Pet alternativa grejanju na gas i naftu

Pitanje je međutim koliko su i toplotne pumpe, drva ili solarni paneli dobri za klimu i novčanik? Ovo je pet mogućih opcija.

Toplotne pumpe

U budućnosti bi toplotne pumpe mogle da pokriju više od polovine globalnih potreba za toplotom, navodi se u jednom izveštaju Međunarodne agencije za energiju IEA. Trenutno se na taj način greje deset odsto zgrada u svetu. Istovremeno, prirodnim gasom greje se 38 odsto, a na naftu otpada 13 procenata.

Prodaja toplotnih pumpi u stalnom je porastu. "Tehnologija se dokazala u najhladnijim klimatskim zonama", kaže direktor IEA Fatih Birol. U 2021. u svetu je instalirano 15 odsto toplotnih pumpi više nego prethodne godine, a u Nemačkoj, Finskoj i Poljskoj je taj rast prošle godine iznosio između 50 i 120 odsto.

Toplotne pumpe koriste toplotu vazduha, tla ili vode i funkcionišu u svim vrstama zgrada. Za rad pumpe potrebna je električna energija – ako ona dolazi iz obnovljivih izvora, toplotne pumpe su izrazio ekološki prihvatljive. S jednim kilovat-satom električne energije u proseku se proizvede između 3 do 5 kilovat-sati toplote.

Te pumpe ne samo da su dobre za klimu, one se najčešće pokazuju i kao jeftinija varijanta. S obzirom na to da su efikasnije, a kada se u obzir uzme čitav radni vek postrojenja, grejanje toplotnim pumpama često košta manje od grejanja na naftu ili gas. "Domaćinstva koja pređu na toplotne pumpe mogu da godišnje uštede od 280 evra u SAD, pa do 840 evra u Evropi", tvrdi Birol.

Pročitajte još: Najjeftinije grejanje? Proverili smo da li se ugradnja toplotne pumpe u Srbiji isplati

Toplane: Korisne za gradove

Zemlje severne Evrope kao što su Norveška, Danska, Švedska i Finska, lideri su kada je reč o lokalnim toplotnim mrežama koje se baziraju na korišćenju energije prihvatljive za klimu.

U zavisnosti od lokacije, toplota za mreže dolazi iz različitih izvora i proizvodi se tamo gde je posebno jeftina: velike toplotne pumpe koriste toplotu iz jezera i otpadnih voda, ili višak toplote iz industrijskih postrojenja ili računarskih centara. Geotermalni sistemi izvlače toplotu s dubine i do 5.000 metara, veliki solarni sistemi koriste sunčevu energiju, a termoelektrane koriste drvo i otpad kao gorivo.

Stručnjaci i komunalna preduzeća vide veliki potencijal u kombinaciji različitih izvora energije, i na taj način proširuju mnoge gradske mreže. Minhen je pionir u Nemačkoj. Do 2035. snabdevanje toplotom u gradskoj mreži trebalo bi da bude klimatski neutralno.

Grad koristi mešavinu duboke geotermalne energije koja proizvodi toplotu za manje od tri evro-centa po kilovat-satu, solarne toplotne energije s proizvodnim troškovima takođe od tri centa po kilovat-satu, i velikih toplotnih pumpi koje kao izvor koriste podzemne vode.

Toplo tuširanje uz pomoć solarne energije

U mnogim zemljama gotovo uopšte ne postoji potreba za grejanjem prostorija, tamo se uglavnom zagreva voda, na primer za tuširanje. U tim slučajevima, a prema IEA, najbolje rešenje je solarna energija.

Solarni paneli već su postavljeni na mnogim krovovima širom sveta. U hladnijim zemljama ta tehnologija je dostupna i u kombinaciji s grejanjem na gas, naftu i drva ili s toplotnim pumpama. Prema scenariju IEA, udeo solarne toplotne energije u globalnom snabdevanju toplotom trebalo bi da se upetostruči u odnosu na danas.

Grejanje na drva: nije klimatski neutralno i skupo je

Iako mnogi tako misle, grejanje na drva ili pelet zapravo nije klimatski neutralno. Osim toga, tako se oslobađa štetna, fina prašina, naglašavaju iz nemačkog Ministarstva za životnu sredinu.

Vrlo veliki problem je ograničena količina drveta u svetu. Novozasađene šume važno su skladište ugljenika i pomažu u usporavanju globalnog otopljavanja, a prašume više ne bi trebalo da se krče kako bi se zaštitila klima.

"Drvo je ograničena sirovina i važno skladište ugljenika i zato bi ga trebalo koristiti umereno i to pre svega u dugotrajnim proizvodima. Trebalo bi se uzdržati od korišćenja drveta za snabdevanje toplotom, i zbog zaštite zdravlja, i zbog zaštite klime", savetuje nemačka Savezna agencija za životnu sredinu. Cene peleta poslednjih meseci znatno su porasle, naročito u Evropi gde je i potrošnja najveća u svetu.

Vodonik: važan za energetsku prekretnicu

Iz vode se elektrolizom, za koju se koristi zelena energija, može izdvajati vodonik. A on može da se, uz pomoć plamenika ili gorive ćelije, koristi za proizvodnju CO2-neutralne toplote.

Problem za sada predstavlja veliki gubitak prilikom pretvaranja električne energije u vodonik i vodonika u toplotu: u tom procesu gubi se oko 50 odsto potrošene energije. Jedan kilova-tsat električne energije proizvodi samo pola kilovat-sata toplotne energije.

Poređenja radi, toplotne pumpe su oko sedam puta efikasnije. Sa tačke gledišta stručnjaka, sistemi grejanja na vodonik su zato irelevantni za grejanje pojedinačnih zgrada.

Međutim, vodonik će u budućnosti postajati sve važniji za sigurnost snabdevanja električnom i toplotnom energijom. U budućnosti će vodonik biti naročito potreban za periode kada je malo vetra ili sunca za proizvodnju energije. Prema studiji berlinskog trusta mozgova "Agora", znatnije korišćenje vodonika će u perspektivi biti važno za sigurnost snabdevanja strujom i toplotnom energijom u Nemačkoj.