Jedna greška može skupo da vas košta u inostranstvu: Pazite kako plaćate

Ovo je pogotovo važno imajući u vidu da su samo u toku prošle godine naši građani u inostranstvu obavili 11 miliona transakcija, dok su s bankomata podigli više od 200 miliona evra.

Bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić iz "BBS kapital investment grupe" kaže da kada naši građani putuju u inostranstvo i plaćaju karticama, najvažnije je da razumeju razliku između plaćanja sa dinarskog i deviznog računa.

Nije isto

"Za građane Srbije je isplativije da u inostranstvu koriste devizni račun, posebno ako borave u zemljama koje koriste evro. Time se izbegavaju dodatni troškovi konverzije i kursne razlike. Preporučujem da se informišu kod svoje banke o uslovima korišćenja kartica i o eventualnim naknadama. Uvek savetujem ljudima da, ukoliko imaju mogućnosti, putuju sa deviznom karticom (vezanom za evro) i da izbegavaju podizanje gotovine na bankomatima u inostranstvu, jer su tu provizije često još veće", ističe Vasić za Kurir.

Da treba dobro razmotriti način plaćanja u inostranstvu, ističu i u Narodnoj banci Srbije. Kako je istaknuto na sajtu NBS, svake godine tokom letnjih meseci povećava se broj građana koji tokom svog boravka u inostranstvu imaju problem s korišćenjem platnih kartica.

Zaduženje za rezervaciju

"Ukoliko je platna kartica vezana za dinarski račun, prilikom plaćanja karticom banka će, nakon izvršene konverzije, automatski rezervisati sredstva na vašem računu u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti. Međutim, treba da znate da rezervisanje sredstava ne znači da je banka naplatila uslugu korišćenja kartice, tj. zadužila vaš račun, već samo da nemate mogućnost raspolaganja tim sredstvima na računu. Ukoliko ste plaćanje obavili u trenutku kada se ne vrši platni promet (uveče ili tokom vikenda), banka će kasnije zadužiti vaš račun, i to za onaj iznos u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem na taj dan. Ukoliko je u međuvremenu došlo do promene na deviznom tržištu, odnosno do pada vrednosti dinara, sredstva koja će biti skinuta s vašeg računa biće veća od onih koja su ranije rezervisana", objasnili su u NBS.

Zbog svega ovoga preporuka je da pre nego što otputujete u inostranstvo proverite u banci koja vam je izdala platnu karticu da li ona može da se koristi van granica naše zemlje, kao i koji su osnovni troškovi i naknade korišćenja te kartice u inostranstvu.

A kada je reč o kešu u novčaniku, koji nosi veći bezbednosni rizik u slučaju gubitka ili krađe buđelara, finansijski stručnjaci savetuju da kod sebe treba imati neku sitnu gotovinu zbog eventualnih izleta ili radi kupovine na pijacama, uličnim marketima i slično, dok su za ostala veća plaćanja sigurnije kartice, koje primaju gotovo sve veće trgovine i ugostitelji gde god da odete.

I u Erste banci ističu da je plaćanje u inostranstvu obično povoljnije kada se koristi devizni račun (na primer, u evrima), jer se na taj način izbegavaju troškovi konverzije valuta.

Ukoliko se u inostranstvu plaćanje vrši dinarskom karticom, iznos se automatski preračunava iz strane valute u dinare, po važećem kursu banke na dan transakcije. Na primer, ako je kurs 1 evro = 117 dinara, račun od 50 evra preračunava se na 5.850 dinara. Banke najčešće koriste prodajni kurs, koji može biti nepovoljniji od srednjeg, što znači da stvarni trošak može biti i veći. Pored toga, neke banke dodatno zaračunavaju naknadu za konverziju, koja se može kretati od 1 do 3 procenta iznosa transakcije - na primeru objašnjavaju u toj banci.

WHYFRAME/Shutterstock

Dodaju i da kada klijenti plaćaju sa deviznog računa u evrima, iznos se u pravilu direktno skida sa računa, bez konverzije, čime se izbegavaju troškovi vezani za valutnu razmenu.

"U većini slučajeva, banke ne naplaćuju dodatne provizije za plaćanja na POS terminalima u inostranstvu, pod uslovom da je transakcija u istoj valuti u kojoj je račun. Ipak, preporučuje se da se korisnici unapred informišu kod svoje banke o eventualnim naknadama koje mogu zavisiti od vrste kartice i zemlje u kojoj se plaćanje obavlja", ističu u Erste banci i napominju da se za podizanje novca na bankomatima drugih banaka naplaćuje pro provizija u iznosu od 1,5% do 3% po transakciji, uz minimalnu naknadu koja se može kretati od 2 do 5 evra.

"Postoji mogućnost dodatnih naknada koje naplaćuje sama banka vlasnik bankomata (tzv. surcharge), a koje se prikazuju na ekranu pre potvrde transakcije. Korisnicima se savetuje da obrate pažnju na te informacije kako bi izbegli neočekivane troškove", naglašavaju u toj banci.

Dalje ruke od bankomata u inostranstvu

Visina provizije za podizanje gotovine sa bankomata u inostranstvu zavisi od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. 

Najisplativije je koristiti debitnu karticu, jer su provizije niže nego kod kreditne kartice. Česta je zabluda građana da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca s bankomata ako pripada istoj bankarskoj grupaciji kao banka koja je izdala karticu u Srbiji. Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, a provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobno sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti s vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo.

"Potrebno je da imate u vidu da se provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće od minimalno utvrđenog iznosa, koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se neretko dešavalo da korisnicima bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su na istom bankomatu podigli. Za veće iznose novca, a ponekad i za bilo koji iznos, inostrane banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu sume novca koji podižete. Neophodno je da vodite računa o visini novčanih sredstava koje nameravate da podignete na dnevnom nivou, budući da pojedine banke imaju ograničenje u pogledu ovog iznosa", objašnjavaju u NBS.

Šta se više isplati?

Plaćanje sa dinarskog računa u inostranstvu: 

• Prilikom plaćanja u stranoj valuti (npr. evrima), banka prvo mora da konvertuje iznose sa strane valute u dinare. To znači da postoji dodatna konverzija, često dvostruka - prvo iz strane valute u evre, pa zatim u dinare

• Kurs koji se koristi je prodajni kurs banke, koji je nepovoljniji od srednjeg

• Banke mogu dodatno naplatiti naknadu za konverziju (u procentima, obično od 1% do 3%)

• Ukupno, građani često plaćaju više nego što bi morali upravo zbog tih skrivenih troškova

Plaćanje sa deviznog računa (npr. u evrima):

• Ukoliko imate devizni račun u valuti zemlje u kojoj boravite (najčešće evro), plaćanje je direktno iz te valute bez konverzije

• Nema dodatnih troškova konverzije, osim eventualne fiksne provizije koju banka može naplatiti za međunarodne transakcije, ali to zavisi od banke

• Ovo je povoljnija i transparentnija opcija za sve koji često putuju ili borave u evrozoni