Mali: "Još 25.000 mladih se prijavilo za 100 evra"; "Borimo se za bolji život građana"

Takođe, Mali je istakao da su javne finansije u potpunosti stabilne.

"Naše javne finansije su stabilne i u potpunosti pod kontrolom. Tako je sada udeo javnog duga u BDP-u 52,1 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 procenata, uprkos ogromnoj pomoći koju smo dali. U prva tri dana juna ponovo isplaćujemo 100 evra mladima od 16 do 29 godina. Ukupno se prijavilo oko 25.000 mladih u okviru novog ciklusa, a podsetiću da je u prvom krugu isplaćen novac za 1.059.425 njih. Oni koji su se prijavili, ne moraju to ponovo da čine, novac će im biti uplaćen automatski. I ovo je znak da smo ponovo pogodili tačno u metu", rekao je Mali gostujući na televiziji Hepi.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

On je dodao i da će na sednici Vlade Republike Srbije biti usvojena oduka da preduzeća koja su pod uticajem sukoba u Ukrajini mogu da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme, saopštilo je Ministarstvo finansija.

"Dakle, mera će se odnositi na preduzeća koja imaju izvoz ili uvoz iz Ukrajine, Belorusije i Ruske Federacije. Inače, reč je o veoma povoljnim kreditima, koji su jeftini, na pet godina sa dve godine garancije i grejs periodom. To je pokušaj da im se pomogne i olakša veoma teška situacija", naveo je on.

Kako je objasnio, država se iz dana u dan bori, a građani ne treba da brinu da li će rafovi u prodavnicama biti puni.

"Pre nekoliko meseci, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, mi smo popunili robne rezerve, kupili smo robu unapred, znajući da dolazi velika kriza. Sećam se da je predsednik još u novembru rekao da možemo očekivati krizu, zbog čega je bilo neophodno nabaviti sve što treba. Mi smo kupili sve što je neophodno, čak i vodu, mleko u prahu, napunili robne rezerve do vrha. Kada kreće kriza, kada se prekinu lanci snabdevanja, na ovaj način se sprečava nestašica u prodavnicama. To je za nas veoma važno, posebno posle loših iskustava devedesetih", naglasio je Mali.

On je dodao da Srbija kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, kao i nafte.

"I dalje imamo kontrolisane cene goriva, ima ga na pumpama, a i dalje imamo nisku cenu struje uprkos ogromnoj energetskoj krizi. Predsednik Vučić je rekao da struja neće poskupeti. Cene rastu, rastu i troškovi transporta zbog rastuće cene goriva, struje... Ono što neka fabrika proizvede sigurno je skuplje. I onda pogledajte, fabrike zbog rastuće inflacije ne mogu da povećaju cenu svojih gotovih proizvoda koliko bi trebalo, jer opada kupovna moć građana, pa se prave kompromisi. Sa druge strane, upravo zbog inflacije, zaposleni traže veće plate, a to pravi pritisak na poslovanje koje postaje skuplje, jer skuplja je proizvodnja. Kada imate više novca u uslovima velike inflacije, to onda podstiče potrošnju, a samim tim utiče i na inflaciju. Zato se svi sada pitaju šta da rade. Treba iskoordinirati monetarnu politiku, ono čime se bavi NBS i ono što radi Vlada u smislu fiskalne politike, odnosno pomoći privredi, građanima. Pokušavate da kontrolišete inflaciju, a sa druge strane da budete dovoljno stimulativni i da ekonomija i dalje raste. U ovom trenutku pronašli smo balans. Mi rastemo, stopa rasta je i dalje visoka i ove godine će biti između 3,5 i 4,5 odsto, što je u skladu sa projekcijama. Sa druge strane pravi nam problem uvezena inflacija iz inostranstva i to ne možemo da kontrolišemo", objasnio je ministar.

Odgovarajući na pitanje o kamatnim stopama, Mali je naveo da podizanje referentne kamatne stope NBS i Evropske centralne banke utiče na rast kamata, pogotovo onih sa varijabilnom kamatnom stopom.

"To je posledica globalne krize, imajući u vidu da inflacija raste. Jedan od instrumenata monetarne politike jeste podizanje kamatih stopa kako bi se privreda ohladila, odnosno da bi inflacija išla dole. Posledica je rast cena kredita i prema privredi i prema građanima, a to je ponekad potrebno kako bi se napravila veća cena kapitala i kako bi se manje trošilo. Očekuje se da manja potrošnja vodi ka sniženju inflacije. Imamo instrumente i monetarne i fiskalne politike, ali je potrebno biti oprezan i pametan. Primer za fiskalnu politiku je pomoć građanima. Najsiromašniji imaju problem sa plaćanjem obaveza, pa država dolazi sa predlogom kako da im pomogne", objasnio je Mali.

On se prisetio početka pandemije kada je predsednik Vučić rekao da nema predaje i naglasio da je to i dalje imperativ.
"Ako se sećate, sa 8,8 milijardi evra smo reagovali i spasili našu ekonomiju, izgradili smo i KBC Srbije u Beogradu i u Nišu, nabavili smo sve vakcine, respiratore, svu potrebnu opremu. Tako ćemo i sada. Pratimo situaciju, štedimo svaki dinar, iako svih deset auto-puteva i brzih saobraćajnica i sve ono što gradimo u okviru zelene agende ne staje. Ne zaustavljamo započete investicije, jer tako držimo našu građevinsku industriju živom. Na taj način se utiče i na rast ekonomije", naveo je on.

Napomenuo je da su problemi Evrope izazovi i za našu zemlju.

Ministar se osvrnuo na probleme sa kojima se suočavaju znatno razvijenije zemlje u svetu.

"Ako pogledate Nemačku, kada čitam izjave čelnika Folksvagena i drugih automobilskih giganata, i kada vidim da smanjuju proizvodnju za 30, 40 odsto, jasno je da to ne može da se ne reflektuje na nas, pošto mi izvozimo razne komponente u toj industriji. Komponentaši prave razne stvari za njih, jednostavno imate indirektni uticaj jer velike ekonomije u Evropi, brže nego što smo očekivali, osećaju posledice krize", naveo je Mali.
On je rekao da se nastavljaju pritisci na predsednika Vučića i na Srbiju.

"Imam osećaj kao da je histerija u pitanju. Kao što je i predsednik rekao, voz je odavno krenuo sa istoka ka zapadu, a mi smo na sredini. Osećaj je da neće ni da se čuju međusobno, a ne da saslušaju. Kad se događa kriza, neophodan je kompromis, jer ovo utiče na ceo svet. Ovaj sukob će pogotovo uticati na najsiromašnije, koji će imati velike probleme, posebno kada su u pitanju energenti, hrana. Ne vidi se kraj ratu, a mi moramo da budemo precizni, pametni, da vodimo računa o svakom dinaru, da znamo naše prioritete. Energetika je po meni najvažnija, da vidimo kako ćemo da definišemo energetsku strategiju za narednih tri do pet godina, da pokušamo da budemo što nezavisniji od drugih. Moramo da budemo spremniji i jači u godinama koje slede", naglasio je Mali.

Osvrnuo se i na novi sistem fiskalizacije koji je u primeni od 1. maja ove godine.

"Veoma sam zadovoljan rezultatima. Novi sistem omogućava Poreskoj upravi da komunicira u stvarnom vremenu i to je veliki alat u borbi protiv sive ekonomije. Ako želimo uređenu Srbiju, onda za to treba da se borimo. U svakoj zemlji se porez plaća i to je naš posao koji moramo da sprovedemo do kraja. Građani prepoznaju QR kodove, koje mogu da očitaju mobilnim telefonom. To vidi i Poreska uprava, a ako postoji problem idu na teren. U poslednjih desetak dana je bilo 760 terenskih kontrola, a 143 objekta su zatvorena. Terenska kontrola usmerena je i na ugostiteljske objekte, frizerske salone, sve koji su obuhvaćeni i po starom i po novom sistemu", izjavio je on.

Ministar finansija je podsetio da je od 1. maja krenula i upotreba e-faktura za 10.500 korisnika javnih sredstava.

"Cela država sada radi bez papirnih faktura. Ako kao privatnik želite da radite sa državom, morate da šaljete elektronske fakture, jer druge ne prihvatamo. Do kraja godine i svi privatni subjekti dužni su da uvedu e-fakture. Ne samo da je sistem transparentniji, već će se brže vraćati PDV, a imamo bolju kontrolu kako bi se sprečile prevare. Borimo se zajedno protiv sive ekonomije, vodimo računa o situaciji u svetu, kako bismo umanjili negativne posledice, a istovremeno ne zaustavljamo velike reforme. U prvom kvartalu imali smo 600 miliona evra stranih direktnih investicija u Srbiji. I dalje dolaze investitori, otvaraju se fabrike, nova radna mesta, što je neverovatno. Ali, zato je važno da budemo konkurentni, da gradimo atraktivniji privredni ambijent, da dok traje kriza uradimo što više, izgradimo što više puteva i da završimo započete reforme", rekao je on.

Na pitanje o mogućnosti dolaska dva moćna proizvođača automobila u Inđiju, Mali je rekao da ako se to dogodi, imaćemo potpuno drugačiju Srbiju.

"Trenutno se pregovara sa dva velika investitora. To bi bila sjajna vest jer bi time otvorili novu stranicu istorije kada su u pitanju ekonomija i privreda Srbije. U poslednje dve i po godine naša zemlja se pokazala kao kredibilna, izgradila je poverenje, svako obećanje je ispunjeno i kada su u pitanju građani i kada je u pitanju privreda. Obećanje prema investitorima je u potpunosti ispunjeno, pošto je svaki dinar isplaćen onako kako je dogovoreno. Izgrađeni kredibilitet daje efekat, veruju našoj državi i predsedniku Vučiću da će uraditi ono što je dogovoreno.

Osvrnuo se i na situaciju u regionu i istakao da mir i stabilnost nisu samo reči, već neophodnost kako bi nastavili da rastemo i razvijamo se.

"Baš danas imamo sastanak sa predsednikom Vučićem u vezi inicijative "Otvoreni Balkan". Mi smo sve uradili i sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Nadam se da će Crna Gora pristupiti inicijativi. Sada kamioni slobodno prelaze, sa radnim dozvolama ljudi iz Albanije rade u Srbiji i Severnoj Makedoniji i obrnuto. Pored toga, ubrzava se protok robe, ceo region ekonomski ide dalje. Sa jačim regionom Srbija dobija, ali dobija i region. Kada smo veći, onda smo atraktivniji jer smo veće tržište. Veća je zainteresovanost investitora", napomenuo je ministar.

Mali je rekao da principijalna pozicija Srbije ima i svoje posledice, posebno kada je tržište kapitala u pitanju.

"Imamo problema i imao sam razgovore sa najvećim ulagačima. Razume se naša pozicija, ali da ne bude da je rizičnija nego bilo koja druga. Izazovi su ogromni, tržište kapitala reaguje na svaku krizu. Nadam se da ćemo izbeći najgori scenario. Imamo dovoljno novca, borimo se da obezbedimo normalno funkcionisanje naše ekonomije i da omogućimo nesmetano funkcionisanje i stabilan životni standard građana Srbije", zaključio je Mali.