Novosađani su nekad šetali "ulicom slobodnog čoveka": Evo kako su ulice menjale imena do onih koje danas znamo

S obzirom da je pišu pobednici, oni su bar u našim krajevima bili skloni da "preprave" sve što je ukazivalo na prethodnu vlast, režim, diktaturu, pa i da satru svaki narodni odonim i građanski identitet. Tako su menjana i imena ulica.

Za početak gradnje Novog Sada smatra se 1694. godina, pa su tako nastajali i novosadski sokaci, a vremenom su dobijali i zvanični naziv. Da nije bilo mađarske okupacije u Drugom svetskom ratu i komunističkog slepila nakon toga, dosta ulica u Novom Sadu nikad ne bi menjalo ime, barem do novog doba i urbanističkog razvoja varoši podno Petrovaradinske tvrđave.

Treba znati da je na planu Novog Sada iz 1745. godine, koji ujedno predstavlja najstariji izvor sa kojim se raspolaže, a tiče se naziva novosadskih ulica, upisano devet odonima: dva na srpskom, jedan na mađarskom i preostalih šest na nemačkom jeziku.

Na ovom planu nisu obeležene sve ulice, ni navedeni svi nazivi. Ovde su prvi put upisane ulice Zlatne grede i Velika čaršija na srpskom jeziku jer je u njima živelo stanovništvo pretežno srpske nacionalnosti.

Vojislav Puškar je pre više od dve decenije napisao kapitalnu knjigu "Ulice Novog Sada 1745–2000" u kojoj je obuhvatio blizu 800 šorova novosadskih.

Ulice koje i danas postoje, nekad su imale druge nazive koji danas možda deluju neobično

Foto: Shutterstock/xbrchx

Adi Endrea je bila Bagremova ulica, a Aleksandra Ostrovskog u Petrovaradinu Ribarska ulica. Alekse Šantića zvala se Kamenička ulica dok je Streljačka ulica danas Antona Čehova, a to ime je imala jer je u dvorcu Ešđeg bila streljana. Arse Teodorovića je Šljukina ulica, a Krstova ulica je Arhimandrita Jovana Rajića.

Augusta Cesarca je više puta menjala naziva, pa je tako bila Tri violine ulica, Mala mađarska ulica, Špilerova ulica, Mala jevrejska ulica, Mađarska ulica i tokom Drugog svetskog rata – Ulica Luja Bartua.

Mišija ulica je danas Baranjska, Bele njive su u početku bile Čenejska ulica, a Branka Radičevića se u jednom periodu zvala Toranj ulica. Ćorsokak, Vašarska, Primorska su zapravo Ulica Bore Prodanovića, a u produžetku su Šanačka, Deakova, Bitoljska odnosno Ulica Branimira Ćosića. Braće Jovandić je bila i Piroška i Rumenačka ulica, a Braće Ribnikar je nosila ime Crvene kapije ulica. Golubova ulica je Valentina Vodnika, Vardarska je bila Ševina i Bugarska dok se Vase Pelagića zvala Svilare ulica, Domobranski prolaz i Carinska ulica. Vojvode Bojovića je do 1918. godine bila Topovska ulica i Szebt Janos utca, a posle Drugog svetskog rata Ulica Ivana Milutinovića.

Vojvode Šupljikca je bila Tri čekića ulica, Vršačka se zvala Petlova i Stahanovska ulica, Vuka Karadžića je Stara kazandžijska ulica, a Gajeva je Nalakat ulica. Ruzmarinova ulica je Geri Karolja dok su Pekarska ulica, Atanackovićeva ulica, Dvorski prolaz i Ulica Mihajla Pupina zapravo Gimnazijska ulica. Možda i najzanimljiviji naziv je imala Gogoljeva ulica koja se zvala Dželatova ulica, Slobodnog čoveka ulica, ali i Kralja Milana i Poenkareova ulica. Na Salajki je Vetrovita ulica-Graničarska, Baštenska i Studenička ulica su Grozde Gajišin, a Grčkoškolska je samo jedno vreme nosila ime Zmaj Jove Jovanovića ulica.

Daničićeva se prvo zvala Četiri krajcare ulica, Dimitrija Avramovića je bila Žabina ulica, Doža Đerđa je Dudarska ulica, a Dositejeva ulica je jedan period do 1918. godine bila Stara grobljanska ulica. Dunavska je do 1918. godine bila i Petrovaradinska ulica, a između dva svetska rata se zvala Ulica Jaše Tomića dok je tokom okupacije nosila ime dr Bardossy Laszlo. Zovina ulica je Đurđa Brankovića, a Lazareva i Nikolajevska ulica su Đure Jakšića. Železnička je bila Magazinska, Kamenička i Zmaj Jovanović Jove ulica. Dok je čuvena Zmaj Jovina više puta menjala ime-Košut Lajoša, Glavna, Kralja Petra I, Musolinijeva, Maršala Tita.

Foto: Shutterstock/xbrchx

Džak ulica i Zapoljina ulica su Jadranska, Pitomog zeca ulica i Kamberova ulica su Jovana Cvijića, a Jevrejska ulica je bila Osečka, Futoška, Rakoczy Ferenc II, Kralja Petra II, Jugoslovenske armije, Jugoslovenske narodne armije. Kisačka se zvala Subotička i Lenjingradska ulica, Koste Šokice je Rotkvina i Beogradska ulica dok je Kralja Aleksandra bila Glavna, Gospodska, regenta Aleksandra, Hitlerova, Generalisimusa Staljina, Aleksandra Rankovića i Narodnih heroja. Laze Kostića je nosila naziv Stara bolnička, Špitaljska i Sečenjijeva ulica. Crvenog srca ulica se zvala Masarikova, Lisičja ulica je Lukijana Mušickog, a Hanska, Sokolska i Irunyi Janos su Ulica Matice srpske.

Ulica Milana Rakića bila je Rodina, Tvornička i Despota Jovana, a Ulica Miroslava Antića se zvala Dubrovački put, Narodnog fronta i Borisa Kidriča. Lutrijska i Katoličke porte ulica je danas Mite Ružića dok su Kozija odnosno Batorijeva ulica danas Miše Dimitrijevića. Nikolajevska se zvala i Lovorova i Bolnička ulica, a Novosadskog sajma je bila Zelenog lovca ulica, Ustavska i Grobljanska ulica. Ringišpilska i Ljubljanska ulica su stari nazivi Ulice Ognjena Price, a Štukina, Parčetićeva i Kneza Miloša su Partizanska ulica. Pašićeva ulica beše Velika čaršija, Đurčijska, Nikole Pašića, Jokai Mor utca, Svetozara Markovića. Radoja Domanovića se zvala Gavranska ulica i Kajmakčalanska ulica.

Crnog petla ulica je danas Save Vukovića, a Save Đisalova je nekad bila Orlovska ulica, Gladna ulica i Kumanovska. Liciderska i Jazavčeva ulica su zapravo Svetosavska dok je Gušterska ulica danas Sterijina. Ulica Stefana Stefanovića zvala se i Parnog mlina ulica, Koprivina, Rakocijev prolaz, Steve Stevanovića ulica, Toldijev prolaz i Feldijev prolaz. Sunčani kej je bio i Pariski kej i Istarski kej, a Tekelejina je bila Ružina ulica i Dugorepa ulica, ali i Podbarska i Kanalska ulica, piše mojnovisad.