"Uveče legnem u krevet, kad se probudim - sve je poskupelo"

Ceh plaćaju građani koji više sebi gotovo ništa ne mogu da priušte.

Kadrija Dogru prodaje odeću na pijaci Otakčilar u Istanbulu. Ta 59-godišnja udovica s dvoje dece za ručak je danas pojela samo nešto malo peciva. Ostatak novca čuva da bi uveče svojoj deci priuštila pošten obrok. Za više od toga, ona novca jednostavno nema, piše DW.

"Nikada još nisam imala ovako jadan život. Uveče legnem u krevet, a kad se ujutru probudim, sve je poskupelo. Kupila sam flašu od pet litara ulja i platila 40 lira. Kad sam se vratila u prodavnicu već je koštala 80. Mi to kao nacija nismo zaslužili", jada se Kadrija.

Inflacija od 50 odsto

Mnogi u Turskoj trenutno prolaze kroz iste muke – jedva da imaju dovoljno novca za osnovne prehrambene namirnice, a sve to zahvaljujući vrtoglavoj inflaciji koja već neko vreme ugrožava tursku ekonomiju. I druge zemlje muku muče s posledicama pandemije – inflacijom i vrtoglavim rastom cena – ali u slučaju Turske u igri su i drugi faktori: korupcija, nagrizene devizne rezerve i labava monetarna politika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegovo insistiranje da se kamate smanje.

Vlada procenjuje da je inflacija na godišnjem nivou 20 odsto, ali nezavisne agencije smatraju da će ona ove godine premašiti granicu od 50 procenata. Poređenja radi, u Evropskoj uniji je ove godine zabeležena rekordna inflacija od četiri odsto, u SAD šest.

Predsednik upravlja monetarnom politikom

Turski predsednik istrajava na politici jeftinih kredita tvrdeći da to pospešuje ekonomski rast, iako ekonomisti ukazuju da upravo suprotne mere postižu taj efekt. Tako je Centralna banka Turske kamate maksimalno oborila i tako nacionalnu valutu, liru, spustila na rekordno nizak kurs u odnosu sa dolarom. Žrtve su prosečni građani, oni plaćaju ceh: porasle su cene i domaće robe, a i energenti koji se kupuju na međunarodnom tržištu.

Ekonomisti sumnjaju i u to da slaba lira koristi turskim izvoznicima. Jak uticaj predsednika na monetarnu politiku zabrinjava sve veći broj ekonomista i preduzetnika.

Suhejla Pojraz (57) je glasala za Erdoganovu stranku, a danas kaže da ne razume zašto vlada ne čini ništa protiv inflacije i visokih cena. "Sve je tako skupo. Ništa sebi ne mogu da priuštim. Ne znam zašto vlada ništa ne čini."

Pad popularnosti predsednika

Takvo raspoloženje građana ogleda se i u istraživanjima javnog mnjenja: Erdogan je godinama profitirao od ekonomskog rasta, sada mu popularnost pada, a opozicione stranke to koriste.

Inflaciji doprinosi i činjenica da sve više Turaka svoje ušteđevine pretvara u zlato ili devize. Ekonomistkinja Ozlem Derici Šengul, iz konsultantske firme "Spinn Consulting" procenjuje da se „više od polovine stanovnika Turske muči kako da sastavi kraj s krajem“.

Erdogan za to vreme istrajava na tome da je privreda jaka i da Turska bolje prolazi u pandemijskoj krizi od ostatka sveta. "Police u prodavnicama u Evropi su prazne. Hvala Bogu da mi u Turskoj još uvek uživamo u obilju", rekao je nedavno predsednik. Za visoke cene on optužuje trgovinske lance, a vlasti su počele i da naplaćuju kazne zbog podizanja cena.

Predsednik je poljoprivrednim kombinatima naložio da otvore više prodavnica u gradovima i tako utiču na sniženje cena. S druge strane, vlasnici prodavnica se žale da proizvod koji su upravo prodali, više ne mogu da nabave po istoj ceni. Jedan od njih kaže: "Ljudi kupuju najosnovnije: testeninu, hleb i jaja. Za ostalo nemaju novca."