Metro u Beogradu biće revolucija

Projekat metroa, inače, upisan je u Sporazum o strateškom partnerstvu između Srbije i Francuske, potpisan u aprilu prošle godine.

"Zbog toga se veoma ponosimo", kazao je Žipe, podsetivši da je prva etapa ovog projekta ostvarena 18. novembra prošle godine u Beogradu, potpisivanjem sporazuma između Francuske, Srbije i grada Beograda.

Šef francuske diplomatije je ocenio da su ekonomski odnosi dve zemlje dobri i da Srbija ima korist od prisustva gotovo devedeset francuskih preduzeća koja zapošljavaju oko 9.000 radnika, naročito u finansijskom, industrijskom i agroprehrambenom sektoru. "Postoji, međutim, realan prostor za napredak francuskih investicija u Srbiji. U tom smislu, mlada francusko-srpska Privredna komora, oformljena 2009. godine, odigraće pozitivnu ulogu", kazao je Žipe.

Beogradski metro, prema najavama gradskih čelnika, trebalo bi da u prvoj fazi ima linije dužine 36 kilometara i 55 stanica. Pod zemljom bi išao u starom delu grada, a u Novom Beogradu po površini.

Višedecenijski san građana, urbanista i arhitekata, trebalo bi da postane stvarnost 2017. godine, kada bi trebalo da bude završena prva linija Ustanička ulica – Zemun. Druga trasa trebala bi da ide od Banovog brda do Pravnog fakulteta, a veza dve linije bila bi kod novog mosta preko Save, odakle bi se linija možda produžila do Bloka 45.

U izgradnji metroa bi, prema predstavljenom memorandumu, učestovala francuska kompanija Alstom transport koja je izgradila 40 metroa u svetu i koja bi bila dobavljač vozova i elektroopreme. Izgradnja metroa u Beogradu trajala bi oko 10 godina, kako je ranije procenjeno, a jedan sagrađeni kilometar koštaće oko 60 miliona evra.

Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa bio je napravljen još 1972. Od izgradnje metroa, međutim, se odustalo kada je lansiran plan "Tramvaj za 21. vek", prema kome je gradski saobraćaj počivao na osovini automobili - tramvaji gradskog saobraćaja. Priču o izgradnji metroa ponovo je 1997. godine pokrenuo tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a početkom 2000. u opticaj je ušla ideja o izgradnji lakog šinskog sistema.