Toma Piketi: Nemci prvi nisu platili dug

U veoma oštrom intervjuu, koji je objavljen u originalu pre desetak dana, a koji danas ponavljaju svetski mediji, Piketi je na prvo pitanje novinara "Cajta" da li bi Nemci trebalo da budu srećni što čak i francuske vlasti prihvataju nemačku dogmu štednje, rekao "apsolutno ne".

"Nema razloga da Francuska, ni Nemačka, a svakako ne Evropa, budu srećni zbog toga. Više se plašim da će konzervativci, posebno u Nemačkoj, uništiti Evropu i evropsku ideju, a sve zbog šokantnog nepoznavanja istorije", kaže Piketi.

Piketi kaže da se Nemci možda jesu pomirili sa delom svoje istorije, ali ne i sa dugovima koje bi trebalo da plate.

"Nemačka prošlost, u tom smislu, trebalo bi da bude od velike važnosti današnjim Nemcima. Pogledajte istorijat nacionalnih dugova. Velika Britanija, Nemačka i Francuska su sve nekada bile u poziciji današnje Grčke, čak i više zadužene. Prva lekcija koju možemo naučiti iz istorije javnog duga je da to nije novi problem. Postoje mnogi načini da se dug isplati, ne samo jedan, kako to Berlin i Pariz žele da nametnu Grcima", rekao je Piketi.

Kako kaže ekonomista, dok je pisao "Kapital" iznenadilo ga je to što je Nemačka u suštini najbolji primer za državu koja kroz istoriju nikada nije isplatila svoj spoljni dug.

"Ni posle Prvog ni posle Drugog svetskog rata. Međutim, ona je često terala druge nacije da plaćaju... Istorija javnog duga je puna ironije, a retko prati našu predstavu o redu i pravdi", kaže Piketi.

Piketi kaže da smatra smešnim to što Nemci "čvrsto veruju da dugovi moraju da se plate".

"Nemačka jeste ta država koja nikada nije isplatila svoje dugove. Nemačka nema poziciju sa koje bi mogla da deli lekcije drugim nacijama", kaže Piketi.

Piketi je rekao da postoje dva načina vraćanja dugova, a da sporiji preporučuju Grčkoj.

"Britanci su nakon skupih ratova sa Napoleonom vratili dugove zahvaljujući strogoj budžetskoj disciplini. Uspeli su, ali je to trajalo. Drugi način je brži i to je Nemačka pokazala u 20. veku, a sastoji se od tri komponente: inflacije, posebnog poreza na privatno bogatstvo i delimičnog otpisa dugova", objašnjava Piketi.

Na pitanje da li je "nemačko ekonomsko čudo" u drugoj polovini dvadesetog veka bazirano na istom dugu kakav muči Grke danas, Piketi odgovara sa "tačno tako".

"Kada se rat završio 1945. godine, nemački dug je bio na 200 odsto BDP. Deset godina kasnije, javni dug je bio ispod 20 odsto. Istovremeno, Francuzi su sebi ozbebedili sličan preokret. Nikada ne bismo mogli da postignemo takvu redukciju duga, kroz fiskalnu disciplinu koja se danas preporučuje Grčkoj. Umesto toga, obe države su primenile drugačiji metod sa tri komponente (inflacija, poseban porez na privatno bogatstvo i otpis duga). Setite se dogovora iz Londona 1953. godine kada je 60 odsto nemačkog duga poništeno, a unutrašnja dugovanja su bila restrukturisana", kaže Piketi.

On je odbacio konstataciju novinara da su narodi Evrope, "shvatili da su reparacije tražene posle Prvog svetskog rata bili deo uzroka Drugog svetskog rata i da su želeli da oproste ovog puta".

"To su gluposti. To nije imalo veze sa bilo kakvim moralnim načelima, to je bila racionalna politička i ekonomska odluka. Prepoznali su da velike krize proizvode gomilanja dugova, a ponekad ljudi treba da pogledaju budućnost. Ne možemo tražiti da nove generacije decenijama plaćaju za greške svojih roditelja. Grci su, bez sumnje, pravili greške. Do 2009. godine vlasti su čak falsifikovale knjige. Uprkos tome, mlađe generacije Grka danas ne snose ništa veću odgovornost nego što je snosila mlada generacija Nemaca pedesetih ili šezdesetih godina. Moramo da gledamo unapred. Evropa je uspostavljena na otpisu dugova i investiciji u budućnost, a ne na ideji beskrajnog ispaštanja. Toga treba uvek da se sećamo", rekao je Piketi.

Francuski ekonomista kaže da je pogrešno odbacivati paralelu perioda posle rata i ekonomske krize.

"Kriza iz 2008. godine nije bilo koja kriza, već najveća finansijska kriza na svetu od 1929. godine. Ta poređanja su i te kako validna", rekao je Piketi.

Novinar "Cajta" je rekao da Nemci veruju da Grci "još nisu prepoznali svoje greške i da bi nastavili sa trošenjem".

"Da smo pedesetih rekli vama Nemcima da niste prepoznali svoje greške, vi biste danas plaćali svoje dugove. Srećom, bili smo pametniji od toga", rekao je Piketi.

Piketi je ocenio da izbacivanje zemalja iz evrozone otvara dugačak period agonije, a ne "jedinstva" kako to tvrde nemački ministri. Takođe, rekao je da su besmislene tvrdnje da je Nemačka "velikodušna".

"O čemu pričate? Velikodušna? Nemačka trenutno profitira na Grčkoj jer produžava svoje zajmove i primenjuje visoke kamate", naveo je Piketi.

Na pitanje kakvo rešenje predlaže, Piketi kaže:

"Potrebna nam je velika konferencija o svim evropskim dugovima, kao posle Drugog svetskog rata. Restrukturiranje svih dugova, ne samo grčkih, već i drugih evropskih zemalja je neminovno. Sada smo izgubili šest meseci na netransparentne pregovore sa Atinom. I dalje je na stolu priča Evrogrupe da će Grci imati budžestski suficit od 4 odsto BDP i da će za 30 do 40 godina otplatiti dugove. Navodno, imaće već 2015. godine suficit od jedan odsto, dva 2016, a tri i po 2017. godine. To je besmislica. To se nikada neće desiti. Ipak, mi stalno odlažemo neophodne razgovore", rekao je Piketi.

Kako je precizirao, nova institucija bi bila neophodna da kontroliše i odredi maksimalan budžetski deficit kako bi se sprečilo novo gomilanje dugova.

"To bi mogao biti komitet u Evropskom parlamentu, koji bi činili poslanici iz nacionalnih parlamenata. Budžetske odluke ne bi trebalo da odvojene od zakonodavnih tela. Podrivati evropsku demokratiju, što Nemačka upravo čini insistiranjem da države ostanu siromašne pod mehanizmima koje Berlin nameće, je strašna greška", kaže Piketi.

Piketi je rekao i da se i u ponašanju Francuske prepoznaje "nacionalni egoizam" i to kao posledica nerazumevanja šta se sve promenilo od početka finansijske krize. Takav egoizam vidi i u Nemačkoj, ali kaže da je neophodno da Nemci "ponovo razmisle o nekim stvarima".

"Oni koji isteraju Grčku iz evrozone danas, završiće sutra na smetlištu istorije. Ako kancelarka želi mesto u istorijskim knjigama, kao što je Helmut Kol uradio tokom ujedinjenja Nemačke, mora da stvori rešenje za grčko pitanje, uključujući i konferenciju o dugovima, gde možemo da okrenemo novi list i krenemo iznova. Ali uz obnovljenu, čvršću fiskalbnu disciplinu", rekao je Piketi.