Pomak ka boljoj komunikaciji: Tumač za znakovni jezik na konferencijama za medije Grada Niša

Ideja za uvođenje ove novine potekla je od člana Gradskog veća Dragana Antića, zaduženog za socijalna pitanja, dok je gradonačelnik Dragoslav Pavlović oberučke prihvatio predlog. Rezultat je dana&scaron;nja konferencija za &scaron;tampu, čija su tema bili predstojeći sportski događaji u na&scaron;em gradu, ali je veliku pažnju privukla upravo Marija Krstić, tumač za srpski znakovni jezik.Marija, koja je dete gluvih roditelja, znakovni jezik naučila je pre govornog. Poja&scaron;njava da oko 80 do 90 odsto tumača dolazi iz porodica gluvih.&quot;To je za nas prirodan jezik. Zato nam je lak&scaron;e da komuniciramo i razumemo tu zajednicu, njihove potrebe i sve izazove sa kojima se susreću. Njihove potrebe i želje su često drugačije u odnosu na druge grupe&ldquo;, kazala jee Marija ni&scaron;kim novinarima.Iza ove saradnje Grada Ni&scaron;a i Udruženja gluvih i nagluvih Grada Ni&scaron;a stoji namera da se pobolj&scaron;a informisanost gluvih i nagluvih sugrađana.&quot;Ovo iskustvo je pomalo zbunjujuće jer je prvi put, ali verujem da će vremenom i kroz praksu biti sve bolje. Veoma je važno da i na&scaron;i građani o&scaron;tećenog sluha, odnosno gluvi i nagluvi, mogu da dobiju informacije i budu u toku sa de&scaron;avanjima u gradu, &scaron;ta se de&scaron;ava, &scaron;ta grad nudi i koje su mogućnosti, kao i svi drugi građani koji čuju&ldquo;, rekla je Krstić.U Gradskoj upravi, pored Marije, ovim poslom bavi se i Natalija Popović.&quot;Nas dve, preko Gradske organizacije gluvih i nagluvih Grada Ni&scaron;a, kao i preko Saveza gluvih i nagluvih Srbije, trudimo se i borimo da pobolj&scaron;amo položaj gluvih i nagluvih osoba. Ovo su prvi koraci Grada. Poku&scaron;avamo da pronađemo &scaron;to bolja re&scaron;enja kako bi gluve osobe mogle lak&scaron;e da zavr&scaron;avaju svoje obaveze&quot;, rekla je Popović.Samo u Ni&scaron;u, prema statistici rađenoj pre četiri godine, postoji 3.700 gluvih osoba, dok na republičkom nivou taj broj iznosi od pet do &scaron;est odsto stanovni&scaron;tva.&quot;Trenutno se radi na izradi zvaničnog registra. &Scaron;to se tiče Ni&scaron;a, mi imamo oko 400 registrovanih članova, ali ima i mnogo onih koji nisu registrovani. Pored Ni&scaron;a, pokrivamo i područja do Prokuplja i Svrljiga. U Ni&scaron; dolazi i mnogo ljudi sa Kosova, kojima pomažemo i prevodimo. Mnoge administrativne stvari, poput matičnih knjiga, zavr&scaron;avaju upravo u Ni&scaron;u&quot;, kaže Krstić koja je i članica lokalnog udruženja gluvih.Ona dodaje da će upravo ovaj dana&scaron;nji &quot;pomak&ldquo; u komunikaciji mnogo značiti ljudima sa o&scaron;tećenim sluhom.&quot;Gluvim osobama to mnogo znači jer se tako osećaju uključeno u život grada. U suprotnom su često isključeni. Ako nema titlova ili tumača, moraju sami da traže informacije na internetu, uglavnom u pisanoj formi, da pretražuju i raspituju se. To im veoma otežava pristup informacijama. Neki čak i odustanu od traženja informacija jer je ceo proces previ&scaron;e težak i dug&ldquo;, zavr&scaron;ila je Krstić, koja obja&scaron;njava da je za učenje znakovnog jezika potrebno tek oko četiri meseca za osnovnu komunikaciju, ali da za takvo usavr&scaron;avanje nema velikog interesovanja.Iako danas tehnologija mnogo pomaže, nju uglavnom koriste mlađi, dok stariji ostaju po strani. Da ne bi bili prepu&scaron;teni sami sebi, potrebno je vi&scaron;e podr&scaron;ke i pomoći.

Pomak ka boljoj komunikaciji: Tumač za znakovni jezik na konferencijama za medije Grada Niša

0 Komentari