Milosavljević: Uvozno mleko 110 RSD

On je istakao da Ministarstvo još pravi kalkulacije, ali da preliminarni podaci pokazuju da bi mleko iz susednih zemalja bilo skuplje u odnosu na mleko na domaćem tržištu.

Milosavljević je naglasio da uvoz ne bi ugrozio domaće proizvođače niti ih „motivisao“ da podignu cene jer ne bi bile uvezene velike količine već samo količine koje bi smanjile trenutnu nestašicu.

On je podsetio da će odluka da li će biti neophodan uvoz mleka biti doneta za nekoliko dana, ali je istakao i da je cilj nedavno donete uredbe, kojom se određuje obim proizvodnje mleka, da se pomogne domaćim proizvođačima da stabilizuju proizvodnju.

„Mleka na tržištu ima više nego pre mesec dana, ali još uvek nedovoljno, čemu je doprinela manja primarna proizvodnja proslednjih meseci“, rekao je Milosavljević.

Ministar je naveo da je pad proizvodnje sirovog mleka posledica nedovoljnog agrarnog budžeta, koji je manji od zemalja u regionu, a subvencije za stočarsku proizvodnju su suviše male, što će budžetom za narednu godinu morati da bude ispravljeno.

On je dodao da je u januaru otkupljeno 68 miliona litara sirovog mleka od proizvođača, u martu i aprilu 70 miliona litara, a u septembru samo 57 miliona, što znači da sada nedostaje oko 18 do 20 odsto potrebnih količina. Kako piše Pres, Vlada Srbije doneće odluku o interventnom uvozu do deset miliona litara mleka kako bi se stabilizovalo tržište do decembra, kada farmeri očekuju povećanje domaće proizvodnje. Vlada će dozvoliti uvoz mleka bez carine i prelevmana, a „posao" bi sprovele naše najveće mlekare, koje će kupovati mleko iz Nemačke, Holandije, Mađarske, Rumunije...

Sa druge strane, Blic navodi da se normalizacija snabdevenosti tržišta mlekom može očekivati tokom sledećeg meseca ili najkasnije u decembru, tako da ministarstvo trgovine još nije donelo odluku da li da uveze mleko, a ozbiljna su razmatranja da do toga i ne dođe jer bi primarna proizvodnja tokom novembra, a naročito u decembru mogla da poraste.

U Ministarstvu trgovine, istovremeno, za Pres kažu da još ne razmišljaju o uvozu. "Čekamo efekte uredbe. Ukoliko ona ne pokaže rezultate, onda ćemo razmišljati o uvozu. Zasad ne možemo da kažemo koliko mleka, kada i odakle će se uvesti", navode u Ministarstvu trgovine.

Vlada je 30. septembra donela uredbu po kojoj mlekare najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje moraju da plasiraju kroz pasterizovano i dugotrajno mleko, ali to očigledno nije napunilo rafove. Da će doći do uvoza najavio je i predsednik Boris Tadić, koji je nedavno rekao da će Vlada morati da posegne za hitnim merama.

Farmeri i poznavaoci prilika na tržištu, međutim, kažu da nestašicu, koja traje već mesec dana, jedino uvoz može da reši. "Država ima legitimno pravo kada je vanredna situacija sa nekim proizvodom da dozvoli uvoz bez plaćanja carine. Država se ne pojavljuje kao uvoznik. Ona samo donosi odluku o tome", objašnjava sekretar Odbora za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran.

Istovremeno, i srpske mlekare su spremne da iz EU uvezu mleko. "Nemačka i Holandija imaju dovoljne količine koje bismo mogli da uvezemo, a koje bi stabilizovale tržište do decembra. Do tada će se i naša proizvodnja podići. To znači da bi država trebalo da dozvoli uvoz mleka na mesec dana ili do kraja novembra, a potrebno je uvesti od pet do sedam miliona litara, što je trećina Imlekove mesečne proizvodnje", kaže generalni direktor Imleka Slobodan Petrović.

Prema njegovim rečima, ako država oslobodi uvoz mleka carine, ono bi bilo jeftinije nego što je sada u prodavnicama, jer u EU košta oko 30 evrocenti.

Miroslav Bogićević, predsednik koncerna Farmakom, u čijem je vlasništvu Šabačka mlekara, kaže da bi oni mleko uvezli iz Mađarske i Rumunije. "Snabdevali bismo naše tržište sa 200 do 300 tona dnevno običnim ili pasterizovanim mlekom", navodi Bogićević, koji dodaje da je proizvodnja mleka u Srbiji u odnosu na pre dve godine opala za 30 odsto. Stručnjaci upozoravaju da bi uvoz mogao samo da pogorša ionako lošu situaciju u mlekarstvu. Naime, zbog loše vođene agrarne politike, tokom poslednjih 20 godina srpski stočni fond pao je sa oko milion na 508.000 krava muzara, od čega je oko 230.000 grla poklano u poslednjih 10 godina.

"Tokom tog vremena otkupne cene mleka bile su niske, ali su seljaci mogli da računaju da će razliku u ceni pokriti zahvaljujući premijama po litru koje plaća država. Međutim, od 1. januara ove godine premije su sa 4,5 pale na 1,5 dinar po litru, dok su cene energenata i stočne hrane porasle. Zahvaljujući tome seljaci su izgubili interes da mleko predaju mlekarama, zbog čega je ono počelo da završava u sivim tokovima, odnosno u siru i kajmaku koje se prodaje na pijacama", kaže Milan Prostran.

Da bi se stanje na tržištu sredilo, kaže Milan Prostran, država ne bi trebalo da poseže za merom uvoza, jer bi to dodatno upropastilo domaću proizvodnju.

"Umesto toga država treba da ispoštuje dogovor koji je letos postignut između premijera i ministra poljoprivrede, po kome će sredstva od rebalansa budžeta biti usmerena u mlekarsku proizvodnju u vidu povećanja subvencija i premija, koja će biti isplaćivana svim primarnim proizvođačima mleka", kaže Prostran.

Ukoliko se država odluči za uvoz, ulaz mleka u Srbiju ne treba da bude slobodan nego kvotiran, smatra on. "A kada to kažem, mislim da država treba da proceni koje su to količine mleka koje joj u ovom momentu zaista trebaju, i da na osnovu te procene i odobri uvoz", navodi Prostran.

Sličnog mišljenja je i Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede. On objašnjava da bi "uvoz mleka korist doneo samo trgovcima, dok bi sa druge strane sva ulaganja u poljoprivredu bila devalvirana. Mleka u Srbiji i sada ima dovoljno samo treba stvoriti uslove da ono umesto na pijace stiže do mlekara".

"To znači da sa jedne strane primarni proizvođači i prerađivači treba da sednu i dogovore se oko povećanja otkupne cene sirovog mleka, dok sa druge strane država mora da poveća subvencije, kako kroz rebalans budžeta, tako i kroz budžet za sledeću godinu", kaže Cvijanović.