"Problem hrvatskog turizma nije smeštaj, jer je ponuda ogromna i cene su od 60 do 200 evra za dvoje, pa kako ko voli i može da plati. Problem su ugostitelji koji nabijaju cene u nebo, a gost koji želi nešto da pojede može samo da bira da li želi da ga oderu u restoran x, xy ili zyx."
"Nekada sam često išao u restorane i agroturizme, ali sada sve ređe. Ne želim da me pljačkaju. Dodatno, kvalitet hrane je sve lošiji. Kao i usluga...", reći će jedan.
Drugi dodaje: "Jedno je da je kafa na Stradunu šest evra, jer, eto, lokacija se naplaćuje, a Dubrovnik nije ništa lošiji od Venecije. Ali to šta rade po restoranima na obali prelazi granice dobrog ukusa. Pre korone smo na letovanje išli barem dva, tri puta nedeljno u restoran, prošle godine jednom, sladoled na plaži više ni ne uzimamo. Ne, jer nemam, nego ne želim".
Shutterstock/paul prescott
One koji se mora vraćaju s osećajem da su dali više nego što su dobili, teško je prebrojati: "Opatija, pet evra pivo, 0,33 l. Na jednom ostrvu dve ležaljke i suncobran koštaju koliko i noćenja u apartmanu. Sat vremena najma SUP-a 15 evra, dan parkinga na prašini 25 evra. Normalno da se osećaš prevarenim...".
Svoje iskustvo podelio je i čitalac koji je proputovao Mediteran: "Hrvatska je skuplja od Italije, Španije i Grčke, a, mimo mora i sunca, nema ni deset odsto ponude kakvu imaju te zemlje".
Neki su, pak, okrenuli leđa hrvatskom Jadranu, a onda i Hrvatskoj: "Dugi niz godina sam letovao od Istre do Makarske. Više ne. Pre dve godine sam bio u Daruvarskim toplicama, ove godine na jezeru Heviz u Mađarskoj. Cena u Daruvaru i Mađarskoj su tu negde, ali kvalitet smeštaja, ponuda bazena, sauna i svega ostalog je u korist Hevoza. Hrvatska može da me zaboraviti...".
Nije zaboravljena ni prošlogodišnja cena kuglice sladoleda od pet ili čak sedam evra, kao ni da se, recimo, u susednoj Crnoj Gori ili Albaniji može proći jeftinije: "Gramzivost svuda, od jutarnjeg peciva do ulaznica i karte za kojekakva događanja i obilaske . Trgovački centri i ugostitelji su se savršeno uklopili u dranje..."
Shutterstock/ ecstk22
Ali ima i onih koji stvari sagledavaju iz ugula jadranskih domaćina: "Svi govore da su ugostitelji i iznajmljivači krivi za sve, a niko ne govori o povećanju cena najma lokala i drugih troškova. Istovremeno, država hoće svoje, dobavljači svoje, radnici svoje. Još negde može da se nađe domaći konobar, ali u principu su to sve dostavljači hrane i pica, a ne konobari. Sve je nekako otišlo krivim putem, a ne samo gazde...", smatra jedan čitalac.
U prilog tome, drugi dodaje: "Pa i zlato je bilo pre korone cca 1.200 evra, a sad je 3.000 evra. Ništa nije poskupelo nego novac gubi vrednost!"
Treći se čudi: "A koliko bi to trebala da košta pica? Možda pet evra. Najbolje je kad se počne s ovim kako je nekad bilo...Nekad je i baba bila devojka, ali više nije...".
Jedan ima praktičan savet: "Lepo na Gugl prvo pročitam recenzije. Tako uvek nađem super klopu i piće za dvoje po korektnih 45 -55 evra".
Neki, ipak, na skupoću odgovaraju ironijom: "Ima još lufta. Mogu cene još gore", a neki na sve reaguju crnim humorom: "Samo nek' pašteta ne poskupi".
Novi sistem ulaska u Evropsku Uniju, ETIAS, počinje sa primenom u drugoj polovini 2026. godine, dok se EES sistem očekuje već u oktobru ove godine. Pojedine zemlje se već uveliko spremaju za njegovu postepenu implementaciju.
Scene sa plaža širom Mediterana ne prestaju da šokiraju poslednjih meseci. Jedan nedavno snimljen prizor posebno je nasmejao, ali i zapanjio korisnike društvene mreže TikTok.
Svi imamo rođaka koji kaže "ćirilica je naša , ali pišemo latinicom jer nam je tako lakše". Živimo u vremenu kada je lakše pronaći vaj-faj nego korene. Ali za srpsko nacionalno pismo ima još nade.
Sredinom jula kada bi turistička sezona na Crnogorskom primorju trebalo da bude na vrhuncu, hoteli, apartmani i privatni smeštaj zjape poluprazni, a turistički radnici sve češće izgovaraju rečenicu: "Nikad slabije nije bilo".
Novi sistem ulaska u Evropsku Uniju, ETIAS, počinje sa primenom u drugoj polovini 2026. godine, dok se EES sistem očekuje već u oktobru ove godine. Pojedine zemlje se već uveliko spremaju za njegovu postepenu implementaciju.
Scene sa plaža širom Mediterana ne prestaju da šokiraju poslednjih meseci. Jedan nedavno snimljen prizor posebno je nasmejao, ali i zapanjio korisnike društvene mreže TikTok.
Svi imamo rođaka koji kaže "ćirilica je naša , ali pišemo latinicom jer nam je tako lakše". Živimo u vremenu kada je lakše pronaći vaj-faj nego korene. Ali za srpsko nacionalno pismo ima još nade.
Rus Svjatozar Minjin je svojom harizmatičnom pojavom, ali i šarmantnim izgledom oduševio narod širom Srbije. Međutim, on ne krije da ga muče ljubavni problemi.
Janik Siner, aktuelni broj jedan svetskog tenisa, ne potiče samo iz sportskog, već i iz turističkog okruženja koje je oblikovalo njegovo detinjstvo i uspon.
Branitelji s ostrva Krk, koji su se u četvrtak javno oglasili otvorenim pismom, ipak večeras neće održati najavljeni protest protiv nastupa Lepe Brene.
Dve osobe koje sigurno neće mirno moći da uđu u vikend su (zasad) venčani direktor kompanije Astronomer Endi Bajron i njegova koleginica, koji su na koncertu uhvaćeni u prevari, a sada se oglasila i žena koja je napravila snimak.
Endi Bajron, CEO firme Astronome, pojavio se 17. jula na koncertu Coldplay-a, a ono što je kamera zabeležila podelio je ceo internet, te je snimak brzo postao viralan.
Vest da je beba iz Srbije preminula zbog gušenja tokom ručka uznemirila je mnoge, posebno roditelje male dece. Pedijatar ističe kako može doći do gušenja i šta raditi u tom trenutku.
Ako novi zakon bude usvojen, punoletni građani Slovenije moći će da uzgajaju do četiri biljke kanabisa u svojim domovima i poseduju do 150 grama osušenih cvetova po osobi, odnosno najviše 300 grama po domaćinstvu.
