Budžet između penzija i ekonomske krize

Osnovni uslov za formiranje široke koalicije ZES-SPS-JS-PUPS bio je predizborno obećanje o jednokratnom povećanju penzija od 10 odsto. Druga, mnogo vitalnija, obećanja su potisnuta poput, stimulisanja zapošljavanja, velikih investicija, 100 procenata nadoknade zarade porodiljama...

I dok je ministarka finansija suvereno upravljala materijom budžetskog izvršenja, u periodu od jula do oktobra prošle godine, rebalans budžeta radi povećanja penzija uticao je na kreiranje sistemskog haosa. Prenošenje svetske ekonomske krize u Srbiju stepenovaće kreirani haos, a izlazna rešenja politički nisu popularna, ako su uopšte i moguća.

Povećanje penzija u novembru, predviđeno rebalansom, stvorilo je dva problema - ogromne previde u obračunima budžetske potrošnje u 2008. godini koji direktno izazivaju još veće greške u budžetu za ovu godinu, i formiranje deficita od 36 milijardi dinara u poslednja dva meseca 2008. godine, što daje godišnju vrednost od 216 milijardi u tekućoj godini.

Prvi problem ima mnogo veću pravno-političku dimenziju od ekonomske. Ako je budžet najviši zakonodavni akt unutar jedne godine, kojim se definiše funkcionisanje države, kako je moguće potrošiti više novca u odnosu na zakonom odobrena sredstva? I da li se ikada, uključujući i doba hiperinflacije, dogodilo da se bez rebalansa (u ovom slučaju rebalansa rebalansa) probiju zakonom utvrđeni razdeli u potrošnji?

Ekonomska strana problema proističe iz potcenjivanja nivoa potrošnje, koji dodatno potcenjuje nasleđena prava na potrošnju u 2009. godini. U prošloj godini je potrošeno 17,7 milijardi dinara više na osnovu tekućih rashoda, te su kapitalni rashodi morali da budu manji za sedam milijardi, kako bi se deficit uvećao za „samo” devet milijardi dinara. To u 2009. dodaje 25 do 30 milijardi dinara neuračunatih rashoda u izvršenju budžeta.

Tako je na primer, na ime socijalne zaštite iz budžeta potrošeno 77,8 milijardi dinara, dok je rebalansom bilo predviđeno 68,1 milijardi dinara, odnosno potrošeno je 9,7 milijardi više.

Ako se pođe od planirane stope inflacije kao faktora rasta izdataka za socijalnu zaštitu (ne računajući da će usled ekonomske krize biti povećan broj korisnika socijalne pomoći) dolazimo do 84 milijardi dinara, umesto 72, koliko je budžetom za 2009. godinu planirano za ovu namenu.

I ovo je samo jedan od mogućih primera kako je opsesivna potreba da se zadovolji maleni koalicioni partner uticala na pravljenje ogromnih grešaka, kako u rebalansu budžeta za 2008. godinu, tako i u budžetu za ovu godinu.

Borba protiv krize ili...

Početkom oktobra je izbila svetska ekonomska kriza, a naše vlasti su se bavile povećanjem penzija od 10 odsto. I kada su predstavljene mere za borbu protiv krize, oko 20. oktobra, navedena su povećanja akciza na cigarete i naftne derivate. Ove mere su bile usmerene na punjenje budžeta pri znanju i svesti da će se stvoriti ogromni budžetski deficit u novembru i decembru. Sa borbom protiv krize nemaju nikakve veze.

Drugi problem povećanja penzija predstavlja formiranje deficita većeg od 10 milijardi dinara mesečno koji se ne može rešiti povećanjima akciza. I sad se plasira priča o ranom rebalansu budžeta zbog uticaja svetske ekonomske krize.

Ekonomska kriza se preliva u Srbiju i previše je očiglednih mehanizama, ali ona nije razlog za rebalans budžeta.

Osnovne primedbe na usvojeni Budžet Republike Srbije za 2009. godinu su:

1. Precenjenost planiranih prihoda rebalansom budžeta za 2008. godinu koja utiče na precenjenost prihoda u 2009. godini;
2. Strukturne promene u kojima je sav porast rashoda baziran na rastu transfera penzionom fondu, dok su po odbitku ove pozicije svi ostali rashodi nominalno ostali isti, a realno su smanjeni za stopu inflacije u 2009. godini.
3. Ne sadrži elemente koji bi poslužili kao amortizeri prenošenju svetske ekonomske krize u Srbiju.

Vlada najavljuje 100 milijardi dinara podrške privredi u kojima je njeno učešće skromnih sedam milijardi, očekivanje da će se banke ući sa više od 50 milijardi, uz 40 milijardi iz inostranih kredita.

Promašuje se u rashodima za socijalu za više od 10 milijardi dinara, smanjuju se kapitalni izdaci za sedam milijardi u rebalansu i još 12 u budžetu za 2009. godinu, povećavaju se transferi penzionom fondu za preko 50 milijardi dinara, a naša vlada očekuje da će se banke boriti protiv krize u realnom sektoru, i pri tome bi još i da pomogne sa sedam milijardi dinara!?

Socijalno odgovoran pristup

Tri mere, koje ne bi podržala ni jedna politička partija u Srbiji, a koje bi značile razuman i socijalno odgovoran pristup ekonomskoj krizi u koju tonemo:

1. Smanjiti za 10 odsto rashode za zaposlene i taj novac (18 milijardi dinara) preusmeriti u socijalnu zaštitu iz budžeta (rast sa 72 na 90 milijardi dinara, nakon potrošenih 78 u 2008. godini).
2. Smanjiti rashode za kupovinu robe i usluga za petinu i za devet milijardi dinara smanjiti ukupni nivo budžetske potrošnje.
3. Vratiti penzije na nivo iz oktobra i uštedu od oko 45 milijardi dinara (deo transfera će biti potrošen u januaru i februaru) podeliti na: (a) fond za hitne subvencije privredi u iznosu od 8 milijardi dinara; (b) fond za socijalnu pomoć najugroženijima u iznosu od 20 milijardi dinara; (c) smanjivanje ukupnih rashoda za 17 milijardi dinara.

Smanjivanje plata zaposlenim u javnom sektoru bio bi signal solidarnosti sa zaposlenima u privatnom sektoru gde se može očekivati smanjivanje broja zaposlenih.

Fond za socijalnu pomoć najugroženijima bio bi ciljno usmeren na najsiromašnije stanovnike u Srbiji, što sugerišu i Svetska banka i MMF u situaciji globalnih poremećaja. Ako nije moguć rast standarda, makar je moguće zaštititi najsiromašnije stanovništvo.

Ako bi država pomogla 30 odsto najsiromašnijih u Srbiji sa po 1.000 dinara mesečno, dolazi se do socijalne pomoći od 20 milijardi dinara od aprila do decembra 2009. godine (2,2 miliona ljudi po hiljadu dinara u devet meseci).

Niko se ne bi usrećio sa ovim novcem, ali bi, možda, po prvi put posle mnogo godina, imao osećaj da je poželjan stanovnik Srbije, bio on nezaposlen, penzioner sa najnižom penzijom, samohrana majka ili ostareli zemljoradnik.

Ukoliko bi se desio socijalno odgovoran rebalans budžeta bile bi smanjene tenzije u društvu i lakše bi smo svi zajedno podneli teret nadolazeće krize u Srbiju.

Ako se to ne dogodi, posmatraćemo i dalje kako jedno ekonomski neutemeljeno predizborno obećanje nastavlja da izaziva krupne greške u ponašanju naših nosilaca ekonomske politike.

A mogućnosti da se i dalje neobuzdano troše pare značajno se sužavaju.

Prema podacima iz statističkog biltena Narodne banke Srbije, država je imala najviše para na svojim računima kod centralne banke avgusta 2006. godine kada je prodat Mobi 063. Novac kojim je država raspolagala povećan je sa 68 milijardi dinara, stanje iz jula 2006. godine, na 188 milijardi dinara.

Već na kraju 2006. godine stanje gotovine (dinarske i devizne) smanjeno je na 123 milijarde dinara, na kraju 2007. na 111, da bi se 2008. godina završila sa 60 milijardi dinara.

Znači da je krug u potrošnji zatvoren, i da više nema prostora za megalomanska htenja i ponašanja. Ministarka finansija je preuzela javne finansije sa stanjem na računima države (uključuje sve nivoe vlasti) u iznosu od 102 milijarde dinara, da bi se u šest meseci potrošilo 42 milijarde dinara, od toga samo u decembru 31 milijarda dinara.