Kralj, princ i ledolomci

I ne mislim tu tradicionalno na Skandinavce, poput Holgera Runea, koji ume brzo da "svičuje" iz toplog u hladno i obrnuto.

Ako je Rune zaista pokazao da ume da drži nerve pod kesom leda tokom meča, i da se izvuče iz brojnih neprilika, šta onda reći za neke druge?

Jer, ako samo pogledamo kostur četvrtfinala u muškom singlu, primetićemo da je šest od osam prvih nosilaca, opravdalo i overilo svoje pozicije favorita i da su kroz "rupe" četiri i pet, "rezervisane" za Kaspera Ruda i Stefanosa Cicipasa, prošla dvojica Kristofer Jubenks i Roman Safiulin.

Dakle, dosta toga se moglo predvideti, ali da li smo baš sve vrhunske nosioce očekivali u četvrtfinalu?

Možda i nismo, ali sada kada smo tu, pred samom završnicom, valja pročešljati šta nam je to ostalo i šta smo to gledali proteklih dana.

Kristofer Jubenks je to jedno ime koje nije moglo da se ni u kom slučaju predvidi da će dogurati tako daleko, bez obzira na sveže osvojenu titulu na travi, na Majorci.

Ali grend slem scena i jeste tako zanimljiva zato što može uvek da iznedri nešto novo, sveže, iznenađujuće.

Jubenks nije klinac, ima 27 godina, dakle u zrelim je godinama za tenis, ali ovo mu je prvo grend slem četvrtfinale uopšte. A dugo se držao one čuvene sintagme Ivana Lendla da je "trava za krave", a ne za tenis.

Elem, ako je kod Lendla te 1989, bilo poprilične gorčine zbog izletanja u polufinalu od Stefana Edberga u tri seta, iako se kao broj jedan, šest meseci pripremao samo za Vimbldon, kod momka iz Atlante nije bilo nimalo toga kada je rekao da "mrzi da igra na travi". Čista nepromišljenost.

I eto, šta ti je tenis - trava je rešila da ga za tili čas demantuje.

Kada ga gledate onako štrkljavog, sa visinom od 201, pitate se kako je moguće da momak kao i mnogi njegovi vršnjaci, nije dograbio košarkašku pre teniske lopte i završio u NBA, recimo na draftu za Atlanta Hokse.

Za to može da zahvali ocu, baptističkom svešteniku, koji je sa Krisovim starijim bratom krenuo rekreativno na tenis, a kada je i mali Kris stasao da može na teren, tutnuli su i njemu reket u ruke, i evo nagrade sada, četvrtfinale na Vimbldonu!

Kada su ga pitali kojom rečju bi mogao da opiše svoj put ovih desetak dana u Londonu, iznenadio je mnoge izborom termina - ledolomac!

Atlanta nije samo grad NBA, niti je čuvena po tome što su tamo održane Letnje Olimpijske igre. Grad u Džordžiji jedna je od najjačih teniskih baza u SAD i ima i svoj ATP turnir, godinama unazad.

Ali trenirati u Atlanti tenis, u porodici sa ocem sveštenikom?

"Smešna stvar u tome što ste sin sveštenika je što kao dete igrate turnire subotom i nedeljom, a to znači da propuštate mnogo nedeljnih službi! Mislim da se više radi o tome da vam neko usadi veru u mladom dobu, to je vrlo važno, posebno mojim roditeljima, a vera znači druge stvari kod drugih ljudi. Za mene, jedna od najvažnijih stvari u njoj je da je unesete u svaki apekt života, što za mene znači i u tenis. Verujem da ako nastavim da radim kako bi trebalo, da će stvari profunkcionisati", rekao je Jubenks.

I da znate da mu baš ide. Kada s drugog sprata raspali iz servisa, diže kreč sa linija, a protivnik može samo da pogledom prati šta se dešava. I takav može mnogima da naudi, posebno na kliskoj podlozi kao što je trava.

Ali kad smo kod "ledolomca iz Atlante", treba reći da ih je u ovoj fazi turnira čak šestorica!

Samo su Novak Đoković sa 14 i Italijan Janik Siner (dve), imali prilike da igraju više od jednom u četvrtfinalu Vimbldona.

Svi ostali su - ledolomci na Vimbldonu što se tiče četvrtfinala, i Alkaras i Rubljov, Jubenks, Rune, te ruski momci, Roman Safiulin i Danil Medvedev.

Zanimljiva je i ta "ruska stvar", tačnije taj prodor svežine sa Istoka, na mestu gde ruskih tenisera nije bilo prošle godine iz poznatih (političkih) razloga.

Da li je ta glad da dokažu da im je tu mesto uticala da ih ima čak trojica među osam, što Rusiju čini najuspešnijom zemljom u muškom singlu u četvrtfinalu, ili je u pitanju čist kvalitet, druga je stvar.

Jedno je sigurno - sve bi trebalo da interesuje isključivo sport i sportski aspekt, iako je neizbežno da se u aktuelnom političkom trenutku, svakodnevno dotičemo te ograde sa električnom strujom.

Arina Sabalenka je u pravu ko što je i Jelina Svitolina u pravu da su organizatori trebali da razjasne zašto nema rukovanja na pojedinim mečevima, kako bi se izbeglo da pijane grupe navijača, zvižde Viktoriji Azarenki, iako je Svitolina najavila da neće biti rukovanja sa njom.

Vimbldon je odbio "klarifikaciju", smatravši da je to lični čin sportista, dok je WTA okrenuo stvar na drugu stranu i tako, dobili smo nove diskurse, što nas opet ne čudi kada se setimo kakva čudesa su nas snalazila u tenisu (i sportu uopšte) preteklih dve do tri godine.

No, kako otrgnuti sport iz kandži dnevne propagande i politike, to je već kompleksna tema koja traži poseban prostor i vreme, a ovde ga nema previše. To zahteva saglasje sa svih strana, i dobru volju, a toga jasno nam je, nema i neće ga ni biti, tako da ćemo morati da načimo da živimo sa sa tim dok stvari ne krenu opet svojim prirodnim tokom.

O Novaku Đokoviću i njegovom meču sa Hurkačem, može se tek reći da je to bilo ono što se očekivalo - nelagoda igranja meča u dva dana, po totalno različitim uslovima, ali ako je neko majstor da u svakoj situaciji pronađe najbolje moguće rešenje, onda je to Novak.

Vidite kako je na "Teslindan" (ponedeljak je bio rođendan slavnog srpskog naučnika Nikole Tesle), zasijala ona lampica u glavi Novaka Đokovića kada je trebalo rešavati tu kompleksnu geometriju ravnih i topovskih udaraca maestralnog Poljaka! Božja struja! Hurkač se još jednom “pecnuo” na Novakovu šampionsku žicu.

Ne znam ima li ikoga ko ne voli Huberta Hurkača, tog sjajnog momka fer-plej manira, koji je još jednom pokazao svoj talenat, ali i klasu, da velikom protivniku zada problem.

Ipak, nema za Novaka dovoljno velikog vimbldonskog rebusa, da ga ne bi rešio.

Jasno je da ga kao ubedljivo najstarijeg u ovoj grupi preživelih, najverovatnije čeka finiš ka osmoj tituli protiv vimbldonskih junoša, ali ne brinem, Novak na terenu deluje i dalje kao dečak i šampionski trezveno igra i čuva preostale karte u ovom teniskom pokeru.

Veliki je to plus u odnosu na ostale, jer je on taj put prelazio mnogo puta i jedini ima taj vrhunski recept.

Ipak, zanimljivo je da su ostrvski novinari već požurili da proglase novog ljubimca vimbldonske publike, u odsustvu njegovog visočanstva Rodžera Federera, sve sa precizno izračunatim razmakom, od 733 dana od poslednjeg pojavljivanja na terenu.

Što će reći onomad, u četvrtfinalu 2021. protiv Hurkača kada je pao i onaj neočekivani "krompir" u Rodžerov srebrni tanjir.

Novinari Independenta i Dejli mejla proglasili su Karlosa Alkarasa, trenutno prvog igrača sveta, novim miljenikom publike, "princom" Vimbldona.

Dobro, sad je jasno: imamo princa, imamo paževe i nesumnjivog imperatora u vidu Novaka Đokovića.

I sva je sreća što se od prinčevske, do kraljevske krune ne stiže samo pukim obožavanjem od strane publike i pripadnika sedme sile.

Biće da će nešto morati da se desi i na terenu, ali do tog nedeljnog okršaja, princa protiv kralja, od kog mnogima u Londonu već ide voda na usta, ima još mnogo Temze da proteče.

I tek ćemo videti čija sablja će biti oštrija u pohodu na sveti teniski gral.

Zoran Kecman