Pomak ka boljoj komunikaciji: Tumač za znakovni jezik na konferencijama za medije Grada Niša

Ideja za uvođenje ove novine potekla je od člana Gradskog veća Dragana Antića, zaduženog za socijalna pitanja, dok je gradonačelnik Dragoslav Pavlović oberučke prihvatio predlog. Rezultat je današnja konferencija za štampu, čija su tema bili predstojeći sportski događaji u našem gradu, ali je veliku pažnju privukla upravo Marija Krstić, tumač za srpski znakovni jezik.

Marija, koja je dete gluvih roditelja, znakovni jezik naučila je pre govornog. Pojašnjava da oko 80 do 90 odsto tumača dolazi iz porodica gluvih.

"To je za nas prirodan jezik. Zato nam je lakše da komuniciramo i razumemo tu zajednicu, njihove potrebe i sve izazove sa kojima se susreću. Njihove potrebe i želje su često drugačije u odnosu na druge grupe“, kazala jee Marija niškim novinarima.

Iza ove saradnje Grada Niša i Udruženja gluvih i nagluvih Grada Niša stoji namera da se poboljša informisanost gluvih i nagluvih sugrađana.

"Ovo iskustvo je pomalo zbunjujuće jer je prvi put, ali verujem da će vremenom i kroz praksu biti sve bolje. Veoma je važno da i naši građani oštećenog sluha, odnosno gluvi i nagluvi, mogu da dobiju informacije i budu u toku sa dešavanjima u gradu, šta se dešava, šta grad nudi i koje su mogućnosti, kao i svi drugi građani koji čuju“, rekla je Krstić.

U Gradskoj upravi, pored Marije, ovim poslom bavi se i Natalija Popović.

"Nas dve, preko Gradske organizacije gluvih i nagluvih Grada Niša, kao i preko Saveza gluvih i nagluvih Srbije, trudimo se i borimo da poboljšamo položaj gluvih i nagluvih osoba. Ovo su prvi koraci Grada. Pokušavamo da pronađemo što bolja rešenja kako bi gluve osobe mogle lakše da završavaju svoje obaveze", rekla je Popović.

Samo u Nišu, prema statistici rađenoj pre četiri godine, postoji 3.700 gluvih osoba, dok na republičkom nivou taj broj iznosi od pet do šest odsto stanovništva.

"Trenutno se radi na izradi zvaničnog registra. Što se tiče Niša, mi imamo oko 400 registrovanih članova, ali ima i mnogo onih koji nisu registrovani. Pored Niša, pokrivamo i područja do Prokuplja i Svrljiga. U Niš dolazi i mnogo ljudi sa Kosova, kojima pomažemo i prevodimo. Mnoge administrativne stvari, poput matičnih knjiga, završavaju upravo u Nišu", kaže Krstić koja je i članica lokalnog udruženja gluvih.

Ona dodaje da će upravo ovaj današnji "pomak“ u komunikaciji mnogo značiti ljudima sa oštećenim sluhom.

"Gluvim osobama to mnogo znači jer se tako osećaju uključeno u život grada. U suprotnom su često isključeni. Ako nema titlova ili tumača, moraju sami da traže informacije na internetu, uglavnom u pisanoj formi, da pretražuju i raspituju se. To im veoma otežava pristup informacijama. Neki čak i odustanu od traženja informacija jer je ceo proces previše težak i dug“, završila je Krstić, koja objašnjava da je za učenje znakovnog jezika potrebno tek oko četiri meseca za osnovnu komunikaciju, ali da za takvo usavršavanje nema velikog interesovanja.

Iako danas tehnologija mnogo pomaže, nju uglavnom koriste mlađi, dok stariji ostaju po strani. Da ne bi bili prepušteni sami sebi, potrebno je više podrške i pomoći.