NIS će biti regionalni lider

Posle kontroverznih i na mahove veoma neizvesnih pregovora od godinu dana, ove nedelje ruski energetski džin Gazprom stupio je na tle Srbije, preuzevši upravu nad Naftnom industrijom Srbije, vodećom kompanijom na srpskom tržištu. Ovaj potez deo je energetskog sporazuma koji su sklopile vlade Rusije i Srbije u oblasti naftne i gasne privrede. On podrazumeva još i izgradnju gasovoda „Južni tok“ čija trasa bi trebalo da prođe Srbijom.

Očekivanja u Srbiji su velika. Ukoliko se dogovor sasvim ispuni, biće to ukupna investicija od skoro tri milijarde evra, koja će u mnogome ojačati srpsku privredu. Generalni direktor Gazpromnjefta Aleksandar Đukov ističe da je saradnja dva partnera i akcionara u NIS-u od ključnog značaja za efikasno sprovođenje programa razvoja NIS-a. On kaže da će tokom ove godine u Naftnu industiju Srbije biti uloženo od 25 do 40 odsto od ukupno planiranih 547 miliona evra. „Tačan iznos investicija u ovoj godini znaće se za dva do tri meseca“, najavljuje on. Taj novac biće uložen u kupovinu opreme i modernizaciju proizvodnje.

„Novac će biti usmeren i u prodajnu mrežu. Ime NIS-a kao kompanije će ostati isto kao i do sada, ali će usled promene vlasničke strukture, promene pretrpeti uprava i organizacija rada kompanije“, kaže Đukov.

Đukov ističe da je cilj da NIS postane vodeća kompanija u naftnoprerađivačkoj industriji jugoistočne Evrope. Za Gazpromnjeft, modernizovani i konkurentni NIS, postao bi „odskočna daska“ za širenje biznisa u jugoistočnoj Evropi, a o toj nameri su vodeći ljudi Gazrpomnjefta upoznali i predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića.

Gazpromnjeft je preuzeo 51 odsto NIS po ceni od 400 miliona evra. Koji će biti prvi koraci Gazpromnjefta nakon preuzimanja upravljanja NIS-a?

Upravo je održana Skupština akcionara NIS-a na kojoj je izabran novi Upravni odbor kompanije. U skladu sa uslovima dogovora o prodaji, u njega su ušli vodeći menadžeri Gazpromnjefta. Prve odluke Upravnog odbora bili su izbor predsednika i novog generalnog direktora NIS-a. U najskorije vreme, uz učešće svih akcionara kompanije, biće utvrđen novi sastav uprave kompanije. Među prvim koracima menadžmenta, bezuslovno, biće detaljna razrada programa modernizacije tehnološkog kompleksa NIS-a i početak njene realizacije.

Kakva pitanja će morati da se reše zajedno s Vladom Srbije u prvih 120 dana „prelaznog perioda“ i očekujete li neke komplikacije u dijalogu sa drugim akcionarom NIS-a, Vladom Srbije? Mi smo spremni na dijalog svih akcionara Kompanije. Kako sam već rekao, uporedo s formiranjem menadžerskog tima, važno je pristupiti realizaciji investicionog programa. U vreme svoje poslednje posete Srbiji sreo sam se s premijerom Cvetkovićem. Naš razgovor bio je veoma konstruktivan. Ja, naravno, ne previđam ni ozbiljna raznoglasja u zajedničkom radu. Mi imamo zajednički cilj – povećanje efikasnosti rada NIS-a i uvođenje kompanije u red lidera evropskog tržišta naftnih proizvoda – što znači da uvek možemo postići uzajamno razumevanje.

Nadam se da će Vlada Srbije obezbediti efikasnu predaju operativne kontrole novog menadžerskog tima i aktivno rešavati pitanja koja su predviđena dogovorom, poput licencnih obaveza i registracije vlasničkih prava, što je, po mom mišljenju, izuzetno važno u „prelaznom periodu“. Ništa manje nije važan ni razvoj saradnje akcionara u daljem periodu. Pred NIS-om stoje ozbiljni zadaci i bez državne pomoći oni se ne mogu obaviti.

NIS je prva evropska akvizicija Gazpromnjefta. Kakav značaj u tom smislu ima NIS za vašu kompaniju i koje pravce razvoja smatrate posebno važnim?

U 2007. Gazpromnjeft je razradio dugoročnu strategiju razvoja koja pretpostavlja transformaciju kompanije iz lokalne u globalnog međunarodnog igrača. U naše strateške planove ulazi i povećanje godišnje proizvodnje do 100 miliona tona. Nama je važno da sačuvamo ravnotežu između proizvodnje i prerade. Upravo zbog toga, mi pridajemo posebnu važnost modernizaciji i proširenju prerađivačkih kapaciteta.

Mi planiramo da će 2020. obim prerade nafte u sopstvenim kapacitetima biti između 70 i 80 miliona tona od kojih će se pola prerađivati u inostranim kapacitetima. Povećanje efikasnosti NIS-a i uvećanje kvaliteta naftnih proizvoda su naši osnovni planovi kada je reč o NIS-u. NIS je sposoban da postane snažan konkurent većini evropskih kompanija. On je odskočna daska za dalje širenje našeg biznisa u jugoistočnoj Evropi.

Kako planirate da razvijate ekonomske odnose sa drugim najkrupnijim akcionarom NIS-a, Vladom Srbije?

NIS je deo osnova srpske ekonomije i upravo zbog toga neophodno je uzimati u obzir mišljenje svih akcionara pri donošenju strateških odluka. Nadam se efikasnom uzajamnom delovanju Vlade Srbije i Upravnog odbora NIS-a, što će bezuslovno uvećati efikasnost i operativnu delatnost naše kompanije. Naš osnovni zadatak je priprema NIS-a za trenutak kada bude izgubio status monopoliste u Srbiji i da obezbedimo konkurenost poslovanja kompanije u uslovima slobodnog tržišta.

Na kojim principima će biti obavljeno formiranje menadžerskog tima NIS-a?

Mi planiramo optimalno korišćenje kadrovskih potencijala, kako NIS-a, tako i Gazpromnjefta. Imajući u vidu obim zadataka koji sada stoje pred kompanijom, mi nameravamo da privučemo na posao najbolje stručnjake, a takođe i da primenimo najnaprednije upravljačke tehnologije.

Kakvi su, po vašim pogledima, osnovni ciljevi razvoja NIS-a i kako ocenjute perspektive razvoja kompanije na tržištu Srbije i jugoistočne Evrope?

Najvažnije je da proizvodi NIS-a odgovaraju evropskim standardima kvaliteta da bi mogli da konkurišu najvećima na tržištu. Mi imamo za to sve mogućnosti. Gazpromnjeft raspolaže bogatim resursima koji će omogućiti da proizvodi NIS-a budu konkurentni ne samo po kvalitetu, nego i po ceni. Nameravamo da razvijemo ceo proizvodni kompleks NIS-a. Među dugoročnim zadacima, želimo da razvijemo preradu nafte, stabilizujemo obim proizvodnje i da razvijemo svoj lanac kompanija u istočnoj Evropi. Posebno važan pravac razvoja smatram povećanje ekološke bezbednosti proizvodnih procesa i proizvodnje NIS-a. Tržište energenata u jugoistočnoj Evropi ima odlične perspektive i u ovom času delimično je potcenjeno. Bez obzira na svetsku ekonomsku krizu, ovo je region sa dobrim potencijalima ekonomskog i privrednog rasta. U tome želimo da NIS, kao što sam već više puta rekao, bude lider u jugoistočnoj Evropi.

Koliko sredstava planirate da investirate u razvoj NIS-a i imate li planove za uvećanje tih sredstava i kako na to utiče svetska finansijska kriza?

Dogovorom o kupovini, predviđen je program rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS-a od najmanje 500 miliona evra do 2012. Već ove godine želimo da usvojimo radni projekat i počnemo realizaciju programa modernizacije proizvodnih kapaciteta. Prvi tender za nabavku sredstava u okviru investicionog programa obavićemo već u martu ove godine, a ozbiljno razmatramo i povećanje obima investicija. Odluka o tom pitanju u mnogome zavisi od finansijske situacije NIS-a.

Po našim saznanjima, veličina dugova kompanije od trenutka otpočinjanja pregovora o preuzimanju kontrolnog paketa akcija od strane Gazpromnjefta značajno je uvećana. Sada je naš osnovni zadatak strukturna analiza duga NIS-a, nalaženje suštinskih finansijskih rizika, a nakon toga obezbeđenje finansijske stabilnosti i kreditne sposobnosti kompanije. Računajući moguće scenarije razvoja tržišta, na osnovu brojnih mera, možemo da prognoziramo promenu finansijskih pokazatelja NIS-a. Izdvajanje dopunskih sredstava zavisiće od toga kako se biznis bude razvijao.

Kako ocenjujete ceo rusko–srpski međudržavni sporazum u oblasti gasa i nafte? Kakve će prednosti Srbija imati zahvaljujući tom sporazumu?

Preuzimanje većinskog paketa akcija od strane Gazpromnjefta deo je srpsko–ruskog međudržavnog dogovora koji podrazumevaju čitav niz investicionih projekata u oblasti nafte i gasa u Srbiji. To je najveći investicioni paket u Srbiji poslednjih decenija. Izgradnja novih energetskih kapaciteta, povećanje proizvodnje NIS-a, upotreba novih tehnologija i inovativnih rešenja, neće samo dovesti do povećanja broja novih radnih mesta i učvršćenja energetskog sistema Srbije, nego će Srbiji dati i novi impuls razvoja, što je veoma važno u sadašnjim uslovima svetske finansijske krize.