Silueta "tiranina"

Hoće li potrajati još? Može li ta, kako su je u španskim medijima nazvali, "Novakova tiranija nad Vimbldonom" još potrajati?

Sa ove strane kontinenta, na brdovitom Balkanu, verujemo da može i da hoće i to je sasvim ljudski i prirodno, iako niko od nas nema prava da bilo šta traži više od Novaka Đokovića. Osim toga da danas, kao isntinski kralj i GOAT tenisa, uživa u onom što najbolje radi.

Da igra tenis. Igru svog života.

Jer to je Vimbldon, to je hram tenisa, to je ono čudesno mesto gde se spajaju dve ravni - stvarnosti i snova, gde se krunišu oni najbolji, najveći, najstrastveniji pobornici prelepe igre.

Listajući statističke podatke uoči ovog simboličnog, generacijskog sudara u finalu, nemoguće je da vam se ne otme uzdah čuđenja kako je srpski as toliko istrajavao na tako često negostoljubivom mestu kao što je Central kort, posebno ako su sa druge strane mreže bili tamošnji miljenici tipa Federer, Nadal...

Biti nepobeđen 110 sati i 46 minuta, to je više nego da ste igrali bez poraza četiri i po dana!

Ili šta reći na podatak da je Novak odigrao gotovo 50 odsto grend slem finala u svojoj karijeri, 35/71! Dakla svaki drugi grend slem mu je finale?!

Možda još i luđe zvuči da je njegovo ime bilo zastupljeno u sedam odsto svih grend slem finala u istoriji od 1877. godine!

Ta galaksija brojeva u kojoj Novak tako hipersonično huri svojom teniskom raketom od jedne do druge zvezde, prosto je neverovatna i otuda je jasno zbog čega mnogi poslenici tenisa već sada moraju da konstatuju ono što je matematički dokazano - ako su brojke i uspesi u pitanju on je nesumnjivi GOAT.

Six of the best from @DjokerNole, targeting an eighth #Wimbledon title... pic.twitter.com/iKE10XdVT7

— Wimbledon (@Wimbledon) July 16, 2023

Pokušavali su proteklih dana u mnogim medijima a otkriju u čemu je tajna Novakovog uspeha igranja na travi Vimbldona? Ako nema najjači servis kao što nema, ili najbrži forhend, ili čak ni najbolji drop-šot?

I znate šta su zaključili? Da je Novak polu čovek, polu robot! Da igra po kompjuterskom modelu. Kako su pojedini rekli kao kompjuter "Deep Blue" protiv Garija Kasparova!

Ti opisi zvuče tako ostrvski. Iako su doduše delimično u pravu, jer Novak zaista ima savršenu geometriju, koristi savršen matematički proračun, i maestralno se kreće, nemoguće je zaobići i umetničku komponentu njegove igre.

Mašina nema dušu, nema emocije, a Novak mora ponajviše i a tim da se nosi - i sa zviždanjem bezobzirne grupe mrzitelja i navijača protivnika, i sa neracionalnim odlukama sudije poput one nedavne od strane Ričarda Hejga na meču polufinala sa Sinerom, a savladati sve to, plus našpanovanog, motivisanog protivnika koji najčešće ima ogromnu podršku punog stadiona, priznaćete, vrhunska je umetnost.

Zato je Novak kompjuter plus, sa ugrađenim srpskim DNK softverom, sastavljenim od lanaca ponosa, inata, istrajnosti, vere.

I zato drugovi Englezi "tiraniše" i dalje na vašem turniru.

Ali da se vratimo još malo igri brojeva - oni pomni pratioci Novakovih igrica sa brojevima, primetiće jednu moguću simboliku ishoda današnjeg finala - pobedi li mlađanu zvezdu iz Španije u usponu, Karlosa Alkarasa, biće mu to OSMI Vimbldon i 24. grend slem u karijeri!

Rekord Federera izjednačen, rekord Margaret Kort izjednačen! U brojevima koje je na dresu nosio jedan od Novakovih sportskih idola, košarkaš Kobi Brajant!

Ima li Novak spremnu trenerku sa tim ispisanim brojevima, to ne znam, kao što je onomad imao u Australiji, kada je čuo za strašne vesti iz Kalifornije.

Ali znam da bi bila pravda da te brojke ostvari ove nedelje, na najsvetijoj tački sveta tenisa, na nultom griničkom meridijanu.

A finale? Ovo ludo simbolično finale protiv bezmalo duplo mlađeg pritivnika?

Setite se: Novak je ostvarenje vimbldonskog sna ostvario prvi put početkom jula 2011. kada je u finalu pobedio Rafaela Nadala.

Danas, 12 godina kasnije, čeka ga izazov u vidu novog španskog izdanka sa čudesne teniske biljke sa Iberijskog poluostrva, Rafinog velikog naslednika.

Za tih 12 godina, Novak je sedam puta "obrnuo igricu", dok je planetarni kolos našeg sistema Jupiter, obišao tačno krug oko Sunca! I ponovo je tu, gde je bio kada je Novak slavio prvi put.

Numerolozi mogu da se igraju - Novakov broj je "sedmica", on ima isto toliko titula u Londonu, zbir brojeva jedan i šest današnjeg datuma daje sedmicu, 2023. godina je godina sedmice...Novakove sedmice koje nisu sedmice sa lotoa, ali kao da jesu!

Dajte da to bude danas sedam pretočeno u osam! U tu beskonačnu liniju uspeha, ali pre svega, neka se Novak igra tenisa, neka uživa u njemu, pa ako pobedi, pobedi. Bude li i drugačije, niko mu neće zameriti.

Da se razumemo - Novak je od prvog slema 2008. godine kada je pobedio u Melburnu Žoa Vilfreda Congu, uništio mnoge karijere, kao što je to Conga rekao za njegovu.

Izdržao je nalete mnogih - prešišao sve rivale, Federera, Nadala, pa i Marija, odbio napad generacije Medvedev, Zverev, Cicipas, sada je brana naglom prodoru novog talasa mlađarije u vidu Alkarasa, Runea i Sinera. Kolosalni teniski genije!

I kakav god bio ishod ovog finala, a verujte da je tu toliko komponenata različitih koje se ukrštaju i koje mogu da prevagnu u svakom trenutku na jednu ili drugu stranu, u jedno nema sumnje - da je ovo ustvari duel koji simboliše sudar dve tenisre ere, jedne koju predvodi Alkaras, koji će nesumnjivo obeležiti godine koje su pred nama, u druge čiji je apsolutni simbol Đoković.

Sve što je pokazao ove godine, od Melburna do Londona, ukazuje da ne namerava da stane, da istakne belu zastavicu.

Alkaras je najveći mogući izazov u ovom trenutku, bez obzira što se igra na travi, jer u pitanju je igrač silnog talenta, protiv kojeg, kada igrate, imate verovatno osećaj da nikada ne znate šta je spreman da izvuče iz kutije svojih trikova.

Šta će Novak raditi? Da li će pokušati ponovo da "oduzme noge" protivniku? Agresivnost u njegovoj igri, ali sa sračunatom dozom rizika, ukazuje da će pokušati da oduzme vreme protivniku u pokušaju da nametne svoj stil i tempo. Funkcionalnost servisa i riterna biće od prvorazrednog značaja, nadmudrivanje na mreži takođe. Jer igraće i protiv Alkarasa i protiv većine na stadionu. Publika će, nesumnjivo, biti na strani mlađeg, na strani izazivača, jer u njemu vide nove godine kojim će evocirati uspomene na dane kada su se divili Federeru i Nadalu.

I da, ne moraju Novaka da ga vole, jer oni nisu centar sveta, samo su deo jednog ostrva; ali moraće da ga poštuju, kao i do sada. Ima ko da ga voli, ima srca koja kucaju za njega, na pretek!

A Alkaras? Gladan titula, gladan slave, gladan da preuzme presto - današnja bitka, poklopilo se, odrediće i ko će biti broj jedan od ponedeljka, kao što je i pre 12 godina odlučivala kada su se preko mreže gledali Novak i Rafa na istom mestu.

Savršeni teniski krugovi, u jednom teškom vremenu, kada se svet polariše, kada je i sport prepun političkih meandara i nepravdi. Ali, ako neko zna kako se treba boriti protiv svega toga, to je Novak Đoković. Dokazao se milion puta.

Videćemo šta nose sati pred nama.

Da li Alkaras u svom arsenalu ima dovoljno novog oružja da probije Novakov sistem s-400 instaliran godinama unazad iznad teniskog hrama u jugozapadnom delu Londona.

Ostaje nam da verujemo, da se nadamo, da očekujemo. Jer prštaće u ovom finalu na sve strane!

Ali kada se bude podigao dim sa zelenog travnatog bijišta, nadajmo se da će silueta pobednika sa peharom u rukama biti nama tako bliska. A nekima, kao i do sada, noćna mora.

U svakom slučaju, prepoznatljiva.

Zoran Kecman