Evo šta najviše muči Srbe koji rade u Nemačkoj

Najčešće iznajmljuje stan, donekle zna nemački jezik, školuje decu, muči ga kirija, reč penzija mu je često na usnama i ne bi se vratio u Srbiju sve dok može da radi i zarađuje, piše Blic.

U najjačoj evropskoj ekonomiji, koja je osetila i oseća posledice energetske krize, ali koja i bukvalno vapi za radnom snagom, živi i radi minimum 400.000 Srba, tvrdi list. Najčešće su to mladi ljudi do 45 godina, ali su danas u Nemačkoj i oni stariji koji čekaju penziju i to im je lični uslov i da se vrate u Srbiju.

Na pitanje zašto i šta im je to tamo toliko bolje, kažu da je sve nekako "lakše, sporije, uređenije i sa mnogo manje stresa i razmišljanja o tome kako sutra".

Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja, obezbeđenja... Za većinu ovih poslova ne treba im dobro znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. S godinama mnogi od njih i nauče jezik, oni stariji teže, ali deci koja se školuju s vremenom postaje kao maternji.

Po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika.

Muškarci najčešće zarađuju na građevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Zidar zarađuje 3.214 evra, moler 2.975 evra, a kovač može zaraditi 3.053 evra mesečno. Umeće varioca se plaća oko 2.819 evra, a keramičara oko 3.000 evra. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.679 evra, a putar 3.463 evra. Sve su to prosečne plate po zvaničnoj statistici.

Veliki broj Srba u Nemačkoj radi i u ugositeljstvu bilo kao kuvari ili posluga i tu su plate plate nešto manje i kreću se oko 1.800 evra u proseku.

Naše medicinske sestre, u ovoj ekonomski najrazvijenijoj evropskoj zemlji zarađuju i do 2.600 evra.

Ono što je interesantno jeste da mnogi Srbi u Nemačkoj često rade i dodatni takozvani "mini džob". Na takvim poslovima najčešće rade po oko dva sata i oni im mogu doneti oko 1.000 evra mesečno u proseku.

Sad već tradicionalno najtraženiji su radnici u zdravstvu, medicinske sestre i lekari, pa najveći broj radnika koji je otišao sa područja Balkana, upravo je iz ovog sektora. Fizioterapeut ima prosečnu platu 2.588 evra, bolničar 3.511 evra, medicinska sestra 3.645 evra, zubni tehničar 2.590 evra. Medicinsko-tehnički laboratorijski asistent 3.497 evra, a lekari prosečno 6.337 evra.

Naši ljudi se zapošljavaju u struci i sa diplomama različitih fakulteta, pa tako inženjer mašinstva zarađuje oko 6.173 evra, inženjer elektrotehnike 6.300 evra, arhitekta 4.122 evra. Programerima su vrlo visoke plate, što je trend širom sveta. Zašto odlaze u Nemačku?

Kako kažu naši gastarbajteri u Nemačkoj, razlozi odlaska su, kažu, realni – mnogo veća zarada za isti rad nego u Srbiji, lagodniji život i kako tvrde, manje stresa, jurnjave, strahova za egzistenciju i pitanja kako porodici obezbediti bar osnovna sredstva za život.

"Sve je nekako lakše, mirnije. U mnogim firmama možeš da odabereš hoćeš li raditi šest ili osam sati ili prekovremeno. Tako supružnici sa decom najčešće odlučuju da žena radi skraćeno, a muž osam sati dnevno. Prednost je i što nam je svima škola i posao praktično nadomak kuće i što ne gubimo ni vreme ni strpljenje u prevozu i gužvi... Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš", kaže za Blic Mirko, koji četiri godine živi u Ahenu sa suprugom i dvoje dece.

Kako navodi, svi Srbi koji rade najčešće su i kreditno sposobni, pa gotovo svi uzimaju i dobre automobile na kredit. Za nekretnine se ipak malo odlučuju jer su u pitanju dugoročni zajmovi od 20 i više godina.

Smeštaj problem

Malo Srba u Nemačkoj ima i svoj stan. Svi iznajmljuju prostor u kome žive, ali i ovde postoje pravila – ne može recimo 4-člana porodice u 30 kvadrata. A kirija nije nikako zanemarljiv trošak i u proseku iznosi oko 1.000 evra.

Minhen

• jednosoban stan (u centru) 1.355 evra
• jednosoban stan (van centra) 1.037
• trosoban stan (van centra) 1.894

Dortmund

• jednosoban stan (u centru) 665 evra
• jednosoban stan (van centra) 366
• trosoban stan (u centru) 1.450
• trosoban stan (van centra) 800