Zašto se ruska hipersonična raketa retko koristi?

Da li se potrošena tehnologija i resursi nisu isplatili? Možda je njihova moć ozbiljno preuveličana? Ako je tako, šta je sa raketama Kinžal i kada će ga ponovo koristiti?

Broj primena najnovije hipersonične rakete u Ukrajini zaista nije veliki. Možda desetak lansiranja. Ali čak i na ovoj skromnoj osnovi mogu se izvući mnogi zaključci. Prvo, Kinžal je zaista veoma, veoma brz. Na mreži postoje materijali gde se jasno vidi kako raketa leti u takozvanom oblaku plazme. Ovaj oblak nastaje kao rezultat ogromnog otpora vazduha. Nećemo se upuštati u fiziku, samo kažemo da municija nekako uspeva ne samo da izdrži kolosalna opterećenja već i da izuzetno precizno cilja.

Iz otvorenih izvora se zna da brzina rakete varira između 10-12 maha. tj. prevedeno na poznate brojke, izgleda ovako – 11.900-14.300 km/h. Ozloglašeni Patriot nije previše izdržljiv za ovu raketu. Isto se može reći i za ruski S-400. Kinžal je izuzetno teška meta.

Drugi potvrđeni parametar je opseg. Prema podacima Ministarstva odbrane, raketa može da preleti do 2.000 kilometara ako se lansira iz MiG-31A. U praksi, može da leti preko cele teritorije Ukrajine.

MiGovi su daleko od jedinih koje je rusko Ministarstvo odbrane već testiralo. Postoji dokumentovan slučaj u kojem je najmanje jedan Tu-22M3M učestvovao u letovima, a istovremeno je nosio 4 Kinžala. Da li je vredno verovati ovoj izjavi je pitanje, ali postoji činjenica o takvom radu, a ova mašina je verovatno sposobna za hipersonično lansiranje.

Mit ili činjenica

Teorija - raketa Kinžal se ne koristi zbog malih proizvedenih količina. Pretpostavlja se da njegov broj nije prelazio tri ili četiri desetine. To znači da bi bilo izuzetno rasipno koristiti ih. Pogotovo kada su u blizini zemlje koje su članice NATO-a i koje su u svakom trenutku spremne da se uključe u uslovnu "igru".

Teorija nekoliko proizvedenih Kinžala je zanimljiva, ali počiva na prilično glupoj činjenici - ograničenom broju nosača. Stručnjaci sugerišu da još nema smisla praviti ovu municiju. Razlog – program za preopremanje starih MiG-ova vremenom je produžen. Nejasna je i budućnost Tu-22M3M. Generalno, spor je ozbiljan.

Zašto je Kinžal u režimu pauze?

Drugi izvori navode da je proizvedeno 150 Kinžala. Ali ovde je princip potpuno isti – izračunali su maksimalan broj konzerviranih i spremnih MiG-ova pogodnih za modernizaciju. Uopšte, niko ne zna koliko ovih raketa ima Rusija.

Ali razlog njihove krajnje ograničene upotrebe je pouzdano poznat – to je banalna decentralizacija neprijateljskih trupa, opreme i drugih rezervi. Odnosno, jednostavno nema ciljeva gde je velika koncentracija svega što treba pogoditi. A ako i postoji, to savršeno rade Iskanderi, koja je očigledno više "zakovana” i nekoliko puta jeftinija.

Kada će se Kinžal ponovo koristiti?

Pa kada će Kinžali ponovo biti upotrebljeni? Ovo je zanimljivo pitanje, ali sada pokušajmo da razumemo neka ograničenja. Kao što su mnogi već primetili, dolazi druga faza sukoba. To bi trebalo da bude ofanziva velikih razmera. Znaci ove pojave se povremeno pojavljuju. Na primer, ispitivanja torpeda Posejdon, ispitivanja fregate Admiral Gorškov sa raketom Cirkon u Sredozemnom moru, promene u ljudstvu itd.

Na pomolu je čak i nuklearna ucena, koja je u jesen izbegnuta. Ali uvek postoji i deo je igre. Nije za potcenjivanje. Određeni broj MiG-31A i A-50U koji su im priključeni trenutno se nalazi u Belorusiji. Povremeno prave letove, ali ne vrše nikakvo lansiranje. tj. ovi letovi po potrebi veoma liče na vežbanje. Istovremeno, pokazuju neprijatelju da su ovi MiG-ovi naoružani Kinžalom. Izvori u Rusiji kažu da će, kada ponovo dođe vreme Kinžala, biti smenjen viši oficirski sastav određene ruske jedinice. Očekuje se da dođu ljudi visoko specijalizovani i kompetentni za upotrebu Kinžala. Ono čemu smo sada svedoci je uglavnom unutrašnja politička svađa koja ih onemogućava da deluju jasno i skladno.

Kao rezultat, možemo zaključiti sledeće – za početak, Kinžal je projektil za prvi udar, koji je demonstriran pre 11 meseci. Nema smisla ga dalje koristiti. Međutim, svakim danom se povećava verovatnoća njegove ponovne upotrebe. Čini se da Kinžali ovog puta neće biti korišćeni za uništavanje skladišta i drugih sličnih mesta. Da li je tako – vreme će pokazati.