Obavezne rezerve kamen spoticanja

Pored sve jačih zahteva banaka i privrednika da Narodna banka Srbije smanji obaveznu rezervu i jednako čvrstog odbijanja NBS-a da prihvati takav predlog, nedavno je plasirana informacija da centralna banka planira da čak podigne obaveznu rezervu, s obzirom da je inflacija još uvek daleko iznad propisanog cilja za ovu godinu.

Vest je istog momenta izazvala buru u bankarskim krugovima, iz kojih je odmah došla opomena da ća u slučaju da NBS pribegne ovoj meri, krediti automatski poskupeti. Sve to navelo je centralnu banku da izda zvanično saopštenje u kojem je navela da „zasad“ ne razmatra promene stropa obavezne rezerve-

Ipak, teško da će nesuglasice između regulatora i industrije ovime biti stavljene u stranu, budući da banke i dalje insistiraju na smanjenju rezerve, kako bi se spustile kamate na kredite, dok guverner Dejan Šoškić bankama savetuje da u Nedelji štednje ne dižu kamate na depozite, kako onda ne bi morale da naplaćuju visoke stope na kredite koje plasiraju stanovništvu.

Dok NBS još nije demantovala napise o svojim navodnim namerama da digne stopu obavezne rezerve, protiv te odluke ustao je i odbor za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije koji je ocenio da bi to moglo da negativno utiče na poslovanje banaka. Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović je izjavio da bi to uticalo „jako negativno“, objašnjavajući da su banke u Srbiji dobro kapitalizovane, ali da je teško očekivati da bi njihove matice u inostranstvu bile spremne da im odobre sredstva za dokapitalizaciju, koja bi bila potrebna u slučaju dizanja rezerve.

Petrović je kao kontrapredlog izneo inicijativu da NBS počne da plaća kamatu bankama na obavezne devizne rezerve položene kod nje, s obzirom da je putem ove mere NBS „imobiliše oko dve, dve i po milijarde evra“ novca poslovnih banaka. Međutim, guverner je javno odbacio ovakav predlog.

Deo sukoba ove dve strane je i u tome što guverner ne smatra da bi centralna banka, kako kaže, trebalo da brine o povećanju profita banaka. On je privrednike, koji su takođe pokušali da izvrše pritisak na njega da obori rezervu, upozorio na to da relaksacija ove mere ne bi zasigurno dovela do povećanja plasmana privredi, jer su banke i do sada veći interes pokazivale za ulaganje u sigurnije državne hartije, nego u privredne projekte.

Kao primer, Šoškić je naveo da banke u repo operacijama NBS-a trenutno drže sto milijardi dinara, iako bi ta sredstva mogle u svakom trenutku da preusmere u kreditiranje privrede, samo ako to požele. Ali banke očigledno nemaju nikakvu motivaciju za to, za šta je guverner kao moguće objašnjenje ponudio činjenicu da nema dovoljno dobrih projekata u koje bi one ulagale novac. Time je loptica opet prebačena privrednicima, koji na ovaj argument retko kada imaju odgovor, s obzirom da banke i same tvrde da ne ulažu u privredu upravo zbog manjka kvalitetnih investicionih projekata. Kao razlog zbog kojeg još ne treba smanjivati obaveznu rezervu, guverner navodi i inflaciju (koja će ove godine verovatno biti oko devet odsto), zbog čega nema smisla u tome da se oslobađa dodatna količina novca koja bi mogla da kreira inflatorne pritiske.

Međutim, kako smatraju privrednici, alternativa je da nelikvidnost u ekonomiji nastavi da raste, što će neminovno privatni sektor dovesti u još težu situaciju i uticati na privredni rast.