Srbija

Nedelja, 08.09.2013.

09:11

Krstić: Za šta neki primaju plate?

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je za "Kurir" da postoje delovi državne administracije koji primaju ogromne plate, a nije jasno šta tačno rade.

Izvor: Tanjug, Kurir

Default images

Krstić je rekao i da je plan da se za tri do pet godina završe strkturne reforme i stane na zdrave noge.

"Moramo da smanjimo budžetski deficit, kao i javni dug, ili da ga bar refinansiramo tako da su nam kamate održive", rekao je Krstić i dodao da postoje veliki izazovi u narednih šest meseci do godinu dana. Krstić je naglasio da su strane investicije od suštinskog značaja, ali da moramo da pokrenemo i naša mala i srednja preduzeća, a revitalizujemo javna.

Odgovarajući na pitanje da li će biti smanjenja penzija, Krstić je rekao da se penzije u Srbiji ne mogu posmatrati izolovano, već da mora da postoji budžetska disciplina i da se isprave anomalije sistema.

On je objasnio da postoje delovi državne administracije koji primaju ogromne plate, a nije jasno šta tačno rade.

"U preduzeću koje je gubitaš i dobija subvencije od države ne mogu se trošiti milioni na reprezentaciju. Neophodna je profesionalizacija, moramo da uvedemo kontrolu i transparentnost poslovanja, trošenja novca, da li dobit raste ili opada, povećava li se broj zaposlenih... Država to nije radila dovoljno agresivno", rekao je Krstić.

Krstić je podsetio da se Srbija, prema Akcionom planu koji je usvojen u prethodnom sazivu, obavezala da privatizacija u 179 preduzeća koja tavore deset godina bude završena do polovine 2014. godine, a to od nas očekuju Svetska banka i ostale međunarodne institucije.

Prema nekim procenama, ta preduzeća troše 750 miliona evra iz budžeta.

On je naglasio da se za svako od tih preduzeća traži najbolje rešenje.

Prema Krstićevim rečima, s druge strane, postoje sistemi u kojima država ima udeo, ne mogu da budu profitabilni, ali su od nacionalnog značaja, i oni ostaju državni.

Krstić je naveo i primer firmi, poput Telekoma koje su izložene konkurenciji, što zahteva novac, da se investira, unapredi ta mreža, a taj novac ide iz budžeta.

"Ako smo uspešni onda u redu, ali ako procenimo da bi ta sredstva bila efikasnija u privatnom vlasništvu, onda i takva opcija postoji", rekao je Krstić.

Ministar finansija je naveo da će kroz proces koji će trajati nekoliko godina sve većem broju ljudi biti bolje, a da će možda onima kojima je najlošije bolje biti već sutra.

"Naša namera je da osiguramo da nikome pojedinačno nije previše loše, da nikoga ne ispustimo, ne ostavimo na cedilu", rekao je Krstić.

Krstić, diplomac Jejla, funkciju ministra vidi kao veliku čast, a kako kaže, inspirisan je da radi i ima energije.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

166 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: