Putnici u avionima sve češće slušaju upozorenja da power bankove, elektronske cigarete i druge uređaje sa litijum-jonskim baterijama ne stavljaju u predati prtljag.
Razlog nije birokratija, već sve veći broj incidenata u kojima se takvi uređaji pregrevaju, dime ili čak zapale tokom leta.
Koliko situacija može brzo da postane ozbiljna, tehnološki novinar Ben Vodecki iskusio je tokom leta za Las Vegas u junu. U jednom trenutku primetio je da članovi posade užurbano odlaze prema zadnjem delu aviona. Ubrzo se pojavio dim, a zatim i uznemireni putnici.
Kako piše BBC, ispostavilo se da se jednom putniku tokom leta pregrejao prenosivi punjač. Uređaj se potom zapalio, a vatra je zahvatila i sedište. Posada je bateriju stavila u posudu sa vodom, a avion je nakon toga brzo sleteo na međunarodni aerodrom Hari Rid u Las Vegasu, gde su ga na pisti dočekali vatrogasci.
Putovanje avionom zahteva određene pripreme i poštovanje pravila koja, ako se ne ispoštuju, mogu pokvariti planove, bilo da je reč o turizmu ili poslu.
Putnici koji poleću sa Aerodroma Malta od sada mogu da nose ukupno do dve litre tečnosti, aerosola i gelova u ručnom prtljagu, pri čemu svaka pojedinačna ambalaža može imati zapreminu veću od 100 ml.
Ovakvi događaji jedan su od razloga zbog kojih avio-kompanije sve ozbiljnije upozoravaju putnike na pravilno rukovanje uređajima koji koriste litijum-jonske baterije. Posebno se naglašava da uređaj koji padne između sedišta ne treba pokušavati na silu izvući, kao i da baterije i power bankovi ne smeju završiti u prtljažniku aviona.
Litijum-jonske baterije sve veći bezbednosni rizik
Džonatan Nikolson iz britanske Uprave za civilno vazduhoplovstvo rekao je za BBC da su litijum-jonske baterije već godinama među najvećim bezbednosnim rizicima sa kojima se avio-industrija suočava.
Prema jednom američkom istraživanju, u svetu se u proseku beleže dva incidenta nedeljno povezana sa litijum-jonskim baterijama. Raspon događaja je veoma širok – od putnika koji tek nakon predaje prtljaga shvate da su u njemu ostavili uređaj, do baterija koje počnu da se dime ili zapale na aerodromima i tokom leta.
Shutterstock/wisely
U najtežim slučajevima posledice mogu biti ogromne. U januaru 2025. godine avion južnokorejske kompanije Er Busan potpuno je izgoreo dok je bio parkiran na aerodromu Gimhae. Istražitelji su kasnije zaključili da je požar najverovatnije izazvao power bank koji je ostao u prostoru za ručni prtljag iznad sedišta.
Nakon takvih incidenata Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj pokrenulo je globalnu kampanju "Travel Smart with Lithium Batteries", kojom se putnici upozoravaju na bezbedan transport uređaja sa baterijama.
Zašto su baterije toliko opasne u avionu?
Sama činjenica da se uređaj nalazi u avionu ne čini bateriju opasnijom. Problem je u tome što je požar na visini od desetak kilometara mnogo teže kontrolisati nego na zemlji.
Nikolson ističe da je porast broja incidenata povezan i sa jednostavnom činjenicom da danas putuje više ljudi, ima više letova, a svaki putnik sa sobom nosi sve veći broj elektronskih uređaja.
Američka Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) takođe beleži rast ovakvih slučajeva. Do 15. jula ove godine potvrđen je 51 incident povezan sa baterijama.
Na prvi pogled najčešće pomislimo na mobilne telefone, laptope, tablete i power bankove, ali spisak uređaja koji koriste litijum-jonske baterije sve je duži. Tu su i pametni satovi, pametne naočare, elektronske cigarete i brojni drugi prenosivi uređaji.
Avio-kompanije imaju stroga pravila kada je reč o prevoženju različitih elektronskih uređaja, budući da mnoga od njih mogu predstavljati rizik za bezbednost putnika i članova posade.
Ukoliko ste ikada bili iznervirani jer vam stjuardese ne pomažu da podignete prtljag i stavite ga iznad glave, niste jedini. Ipak, ima razlog zbog čega to ne rade.
Pjer Kubijak iz britanske Nacionalne fizičke laboratorije objašnjava da se kod požara ne zapali sam litijum, već prvenstveno organski materijali i plastika unutar baterije. Problem je u tome što temperatura može neverovatno brzo da poraste – na više od 700, pa čak i 1.000 stepeni Celzijusa.
Šira javnost postala je svesna opasnosti litijum-jonskih baterija pre desetak godina, nakon serije požara povezanih sa pojedinim modelima pametnih telefona. Proizvođači su od tada značajno unapredili konstrukciju i bezbednost uređaja, ali problem i dalje predstavljaju jeftine baterije i punjači sumnjivog kvaliteta.
Kubijak upozorava da dodatni rizik predstavljaju i neodgovarajući kablovi, loše održavanje uređaja, kao i nekvalitetni power bankovi i elektronske cigarete, kod kojih kontrola proizvodnje nije uvek na istom nivou.
Avio-kompanijama zato preostaje da neprestano upozoravaju putnike i obučavaju posadu za brzo reagovanje. U slučaju pregrevanja baterije, jedan od najvažnijih koraka jeste brzo hlađenje uređaja, najčešće vodom, iako neke kompanije koriste i posebne spremnike za izolaciju zapaljenih uređaja.
Zato baterije moraju biti u kabini
Upravo zbog toga baterije moraju biti dostupne posadi. Uređaj koji počne da se pregreva u kabini moguće je relativno brzo uočiti i bezbedno tretirati, dok bi požar u zatvorenom prostoru za prtljag predstavljao znatno ozbiljniji problem.
Potpuna zabrana power bankova zasad se ne smatra realnim rešenjem. Litijum-jonske baterije toliko su rasprostranjene da trenutno ne postoji jeftina i praktična zamena koja bi mogla u potpunosti da ih potisne.
Jedna od mogućih alternativa su natrijum-jonske baterije, ali njihova upotreba je zasad skuplja.
Zato stručnjaci smatraju da će bezbednost pre svega morati da se unapređuje boljim standardima proizvodnje, kvalitetnijim uređajima i odgovornijim ponašanjem putnika, a ne potpunom zabranom baterija u avionima.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Bogutovačka Banja nudi povoljan smeštaj, termomineralnu vodu i mirno prirodno okruženje, a penzionerima je na raspolaganju i mogućnost korišćenja turističkog vaučera od 10.000 dinara.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Oko 1.000 ljudi okupilo se u botaničkoj bašti u Mejzeu u pokušaju da postavi rekord za najduži sto za ručak u Belgiji, a akcija je bila posvećena podizanju svesti o siromaštvu dece.
Prelazak na zimsko računanje vremena u 2026. godini očekuje nas u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa tri na dva sata ujutru. Saznajte zašto je uvedeno pomeranje sata, kao i kako utiče na zdravlje.
Naslednici žrtava Holokausta pokrenuli su dve tužbe protiv muzeja u Los Anđelesu i Aušvicu, tražeći povraćaj umetničkih dela povezanih sa nacističkim progonom i zločinima tokom Drugog svetskog rata.
Građani i turisti u Sidneju ostali su iznenađeni kada su na krovu Sidnejske opere ugledali Betmena. Otkriveno je zašto se Mračni vitez pojavio na čuvenoj znamenitosti.
Ministarka ribarstva australijske savezne države Zapadna Australija, Džeki Džarvis, izjavila je danas da je dala ovlašćenje da se "unište ajkula" koja je ubila plivača na plaži Sorento oko 20 kilometara od Perta.
Otkrijte koliko vam je tečnosti zaista potrebno dnevno i upoznajte jednostavan, naučno potvrđen metod za proveru hidratacije organizma bez brojanja čaša.
Humani papiloma virus izaziva virusnu infekciju kože ili sluzokože koja se prenosi seksualnim putem, koja može dovesti do nastanka raka i genitalnih bradavica, a HPV vakcina može sprečiti nastanak karcinoma kod oba pola.
