Glavobolja od kredita u švajcarcima

Skoro svaki drugi građanin koji je kupio stan na kredit uzeo je pozajmicu u švajcarskim francima.

To je tada, a to znači 2006, 2007. i 2008. godine bilo veoma povoljno. Naime, tada je švajcarac bio slabiji u odnosu na evro, kamate na te kredite su bile dosta niže i oni koji su kupovali stanove, povedeni takvim prilikama, uzeli su kredite u švajcarskim francima.

Kamata za stambeni kredit tada je bila 4,9 odsto pa je i prosečna rata, preračunata u dinare, iznosila oko 26.700 dinara. Četiri godine kasnije, rata je skoro udvostručena i iznosi oko 45.000 dinara. Slična situacija je i za lizing za automobile indeksiran u francima. Dok je rata 2007. iznosila oko 13.000 dinara, sada je ona na nivou od 25.000.

Sve one koji imaju ove kredite može da zabrine činjenica da se kriza u evro zoni nastavlja i da niko ne očekuje pad vrednosti švajcarske valute, već naprotiv, samo dalji rast u odnosu na evro.

Mira Erić Jović, viceguvernerka Narodne banke Srbije, kaže da “dužnici koji su vezali svoje obaveze za švajcarski franak imaju povećane obaveze za preko 50 odsto i naravno da je to značajno opterećenje za njih”.

U centralnoj banci savetuju da se građani dogovore sa svojim bankama ako imaju problem u vraćanju ovih kredita. Jedno od rešenja je konverzija u evro ili dinare, ali postoje i drugi mehanizmi

Petar Jovanović, član IO Rajfajzen banke, navodi da ta banka predlaže rešenje u zavisnosti od pojedinačnog slučaja i dodaje da ono na klijenti najviše insistiraju je grejs period gde se klijentu omogućava da određen period samo servisira kamatu dok glavnica miruje.

Hrvatima i Mađarima pomaže država, nama ne

Za razliku od Mađarske i Hrvatske, čije su vlade u dogovoru sa bankama pomogle građanima u prevazilaženju problema sa ovim kreditima, u Srbiji su kreditno zaduženi građani prepušteni dobroj volji banaka.

Naime, u rešavanje problema sa švajcarcima, u Hrvatskoj i Mađarskoj uključila se i država pa su sa bankama dogovorili način otplate kredita

Jelašić kaže da “u Mađarskoj postoji mogućnost da građanin traži da mu se fiksira kurs sledeće 3,5 godine i da mu banka odobri dodatni kredit na koji će mu se obračunavati kamatna stopa koja je trenutno važeća na međubankarskom tržištu i koja iznosi oko osam odsto”.

Istovremeno, Hrvatska vlada se dogovorila sa bankama da se građanima ponudi produženje otplate na 40 godina bez plaćanja naknada. Međutim, ekonomisti upozoravaju da se time ne postiže mnogo. Kažu da je pravo rešenje za Hrvatsku, ali uostalom i za Srbiju, zaduživanje u domaćoj valuti.