Bečki list o potezu Srbije: Isplati se biti dobar sa Rusijom

Cena januarskih fjučersa gasa na holandskom TTF čvorištu porasla je na 1.146 dolara za 1.000 kubnih metara, ili na 97,9 evra po MWh, prenosi agencija Tass.

Gas je na današnjem trgovanju u Evropi poskupeo za oko 5,0 procenata u odnosu na cenu na zatvaranju u ponedeljak.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obezbedio je prošle nedelje, na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju, da cena gasa za Srbiju ostane na nepromenjenom nivou od samo 270 dolara u narednih šest meseci.

Dobri odnosi sa Rusijom se isplate - Srbija idućih pola godine dobija gas po prijateljskoj ceni, ocenjuje bečki dnevnik "Standard".

Austrijski medij dodaje da nakon isteka aktuelnog sporazuma o uvozu gasa, Beograd i dalje dobija ogroman popust.

"Put u Soči uvek vredi. Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića se ovaj put na obalu Crnoj Mora dvostruko isplatio. On je, ne samo uspeo da ugrabi sunčani jesenji dan sa pogledom na snegom pokrivene kavkazke planine, već je svojoj zemlji obezbedio, prema sopstvenim rečima, "odličnu cenu" u pregovorima o isporuci gasa sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom", piše list.

"Nisam mogla ni da sanjam, to je četiri puta manje"

"Standard" prenosi da je još zadovoljniji bio šef srpske diplomatije Nikola Selaković, koji je govorio o istorijskom dogovoru koji je pošao za rukom predsedniku Srbije.

"Srbija se zahvaljuje prijateljskoj i bratskoj Rusiji na brizi o srpskim nacionalnim interesima i spremnosti da pomogne u trenutku kada je čitav svet konfrontiran energetskom krizom", dodao je on.

List navodi da pohvale u ovom konkretnom slučaju nikako nisu preterane.

"Rusija je Srbiji odobrila, nakon isteka aktuelnog ugovora, ogroman popust - Beograd će za 1.000 kubnih metara plaćati 270 dolara. Poređenja radi na berzi su cene u Evropi već iznad 1.000 dolara za uporedive količine gasa. Time Srbija u Evropi, nakon Belorusije, dobija drugu najnižu cenu gasa“, podvlači „Standard“.

List navodi da je jedino negativno što to važi, trenutno, samo za pola godine.

Takođe dnevnik smatra da ovaj dogovor može biti smatran Putinovim poklonom Vučiću pred izbore, pošto je šef ruske države izneo lične simpatije prema predsedniku Srbije, kojeg je pohvalio za odlične rusko-srpske odnose.

U prošloj godini je Srbija od Gasproma kupila “samo” 1,35 milijardi kubnih metara, a, prema podacima koncerna, u perspektivi planirano je udvostručenje količine.

To je, konstatuje "Standard” više nego dovoljno za zimu, pošto Srbija u grejnoj sezoni dnevno troši oko 13 miliona kubih metara gasa, a u maju i junu potrošiće još jednom četiri do pet miliona kubnih metara.

Dnevnik ukazuje da će Vučić i posle isteka ovog dogovora dobiti izvanredne uslove, te je sam rekao da polazi od povećanja isporuke i fleksibilne cene gasa.

Nisku cenu gasa za Srbiju, navodi list, Gasprom objašnjava strukturom sporazuma.

Za Srbiju specijalna cena: Moći ćemo da povučemo koliko god je potrebno

Dok je većina evropskih zemalja vezana za aktuelnu cenu, cena gasa za Srbiju vezana je za cenu nafte u poslednjih devet meseci, a i u tom slučaju bi Srbija morala da plati 350 dolara za 1.000 kubnih metara.

Međutim, Gazprom odustaje od jednog dela novca, dodaje list.

"Standard" je preneo ruski "Komersant“ prema kojem Srbija iz političkih razloga još dugo može računati sa cenom gasa ispod tržišnog nivoa.

Bečki list navodi da između Moskve i Beograda postoji istorijska povezanost, koja traje i dan danas, a koja se ne ispoljava samo na političkom nivou, već i u međuljudskim odosnima.

Mnogi Srbi Rusiju vide kao velikog brata, a u istraživanjima 72 odsto Srba uticaj Rusije u Srbiji ocenjuju pozitivno, što je, konstatuje dnevnik, veliki kontrast u odnosu na druge istočnoevropske zemlje, koje u Rusiji vide potencijalnu pretnju.

"Dugoročno Beograd namerava i pored toga, da bude nešto nezavisniji od ruskog gasa. Do 2050. Srbija želi da diverzifikuje isporuke gasa kroz gasovod preko Bugarske kojim Srbija želi da se priključi na grčku mrežu. Na taj način bi zemlja mogla da uvozi gas iz Azerbejdžana, Grčke i Izraela, a potencijalno i iz gasnih polja ispred obale Kipra”, zaključuje "Standard".

Kopač: Srbija kupuje ruski gas po najpovoljnojoj ceni

Foto: Shutterstock/FedotovAnatoly

Nijedan kupac ruskog gasa u ovom momentu nema povoljniju cenu od Srbije, ocenio je direktor Sekreterijata Energetske zajednice Janez Kopač i ocenio da je to dokaz da gas nije samo ekonomsko pitanje, već je i stvar politike.

Kopač je istakao da je cena od 270 dolara za 1.000 kubika gasa neverovatno povoljna u uslovima kada vlada svetska energetska kriza.

"Verovatno nijedan kupac gasa iz Rusije u ovom momentu nema povoljniju cenu, koja je daleko ispod tržišne. To govori da gas iz Rusije nije samo ekonomsko, nego i političko blago sa svim onim što nosi sa sobom, jer nema besplatnog ručka, kako se u poslu kaže", rekao je on u intervjuu za list "Politika".

Objasnio je da je za ovako povoljnu cenu zaslužna politika predsednika Aleksandra Vučića.

Cena ovog energenta ostaće za našu zemlju nepromenjena do aprila, kako je dogovoreno sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a Kopač kaže da bi do tada cena gasa na globalnom tržištu trebalo da padne.

Dodao je da je nemoguće predvideti kako će se za šest meseci cena gasa na tržištu odraziti na Srbiju i kakve će uslove naša zemlja tada dobiti.

"Možda i najvažnija vest - najniža cena gasa u Evropi tokom predstojeće zime"

Kada je reč o "Turskom toku" kojim bi se prodavao i neki drugi gas, a ne ruski, Kopač smatra da bi pristup treće strane do "Turskog toka" bio povoljan za Srbiju.

"U ovom momentu sigurno niko od njih nema jeftiniji gas, ali gasni biznis je trka na duge staze i pokazalo se da i "Gasprom" funkcioniše drugačije u uslovima konkurencije", objasnio je on.

Upitan da prokomentariše gradnju nuklearke u Srbiji, Kopač je ocenio da je to kompleksan projekat, čija bi realizacija trajala mnogo godina i iziskivala dosta sredstava.

On je ocenio i da Srbija trenutno nema dovoljno stručan kadar za izgradnju nuklearke, što, kako kaže, u staroj Jugoslaviji nije bio slučaj.

Smatra i da Srbija ima više potencijala za male modularne reaktore, ali da ta tehnologija nije dovoljno razvijena ni u Rusiji, ni u drugim naprednim zemljama.

Kopač je rekao i da sa 30. novembrom njemu ističe mandat na čelu Energetske zajednice, ali da još uvek ne zna gde će nastaviti karijeru.