Beč: Raj za studente i turiste

Trenutno oko 500 studenta sa srpskim pasošem, studira u Beču. Upisnina je 20 evra a dalje školovanje je besplatno osim na tehničkim fakultetima, gde je godišnja šklarina 700 evra.

Ovaj iznos plaćaju samo studenti van EU ali se njima obezbeđuje radna dozvola na maksimalno 88 sati mesečno, kako bi servisirali svoje akademske troškove. Prijemni ne postoji, nego se sa Univerziteta u Beogradu donosi potvrda o upisanom smeru i ona je važeća i u Beču. Pored upisne potvrde, potrebno je i znanje nemačkog na nivou B2 a krajnji rok za prijavu Rektoratu Univeriteta u Beču je 1. septembar.

Budući akademci, koje je početak teksta zaintrigirao, za 2990 dinara mogu posetiti Beč preko raznih agencija koje vode na jednodnevni izlet bez spavanja.

Ležernija varijanta je ipak višednevna poseta Beču a ti aranžmani počinju već od 99 evra. Naravno da to nije konačna računica troškova posete Beču osim ako ga neće samo pešice obilaziti.

Beč je od Beograda udaljen oko 600 km i autom je potrebno oko 6-7 sati vožnje. Ako planirate posetu kolima, obavezno dobro isplanirajte gde ćete ih parkirati. Parking u garažama u centralnoj zoni košta i do 4-5 evra po satu, tako da je najbolje da auto ostavite u nekoj od lokalnih garaža u kojoj ćete dnevni parking platiti 6 evra a obilazak grada nastaviti gradskim prevozom. Trodnevna karta za sve vrste prevoza je 14,5 evra. Postoji mala „rupa u zakonu“ kad je u pitanju naplata parkinga u parkingzoni - „kurzparkzonen“. Naime, ako ste propisano parkirani, ali parking niste platili parkng kartom, komunalac će vam ostaviti opomenu na brisaču. Obzirom da vam kaznu ne mogu poslati na kućnu adresu van EU, nemate mnogo razloga za brigu. Ali ako dovoljno često pravite prekršaje, novčane kazne vaših eventualnih prekršaja se akumuliraju do određenog iznosa kada vašu registarsku tablicu unose u centralni kompjuter. Nakon toga, svaka carinska ili policijska kontrola potencijalni je problem.

Schönbrunn Palace, Foto: Wiki/Aconcagua/GFDL, Cc-by-sa-3.0

Obilazak Beča svakako krenite od Šenbruna, najbitnije njegove destinacije po mnogima. Ovaj dvorac čiji su temelji postavljeni početkom XVII veka prvenstveno je sluzio kao lovački dom da bi kroz vekove prerastao u najvažnije kulturno blago Austrije.. Prosečna karta, u zavisnosti koliki deo zamka posećujete je oko 12 evra. Ulaz u baštu zamka sa najlepšim alejama ruža u Evropi se ne naplaćuje. Zoo park, koji je smešten iza zamka smatra se jednim od najlepših zooloških vrtova Evrope a dnevna karta je 15 evra.

Zamak Belvedere je sagrađen početkom XVIII veka za princa Eugena Savojskog i u parkovskom kompleksu postoje 2 zdanja. Donji Belvedere i Gornji Belvedere uz pripadajući park predstavljaju najlepšu baroknu građevinu na svetu.

Hofburg Imperijal Palac je bila sedište Hasburške monarhije i največa evropska rezidencija sa preko 2600 soba.

Katedrala Savetog Stefana, Muzej istorije umetnosti, Gradska kuća, opera i dosta drugih znamenitosti su u centralnoj zoni oko Museumsplatza i moguće ih je obići laganom šetnjom. U neposrednoj blizini je i čuvena pijaca Naschtmarkt koja datira iz 1600. godine.

Bečki točak, atrakcija zabavnog parka Prater je bio nezaobilazna tačka još od kraja XIX veka. Panorama Beča iz njegovih kabina koštaće vas 8 evra.

Horizont Donaustadt-a Foto: Wiki/CC/Fabian Lackner

Odmah preko mosta, nalazi se Dunavski toranj koji je u 2012. godini posetilo preko pola miliona turista. Sledeće godine slavi 50 godina od otvaranja i do sada je od ulaznica, suvenira i restorana zaradio 10 puta više nego što je koštala izgradnja. Restoran na njegovom 150. metru okrene se za 1 sat za 360 stepeni.

Nije lako utvrditi tačan broj Srba u Beču.. Pouzdano se zna da sa srpskim pasošem u prestonici Austrije žive 74. 000 žitelja. Oko 35. 000 Austrijanaca rodjenih u Srbiji imalo je pravo glasa na prošlogodišnjim oktobarskim izborima u Beču, a procenjuje se da oko 70.000 žive ilegalno. Tako dobijemo okvirno broj od 180.000 Srba, što Beč čini najvećim srpskim gradom u Evropi, van Srbije.

Beè iz satelita Foto: NASA

Na ulicama, po radnjama u prevozu, osim nemačkog, najviše se čuje srpski jezik. Pored dugogodišnjih gastarbajtera, Beč posečuju sezonski i vikend radnici iz naših krajeva. Rad na građevini, čišćenje i adaptacija stanova i poslovnih prostorija je najćešći posao pomenute grupacije. Neki dolaze samo vikendom i za 2-3 dana zarade 200-300 evra.

Značajan broj Srba u Beču radi i sa fakultetskom diplomom, na univerzitetu, i u projektnim biroima kao inženjeri. Svi se oni jako brzo adaptiraju na uređen život ove metropole i brzo se asimiliraju, poštujući sve zakone a najstriktnije saobraćajne. Ne zbog kaznenih mera, nego ne želeći da se izdvajaju iz harmonije koja je ovde očigledna na svakom koraku.