Srbiji nedostaje obrazovanih ljudi

On kaže da bi se tako bolje povezali sa predstavnicima privrednog sektora čime bi se otvorila nova radna mesta, podstakao razvoj proizvodnje...

"Strateški cilj je da se unapredi stanje ekonomije, poveća broj visoko obrazovanih ljudi i ostvari spoj privrede i znanja", kazao je Obradović.

On je podsetio da prema podacima poslednjeg popisa stanovništva obrazovna struktura stanovništva nije dobra budući da u drugim zemljama ima više stanovništva sa visokim obrazovanjem. Ministar smatra da je ulaganje u obrazovanje uslov napretka Srbije, ali da, međutim, postoje i oni koji ne vide značaj ulaganja jer ne daje brzo rezultate. Takođe je podsetio da postoji veliki broj onih koji su nepismeni na početku 21. veka, te da ima nedovoljno obrazovanih, odnosno malo visoko obrazovanih u Srbiji.

Obradović je naveo da su studenti beogradskog univerziteta poslednjih meseci postigli dobre rezultate na brojnim takmičenjima i da je u razgovoru sa njima primetio da žele da se više povežu sa privredom.

“Ljudi iz privredog sektora su pomalo nepoverljivi prema ulaganju i oni traže gotov proizvod, svršenog studenta, a manji je broj onih koji su spremni da promovišu neku mladu ekipu, ulože u njih i iz te ekipe izabere najbolje", zaključio je ministar prosvete.

Bez škole 7,7 odsto, nepismeno 3,45 procenata

Inače, najveći broj stanovnika Srbije ima završenu srednju školu, a manje je onih sa visokim obrazovanjem.

Iako je tokom proteklih decenija došlo do značajnog pomaka u obrazovnoj strukturi, u Srbiji ipak 7,7 odsto stanovnika nema završenu ni osnovnu školu, pokazali su podaci poslednjeg popisa stanovništva iz 2002. godine. Osnovno obrazovanje ima 23,9 odsto stanovništva, osobe koje nisu završila osnovnu školu čine 7,7 odsto, dok više i visoko obrazovanje ima 11 odsto stanovništva. U Srbiji sa završenom srednjom školom živi 41,1 odsto stanovnika.

U 2002. godini učešće nepismenih je iznosilo 3,45 odsto. Učešće nepismenih u gradskim naseljima je iznosilo 1,55, dok je u ostalim naseljima njihovo učešće iznosilo skoro šest odsto.

Značajne razlike u pogledu visine učešća nepismenih zabeležene su i među pripadnicima različitih etničkih grupa. U 2002. godini, udeo nepismenih Srba starih 10 i više godina iznosi 3,35 odsto, a među stanovništvom mađarske, slovačke, rusinske nacionalnosti, problem nepismenosti skoro da ne postoji.

Sa druge strane, među Romima i Vlasima učešće nepismenih je veliko. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine, svaki peti Rom starosti 10 i više godina je nepismen, dok je učešće nepismenih Vlaha 10,5 odsto.