Najskuplji kvadrat 9.475 evra: Parking mesto u Beogradu prodato za 48.000 evra

Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji, navedeno je u izveštaju. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.

Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Republike Srbije. Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. (pre pandemije) i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Od 1,5 milijardi evra, čak 478,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2023. godine u Republici Srbiji bio je 29.248, što je za 7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa i za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu 2022. godine, navodi RGZ.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (777,9 miliona evra), sa učešćem od 52 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za 4 procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (9 odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (7 odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (5 odsto od ukupne vrednosti), a za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (4 odsto od ukupne vrednosti).

Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je 3 procentna poena manje nego lane.

U Beogradu, u trećem kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 715,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 456 miliona evra. Grad Beograd je zabeležio i najveći broj od 6.316 kupoprodajnih ugovora.

Uporedo sa izveštajem sa tržišta nepokretnosti Republički geodetski zavod je objavio i RGZ Indeks cena stanova za treći kvartal koji iznosi 157,03, što predstavlja rast od 1,11 odsto u odnosu na drugi kvartal.

Godišnja stopa rasta cena je i dalje visoka i iznosi 8,20 odsto gledano za celu Republiku Srbiju.

Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan ukupne površine 346 metara kvadratnih, odnosno 2.219.888 evra na Savskom vencu.

Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd) za 2.000.000 evra, a najskuplje plaćeno parking mesto u trećem kvartalu plaćeno je 48.000 evra. U segmentu "starogradnje" međugodišnji rast cena je iznosio 9,26 odsto, dok je u segmentu "novogradnje", odnosno kupovine od investitora, rast cena iznosio 6,26 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.