Tirana: Dva koraka napred, jedan nazad

Ako obrnemo naslov Lenjinove čuvene knjige „Korak napred, dva koraka nazad“, dobijamo zapravo pravi opis Tirane, prestonice Albanije. Dva koraka napred trči u modernizaciji, ali jedan konstantno nazaduje zbog propusta i nestrpljivosti za transformacijom.

Blloku, čuveni kvart, za vreme Hodže je bio nedostupan običnim smrtnicima i namenjen rezidencijama i partijskim kadrovima, a sada je pretenciozno okupiran zapadnim načinom života – fluorescentnim klubovima, kičem, novcem, drogom, skupim automobilima koji se bore da se parkiraju u nekoliko kvadratnih kilometara, kao da žele da pokažu da je duh prošlosti zauvek nestao.

Tirana u svojoj žurbi da nadoknadi izgubljeno vreme nije imala ni najmanje oklevanje da usvoji, tačnije kopira obilje stranih elemenata na svim nivoima, bez obzira na to što postoji mogućnost da izgubi tradicionalni identitet grada i albanske kulture, uz veliku opasnost da je zapadni kapital ne pretvori u kovčeg bez lokalnog karaktera.

foto: thinkstock

Iz drugog ugla, naravno, moglo bi se reći da Tirana nije opsednuta zatvorenom tradicijom i patriotizmom toliko da ne preza od uticaja drugih kultura, ponajviše američke i italijanske. Uprkos svemu tome, s pogledom ka Zapadu, Tirana je dinamičan grad koji izlazi iz izolacije, razbija predrasude, poziva strance da ga posete.

Višespratnice, pa čak i soliteri niču kao pečurke, iako je velika mogućnost da će ostati bez stanovnika. Razlog građevinskog ludila proističe iz potrebe da se uz pomoć nekretnina „opere“ prljav novac, koji uglavnom dolazi iz ilegalnih aktivnosti, kojih u Albaniji ima u izobilju.

U isto vreme, a često i na istom mestu, iza megalomanski modernih zgrada, vrlo dostojanstveno, kriju se sovjetski blokovi i komšije iz neke druge epohoe, koje su vreme i razvoj zaboravili.

Ipak, ono što će u Tirani primetiti gotovo svako ko je prvi put poseti jeste verska tolerancija stanovništva – muslimani, pravoslavci, katolici i ateisti žive harmonično. Štaviše, Albanija je možda jedina zemlja u Evropi u kojoj religija nikada nije izazvala podele niti prešla u fanatizam. Albanski nacionalizam nikako nema veze sa religijom, tačnije indiferentnost prema religiji je zapravo jedna od osnovnih stavki ustava.

foto: thinkstock

Prema popisu iz 2011. godine, Tirana ima 418.495 stanovnika. Iako se u stranim medijima reklamira kao „mediteranski grad sovjetske i otomanske arhitekture“ kako bi privukla turiste, nažalost na ovom polju bije pravu bitku prvenstveno zbog svoje političke nestabilnosti, ali i problema kvaliteta vazduha. Najznačajniji izvor zagađenja su svakako automobili, od kojih je većina stara preko deset godina, ali i loš kvalitet goriva.

Takođe, gradska infrastruktura ne može da podrži broj stanovnika koje ima, pa se često javljaju problemi sa odlaganjem čvrstog otpada i snadbevanja vodom. Česte su i nestašice struje, pa nemojte da vas začudi ako u prodavnicama i restoranima vidite agregate.