Srbija

Četvrtak, 23.10.2014.

19:44

Gašenje agencija više i ne pominju

Nezavisna regulatorna tela kao što su Ratel i RRA imaju prevelike nadležnosti, a premali nadzor, a uz to i državi daju suviše mali deo svojih značajnih prihoda.

Izvor: Danas

Default images

To sve zajedno dovodi do brojnih kontroverznih situacija i odluka, koji štete učesnicima na tržištima koja bi ova tela trebalo da uređuju.

Ovakvi zaključi proističu iz juče održanog panela o nezavisnim regulatornim telima i budžetskom deficitu Srbije, koji je organizovao Danas konferens centar.

Kao jedan od primera problema sa kojima se suočavaju oni koji moraju da posluju sa ovim agencijama, pomenut je slučaj SOS televizijskog kanala, kojem je Ratel dao da koristi frekvenciju na kojoj se već emituje signal rumunskog kanala. Tako gledaoci umesto SOS-a gledaju rumunsku televiziju.

SOS kanal je zbog ovoga tužio Ratel i već je dobio prvostepenu presudu kojom je Ratel dužan da SOS-u plati odštetu od čak devet miliona evra. Ovih dana se očekuje i pravosnažna sudska presuda, a ako do nje ne dođe, SOS bi mogao da stekne pravo da Srbiju tuži sudu u Strazburu. SOS čak nije ni jedini kanal kojem je Ratel ovako nešto uradio, jer je zbog slične stvari ovu agenciju tužila i zrenjaninska televizija KTV.

Milenko Ostojić, zamenik predsednika UO Ratela od 2005. do 2011. godine, podsetio je i na to da Ratel mesečno za iznajmljivanje poslovnog prostora plaća čak 60.000 evra, iako je tržišna cena prostora znatno niža.

"Maja 2005. godine nismo imali prostor, pa smo rešavajući taj problem našli prostor po ceni od 19 evra po kvadratu. Nepunih godinu dana kasnije dobili smo od vlasnika prostora predlog da zgradu u kojoj smo bili kupimo. Prosta kalkulacija kaže da bi nam se to isplatilo za pet do sedam godina. Međutim, na Upravnom odboru je došlo do podele i cela stvar je pala. Sve je ostalo po starom, da bi posle pet godina ugovor istekao i onda bio obnovljen, ali po ceni zakupa većoj od 19 evra. Pritom su 2008. pale zakupnine i po procenama stručnjaka, cena tog prostora bi trebalo da bude od 14 do 15 evra po kvadratu", rekao je Ostojić.

On je kritikovao i to što Ratel ostvaruje tri vrste prihoda: nadoknadu za korišćenje numeracije, nadoknadu za korišćenje frekvencija i nadoknadu za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i novac zadržava umesto da kao u Crnoj Gori i Hrvatskoj kompletan iznos prve dve naknade ide u budžet Republike.

Zoran Živković, regionalni direktor Nortela, takođe je kritikovao Ratel, kako zbog toga što je Srbija „jedina zemlja u Evropi koja nema LTE (4G) mobilnu telefoniju“ tako i zbog neetičkog ponašanja Ratela u odnosu sa uvoznicima tehničke robe.

On dodaje da je lično imao problem da objasni Nortelu zašto mora da vodi ljude iz Ratela prvo u Izrael, a onda i u Kanadu, te da je zbog takvih i sličnih problema Nortel na kraju odustao od velike investicije koju je planirao u Srbiji.

"Bruka i sramota je da Ratel traži da ih Vendor vodi na ekskurzije, da im plaća hotele sa pet zvezdica i da im čak plati dnevnice. Ali, znam mnoge koji prosto sagnu glavu, vode ih i plate im dnevnice da bi dobili sertifikate. To je obesnost državnog službenika koji ima moć", dodao je Živković.

Moderator panela Željko Pantić je naglasio da je Danas konferens centar pozvao predstavnike Ratela da učestvuju na skupu, ali da je „nažalost direktor Ratela Milan Janković trenutno na desetodnevnom studijskom putovanju u Južnoj Koreji“.

Pantić je dodao da se ispostavilo da bez Jankovića niko iz Ratela ne sme da bude prisutan čak ni u publici, tako da je izostalo viđenje ove agencije.

Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija ocenio je da nijedna javna uprava nema mandate da smanji vrednost imovine kojom upravlja. On je podsetio da je upravo juče objavljeno kako će izgledati rebalans budžeta, ali da je i to prethodno „relativizovano“ odlaganjem za jedan dan.

"Ne vidim izlaz za budžet u tome što ćete smanjiti prihode penzionerima, koji su svojim radom nama obezbedili dobro obrazovanje i tokom velikog broja godina odlično zdravstvo. To pokazuje visoko politizirano upravljanje zemljom, gde sve agencije služe nečemu što nije javni interes. Prošla vlada je promovisala racionalizaciju u agencijama i obećala da će 130-140 agencija svesti na prosečnu evropsku normu od šest- sedam agencija. Da li iko danas zna koliko ima agencija u Srbiji", zapitao je Bušatlija.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

11 Komentari

Možda vas zanima

Svet

U njihove ruke odlaze i vojni avioni

Zbog velike potražnje za stručnjacima za održavanje vojnih aviona nemačka avio kompanija Lufthanza nedavno je osnovala odeljenje LHT-Difens, osnosno pristala je na prekvalifikaciju i usavršavanje radnika iz drugih oblasti.

14:18

18.6.2024.

1 d

Podeli: