Australijo, je l' si dobro? Ja nisam

Oblaci, ali i ne toliko visoke temperature, zavarali su me i te kako.

Sada mi je jasno zašto stanovnici ove zemlje apsolutno nigde ne izlaze bez kreme sa najvećim faktorom zaštite (50).

Nedelju, dan pre početka turnira, kada obaveza u Melburn parku gotovo da nema, iskoristio sam da malo obiđem grad.

To se najbolje radi pešaka, bar iz nekog mog iskustva, tako da sam za nekoliko sati prešao gotovo 17.000 koraka.

Plan je bio da se prvo obiđe Muzej imigracije, u kojem sam mislio da je Srbiji posvećen makar neki deo.

Ipak, kako nam je objasnila službenica tog muzeja, posebno odeljka o Srbiji, Balkanu generalno, tu nema.

Špartanje po gradu nastavljeno je kroz centar, dok je naredna, ispostaviće se i poslednja lokacija bila srpska pravoslavna crkva Svete Trojice.

Činilo se, bar prema mapi, da je blizu, ali u realnosti, to je malo drugačije.

Melburn je ogroman grad, a ova crkva, nalazi se, bogami, na periferiji, do koje je trebalo pešačiti više od sat vremena.

Inače, ova srpska crkva jedna je od sedam koliko ih ima u ovom gradu i "najbliža" od centra gde je teniski kompleks.

Nadali smo se kolega i ja da ćemo tamo zateći nekog, međutim, nikog bilo nije. Vrata porte bila su otvorena, ali ne i sama crkva.

Koliko smo videli na planu zalepljenom na ulaznim vratima, jutarnje bogosluženje bilo je od 09.00. Mi smo, u 14.00, prekasno stigli.

Olakšavajuća okolnost, tokom pešačenja ulicama glavnog grada Viktorije, bila je oblačnost, koja nas je, ipak, najviše prevarila.

Crvenilo i činjenicu da sam izgoreo primetio sam tek uveče po dolasku u hotel.

Zaista mi je delovalo neverovatno da onakvo vreme, oblaci, umalo i kiša, mogu da dovedu do ovakvih posledica.

Sreća u nesreći jeste što sam snagu paklenog australijskog sunca osetio kroz oblake, te poučen tim iskustvom, u ponedeljak, kada je temperatura bila znatno više, bez pogovora namazao kremu sa faktorom 50, koju dele u kompleksu, iako sam iz Srbije poneo neku sa faktorom 30, koja je očigledno preslaba za Melburn.

Rešio sam malo da istražim o čemu se radi, pošto ima i toplijih mesta u svetu, pa, opet, ljudi nemaju toliko problema sa suncem kao u Melburnu.

Rupa u Ozonskom omotaču je ogromna, praktično veća od površine Antarktika.

On je dodatno oštećen pre nekoliko godina, posle serije katastrofalnih požara u ovoj zemlji, kada je više od 70.000 kvadratnih kilometara bilo pod vatrom, uništeno je 3.000 domova i poginulo više od 30 ljudi i skoro tri milijarde životinja.

Ozon u atmosferi je opao za 13 procenata u oblasti južne hemisfere, koja uključuje i Australiju.

To se dogodilo pošto je dim probio u stratosferu i stupio u interakciju sa hemikalijama koje sarže hlor, koji se naširoko koristi.

Dim od šumskih požara obično ne dospeva u stratosferu, ali ti požari su bili toliko žestoki da su generisali sopstvene olujne oblake "koji su ubacivali dim u stratosferu".

Očekuje se da će ovakvi požari u Australiji i drugim zemljama na jugu biti sve češći, te će tako uticati na ozonski omotač, koji nas, podsetimo, štiti od ultraljubičastih zraka.

Ipak, pozitivni signali sve češće stižu i govore da bi, ipak, ozonski omotač do 2060. godine mogao dobrano da se oporavi.

Bilo kako bilo, Australijanci znaju za jadac, primetili smo u kompleksu, u kojem miris kreme za sunčanje dominira, kao i "okrečeni" ljudi sa debelo namazanim slojem.