Fin. izveštaji firmi na internetu

Pitam se u kom formatu ce se slati ovi podaci? Nisam primetio da je propisan neki standard. Zapravo trebalo bi samo prihvatiti standard koji je usvojen u celom svetu - XBRL (Extensible Business Reporting Language). Nema sve ovo mnogo efekta dok se u Srbiji ne uspostavi XBRL jurisdikcija i kreira XBRL taxonomija.

Ima mnogo razloga za XBRL. Kao prvo to je globalni standard. Suštinski, omogućava automatizovano kreiranje i razmenu finansijskih i drugih poslovnih podataka, fokusiranje na podatke, analizu podataka i komparaciju podataka a ne na prikupljanje podataka, kao i sniženje troškova i veću efikasnost pri donošenju odluka na bazi analize podataka.
Šta ovo znači za banke: npr. mnogo će brže odobravati kredite firmama koje im padatke dostave u XBRL-u jer će imati softver koji će završiti veći deo posla.
Brokeri: Vrlo brzo i jednostavno će moći da učitaju podatke za veliku broj firmi (bez ručnog prekucavaja istih u excel ili sl. softver) i izvrše uporednu analizu i zaključe čije su akcije na berzi podcenjene a čije precenjene.
Strani investitori:već imaju softvere koji podržavaju XBRL i pre će se odlučiti za ulaganje na tržištu koje ime kompatibilno fin. izveštavanje.
Posebno je značajno da standard funkcioniše bez obzira na platformu (PC, LINUX, MAC) ili softver (Excel, Access, neki namenski pisan...) jer je to u suštini XML. Sve razvijene zemlje su ga već prihvatile a od bivših YU republika samo Slovenija ima status jurisdikcije u osnivanju. Još jedan razlog je to da će se pre ili kasnije ovo morati uraditi, pa samim tim bolje pre nego kasnije.

To ne bi trebao biti posao NBS a pogotove ne besplatno. Nikako da se oslobodimo tog socijalistickog nacina dozivljavanja drzave koja treba i mora sve da odredi, propise i obezbjedi.

Ovo je zapravo jedna od idealnih prilika gdje drzava na lak nacin moze doprinjeti stvaranju novih biznisa i uz to 'radnih mjesta'.

KOnkretno, staviti usluge fin. izvjestavanja na tender - izdati 5-6 dozvola firmama koje ce se na trizistu boriti za kupce (obogacivanjem izvjestaja, nacinom prezentacije itd itd) i naravno naplacivati tako obogacene izvjestaje. Uz to, tih 5-6 firm bi zaposlilo najmanje 50 ljudi.

I svima dobro - porezni obveznici ne finansiraju obradu besplatnih izvjestaja kroz NBS. NBS zaradjuje na dozvolama. Firme prodaju izvjestaje i zaradjuju (posto fin. izvjestaji svakako nisu neophodan artikal sirokom sloju stanovnistva). I na koncu, ljudi zaposleni. Cudi me da Jelasicu to nije palo na pamet, imao sam bolje misljenje o njemu. Ali nije jedini...

dovoljno je i da je u spreadsheetu... koji ce nam mambodžambo iksbeerel...

@Realni neupućeni

Niti je NBS niti su poreski obveznici finansijeri obrade godišnjih izveštaja poslovanja, već same firme kojima je NBS propisala da pre nego pošalju izveštaje moraju da uplate stanoviti iznos dindži u zavisnosti od veličine firme. sličnu kintu firme moraju da calnu i agenciji za privredne registre kojoj takodje dostavljaju izveštaje. Sa druge strane, ako želiš da se obratiš centru za bonitet da bi dobio izveštaj o stanju neke firme, istom moraš da uplatiš još stanovitiji iznos didnži. Drugim rečima, NBS nije odavno ustanova sa socijalističkim rezonom, već više kao neko ko je mnogo dobro savladao lekcije iz kapitalizma i to dakako u svoju korist

Ako se javno objavljuje finansijski izveštaj poslovanja firmi, ja se zalažem da se u buduće javno objavljuju i finansijski izveštaji svih poslanika u skupštini, ministara i ostalih dunstera i lenčuga koji nam rade o glavi. Ali ne na način kao što se to sada radi, izadje taj i taj i objavi da poseduje jedan jugo, garsonjeru i soma ojra u šteku, već izveštaj kao što ga predaju i firme, gde se vidi i koliko je on koštao svakog od nas koji ga plaćamo, znači svaki dinar koji mu je isplaćen sa skupštinskog računa ili blagajne po bilo kom osnovu znači od plate, pa do raznoraznih dodataka, uključujući i dodatke za parking, pa onda informacije koliko je taj baja potrošio i na šta. U kom formatu bi bili ovakvi izveštaji uopšte mi nije bitno, sve dok ih razumem

Pitam se u kom formatu ce se slati ovi podaci? Nisam primetio da je propisan neki standard. Zapravo trebalo bi samo prihvatiti standard koji je usvojen u celom svetu - XBRL (Extensible Business Reporting Language). Nema sve ovo mnogo efekta dok se u Srbiji ne uspostavi XBRL jurisdikcija i kreira XBRL taxonomija.

dovoljno je i da je u spreadsheetu... koji ce nam mambodžambo iksbeerel...

To ne bi trebao biti posao NBS a pogotove ne besplatno. Nikako da se oslobodimo tog socijalistickog nacina dozivljavanja drzave koja treba i mora sve da odredi, propise i obezbjedi.

Ovo je zapravo jedna od idealnih prilika gdje drzava na lak nacin moze doprinjeti stvaranju novih biznisa i uz to 'radnih mjesta'.

KOnkretno, staviti usluge fin. izvjestavanja na tender - izdati 5-6 dozvola firmama koje ce se na trizistu boriti za kupce (obogacivanjem izvjestaja, nacinom prezentacije itd itd) i naravno naplacivati tako obogacene izvjestaje. Uz to, tih 5-6 firm bi zaposlilo najmanje 50 ljudi.

I svima dobro - porezni obveznici ne finansiraju obradu besplatnih izvjestaja kroz NBS. NBS zaradjuje na dozvolama. Firme prodaju izvjestaje i zaradjuju (posto fin. izvjestaji svakako nisu neophodan artikal sirokom sloju stanovnistva). I na koncu, ljudi zaposleni. Cudi me da Jelasicu to nije palo na pamet, imao sam bolje misljenje o njemu. Ali nije jedini...

Ima mnogo razloga za XBRL. Kao prvo to je globalni standard. Suštinski, omogućava automatizovano kreiranje i razmenu finansijskih i drugih poslovnih podataka, fokusiranje na podatke, analizu podataka i komparaciju podataka a ne na prikupljanje podataka, kao i sniženje troškova i veću efikasnost pri donošenju odluka na bazi analize podataka.
Šta ovo znači za banke: npr. mnogo će brže odobravati kredite firmama koje im padatke dostave u XBRL-u jer će imati softver koji će završiti veći deo posla.
Brokeri: Vrlo brzo i jednostavno će moći da učitaju podatke za veliku broj firmi (bez ručnog prekucavaja istih u excel ili sl. softver) i izvrše uporednu analizu i zaključe čije su akcije na berzi podcenjene a čije precenjene.
Strani investitori:već imaju softvere koji podržavaju XBRL i pre će se odlučiti za ulaganje na tržištu koje ime kompatibilno fin. izveštavanje.
Posebno je značajno da standard funkcioniše bez obzira na platformu (PC, LINUX, MAC) ili softver (Excel, Access, neki namenski pisan...) jer je to u suštini XML. Sve razvijene zemlje su ga već prihvatile a od bivših YU republika samo Slovenija ima status jurisdikcije u osnivanju. Još jedan razlog je to da će se pre ili kasnije ovo morati uraditi, pa samim tim bolje pre nego kasnije.

Ako se javno objavljuje finansijski izveštaj poslovanja firmi, ja se zalažem da se u buduće javno objavljuju i finansijski izveštaji svih poslanika u skupštini, ministara i ostalih dunstera i lenčuga koji nam rade o glavi. Ali ne na način kao što se to sada radi, izadje taj i taj i objavi da poseduje jedan jugo, garsonjeru i soma ojra u šteku, već izveštaj kao što ga predaju i firme, gde se vidi i koliko je on koštao svakog od nas koji ga plaćamo, znači svaki dinar koji mu je isplaćen sa skupštinskog računa ili blagajne po bilo kom osnovu znači od plate, pa do raznoraznih dodataka, uključujući i dodatke za parking, pa onda informacije koliko je taj baja potrošio i na šta. U kom formatu bi bili ovakvi izveštaji uopšte mi nije bitno, sve dok ih razumem

@Realni neupućeni

Niti je NBS niti su poreski obveznici finansijeri obrade godišnjih izveštaja poslovanja, već same firme kojima je NBS propisala da pre nego pošalju izveštaje moraju da uplate stanoviti iznos dindži u zavisnosti od veličine firme. sličnu kintu firme moraju da calnu i agenciji za privredne registre kojoj takodje dostavljaju izveštaje. Sa druge strane, ako želiš da se obratiš centru za bonitet da bi dobio izveštaj o stanju neke firme, istom moraš da uplatiš još stanovitiji iznos didnži. Drugim rečima, NBS nije odavno ustanova sa socijalističkim rezonom, već više kao neko ko je mnogo dobro savladao lekcije iz kapitalizma i to dakako u svoju korist