Tender za Jat po planu

Da li će politička kriza u zemlji i izbori uticati na odlaganje tendera za prodaju Jata?

Mi očekujemo raspisivanje tendera za privatizaciju u drugoj polovini maja. Insistiramo da u tom postupku učestvuju samo kompanije iz industrije, odnosno kompanije koje se u ovom trenutku bave avioprevozom. Trenutno se radi na samoj proceni vrednosti kompanije.

Jat ima flotu od 16 aviona i oko 50 predstavništva u inostranstvu. U mnogim zemljama poput Holandije, Italije, Engleske, Jat ima poslovne zgrade. U kakvom su stanju i kolika je vrednost onoga što Jat poseduje?

Jat Ervejz (Airways) poseduje poslovne zgrade na eksluzivnim lokacijama u Amsterdamu, Milanu, Londonu, Atini. Dao sam nalog da se u naredna dva meseca naša predstavništva u cilju racionalizacije troškova, presele na aerodrome u manji i operativniji prostor, a da se navedene zgrade hitno iznajme.

Što se tiče naše flote realna vrednost u ovom trenutku je 100-120 miliona dolara. Pošto pričamo o vrednosti Jata ne mogu da ne spomenem da imamo i nenaplaćena potraživanja od makedonske avio kompanije MAT u vrednosti od oko 9,5 miliona dolara, zatim potraživanja u kompaniji Sosoliso (Nigerija), neiskorišćeni avans u Erbasu od 23,5 miliona dolara, značajna potraživanja od GSA (ovlašćeni agenti za prodaju aviokarata) na Bliskom istoku, što sve skupa iznosi preko 50 miliona dolara. Imamo 14 aerodromskih slotova na Londonskom aerodromu Hitrou (Heatrow) , kao i slotove na drugim evropskim aerodromima čija je vrednost višemilionska. Ove činjenice moraju biti uzete u obzir. Da li postoje precizne procene dugova Jata, s obzirom da prema ranijim podacima dug iznosi 209 miliona evra?

To su otprilike naša dugovanja.

Bilo je nezvaničnih indicija da postoji mogućnost da se i Jat, poput NIS-a proda bez tendera. Kako bi prema Vašem misljenju trebalo privatizovati Jat?

Odluka je na našem vlasniku, Vladi Republike Srbije i Agenciji za privatizaciju. Moje mišljenje je da je za nas u ovom trenutku najbolje raspisivanje tendera što pre i prodaja većinskog paketa.

Jat već ima potpisana pisma o namerama sa Er Indijom i Aeroflotom. Da li se u međuvremenu pojavila još neka kompanija zainteresovana za privatizaciju Jat-a?

Imao sam lično kontakte sa nekim svetskim kompanijama u Evropskoj uniji i izvan nje, ali su tražili diskreciju u ovoj fazi, pa ću to i poštovati.

Kolika moraju da budu ulaganja strateškog partnera u Jat?

Od najvećeg značaja za našu kompaniju su investiciona ulaganja kao i tajming za njih. Upravo zbog toga insistiramo na raspisivanju tendera što pre, jer sa "finansijskom injekcijom" Jat ima šansu da bude i više od lidera u regionu. Procene su od 200 do 400 miliona evra.

Kojim delovima Jat -a su najneophodnije investicije? Da li je to flota, logistika, obnova poslovnih zgrada?

Potrebna nam je nova flota i suma od 200 do 400 miliona evra, neophodna je upravo za takvu vrstu ulaganja. Treba platiti zaostale dugove iz proteklih godina dobavljačima avio delova, motore, stajne trapove, enterijer.

Kakvi su poslovni ciljevi postavljeni pred Jat do kraja godine i da li su po vašem mišljenju svi ostvarivi?

Jat Ervejz je 2007. godinu završio pozitivno posle 17 godina u finansijskom smislu i prevezli smo preko 1,3 miliona putnika. U ovoj godini očekujemo i bolji rezultat, do 1,5 miliona putnika. U finansijskom smislu cena kerozina nam ne daje za pravo da imamo optimističku prognozu, naročito zbog toga što su prosečne tarife naše nacionalne kompanije u ovoj godini snižene u odnosu na prethodne, kako bi se nosili sa konkurencijom.

I u konkurenciji najboljih svetskih kompanija Jat Ervejz je zadržao preko 50 odsto tržišta što je rezultat kojim možemo da se ponosimo. Naša kompanija nema pomoć države, nije na budžetu i sve investicije realizujemo isključivo iz sopstvenih sredstava, a one su u ovoj godini oko 12 miliona evra.

U susret letnjoj sezoni Jat je promovisao nove letove. Kakva su vaša očekivanja u tom domenu?

Punjenja na linijama za Oslo su odlična, a za letove za Solun i Pulu tokom leta već sada se traži karta više. Očekujemo odličnu sezonu čime se vraćamo na mesto lidera u regionu.