Održan prvi vođeni obilazak Novog groblja u sklopu prolećne sezone VIDEO

Zadužbinarstvo, koje svoje korene vuče iz srednjevekovne Srbije posebno se razvilo krajem 19. i početkom 20. veka, kada se uklapalo se u tadašnju atmosferu jačanja nacionalne svesti, a dobrostojeći i humani ljudi su želeli da doprinesu snazi države. Zadužbinari su ostavljali svoje kuće, njive, novac i drugi imetak, najčešće za školovanje i usavršavanje siromašne dece, za osnivanje škola i biblioteka i razne druge svrhe. Na Novom groblju u Beogradu gotovo da nema parcele u kojoj nije sahranjen neki dobrotvor, zadužbinar, ili humanista koji su svako na svoj način, bilo finansijskom potporom, ulaganjem uticaja, poznanstava, znanja ili veština doprineli osnaživanju svoje zemlje i naroda.

Uz kratak istroijat Novog groblja od njegovih početaka pa do danas, imali prilike da obiđu poslednja počivališta značajnih dobrotvora, zadužbinara i humanista: Vlajka Kalenića, Vase i Nikole Radojkovića, braće Krsmanović (Alekse i Dimitrija), Samuila i Goluba Janića, filozofa i pesnika Milana Kujundžića Aberdara (koji svoj letnjikovac na Topčiderskoj zvezdi ostavio u dobrotvorne svrhe), naučnika Jovana Cvijića (koji je svoju kuću ostavio kao zadužbinu), Ilije Milosavljevića – Kolarca, Teodore Korać (kćeri trgovca Ilije Koraća koja je sirotim devojkama davala miraz od hiljadu dinara da se udaju za mladiće, članove trgovačke omladine i tako pomagala mladim parovima da započnu zajednički život), Velimira Mihaila Teodorovića (vanbračnog sina kneza Mihaila Obrenovića – osnivača zadužbine Veliminarijum koja je imala zadatak da pomaže "razvoju nauke, umetnosti, trgovine, industrije i zanatstva"), Miloša Savčića (inženjera, industrijalca i gradonačelnika Beograda – poznatog po činjenici da je svojim novcem ispaltio dugove Beograda), Vladimira Matijevića i Luke Ćelovića-Trebinjca, koji je svoje veliko imanje ostavio Beogradskom univerzitetu na upravu, s tim da se "ima trošiti i upotrebljavati na naučne ciljeve i druge potrebe Univerziteta". 

Posetioci su takođe imali prilike da vide grobove dobrotvora i humanista, koji su prekidali svoje karijere ili školovanje u inostranstvu, kako bi pomagli svojim sunarodnicima u doba ratova i iskušenja, kao što su: Mirka Grujić (kći Jevrema Grujića, dobrovoljna bolničarka za vreme Balkanskih i 1. Svetskog rata), Mejbl Grujić (Amerikanka, arheolog po obrazovanju, supruga diplomate Slavka Grujuća koja je u Americi skupljala priloge za Crveni Krst i Kolo srpskih sestara, a 1912. godine održala predavanje o srpskom narodu na univerzitetu Prinston (čiji je dekan u tom vreme bio budući američki presednik Vudro Vilson) pred nekoliko hiljada ljudi, zaslužna za Karnegijeve donacije Srbiji i izgradnju Univerzitetske biblioteke, prva srpska lekarka Draga Ljočić koja je napustila studije medicine u Cirihu, kako bi se pridružila srpskoj vojsci kao dobrovoljna bolničarka u Srpsko-turskim ratovima.

5. aprila 2026. godine sa početkom u 11 časova posetioci će imati prilike da prisustvuju novouvedenom tematskom obilasku Novog groblja  pod nazivom: Bemsrtni portreti legendarnih profestora – price o nauci, plemenitosti, prkosu i boemskom duhu.  Posetioci će između ostalih zanimljivih priča moći da čuju i  anegdote iz života čuvenog profesora Koste Vujića, poznatog po tvrdnji da će njega i njegove kolege pominjati samo kao profesore čuvenih učenika.