Najvažnije platno sredstvo u zemlji mobilni: Jedini problem signal

Ponuđači već razrađuju strategije za širenje na tržišta i van Afrike.

Margaret Mojo ne može ni da zamisli život bez mobilnog telefona. Taj aparat joj omogućava preživljavanje u njenoj domovini Zimbabveu.

"Uz pomoć njega svakog dana kupujem hranu, plaćam vodu i struju, a i školarinu za svoju decu", oduševljeno priča za DW mlada žena.

Potrebno je samo da u svoj mobilni unese nekoliko podataka, onda se na ekranu pojavljuje iznos i za plaćanje je dovoljan samo jedan potez prstom. U Zimbabveu su plaćanja mobilnim telefonom stvar svakodnevice, jer vlada hronična nestašica gotovog novca. Izuzetno je popularan mobilni način plaćanja Ecocash koji nudi mobilni operater Econet.

Od hleba do benzina – sve se plaća mobilnim

"Takav način plaćanja prihvaćen je svuda, to je vrlo praktično", kaže Margaret Mojo, koja je inače zaposlena u državnoj firmi za snabdevanje električnom energijom. U Zimbabveu vlada hiperinflacija, građani vrlo malo toga sebi mogu da priušte. Plaćanje mobilnim telefonom je nešto skuplje, ali u zemlji gotovo i da nema gotovog novca. Zato elektronsko plaćanje dominira: telefonom se plaća sve, od hleba do benzina.

Herman Sing je predsednik firme Future Advisory u Južnoafričkoj Republici. To preduzeće bavi se digitalnim transformacijama širom sveta. Sing u razvoju mobilnog načina plaćanja vidi put za dalji razvoj Afrike.

"Najveći deo prihoda građana dolazi od rođaka iz inostranstva, direktno na mobilni telefon", objašnjava i dodaje da čak dve trećine novca koji je u opticaju u Africi potiče iz inostranstva. Zato mobilni telefon često zamenjuje klasičnu banku.

Foto: Depositphotos/Maboss283

Račun u banci nije potreban

Sing kaže da se plaćanje mobilnim telefonom u poslednjih 17 godina čvrsto etabliralo u mnogim afričkim zemljama.

"U mnogim državama još nema kreditnih kartica. Mi nemamo načine plaćanja koji su mogući u industrijskim zemljama", objašnjava Sing za DW. "Često nema bankomata i poslovnica banaka. U nedostatku toga, tržište je osvojio mobilni telefon, tako da je račun u banci za mnoge ljude postao nepotreban. Sve usluge se nude preko telefona i tako menjaju život ljudi."

Banke sarađuju s ponuđačima mobilnih usluga, a kroz plaćanja se može veoma dobro utvrditi da li je neki kupac kreditno sposoban za eventualnu kupovinu nekretnine ili automobila, kaže Sing. Pristup finansijskim platformama je besplatan, a naknada kod plaćanja minimalna. Ponuđači tih usluga poput firmi Vodafon i Orange ili južnoafričkog MTN-a već razmatraju da svoju ponudu prošire i na tržišta u Južnoj Americi i Aziji.

Ipak, takav model nije svuda u Africi dobro prihvaćen: u Južnoafričkoj Republici doživeo je neuspeh.

"Zemlja je veoma razvijena, mnogi ljudi imaju, slično kao i u Evropi, pristup bankovnim računima, kreditnim karticama i internetu. Svi ponuđači okušali su se na tom tržištu – ali bez uspeha", priča Sing.

Jedini problem - signal

Ponuđač M-Pesa, što na jeziku svahili znači novac, dominira istočnoafričkim tržištem. Firmu je 2007. osnovao kenijski mobilni operater Safaricom u saradnji s Vodafonom, a zatim je poslovanje postupno proširio i na susedne države. Vodafon posebno dominira tržištem u Keniji.

"Čak 86 odsto naših klijenata koristi mobilni način plaćanja", kaže Filip Veber, šef firme M-Pesa. On takođe ističe da je Vodafon sa svojih 37 miliona korisnika najveći ponuđač usluga mobilnog plaćanja na svetu: "Transakcije iznose ukupno 11 milijardi godišnje, to je više nego što ostvaruje PayPal, firma za plaćanje putem interneta."

Vodafon će uskoro da ponudi još veću paletu finansijskih usluga, među kojima su i pristup kreditima i plaćanje putem Interneta. A i MTN, najveći telekomunikacioni koncern u Africi, širi svoju ponudu na tom području.

Afrika velikom brzinom razvija bezgotovinski platni promet. Ali sve to može da funkcioniše samo pod jednim uslovom: da mobilni telefoni imaju signal.

U Zimbabveu je mobilna telefonska veza isto tako nepouzdana kao i sva druga infrastruktura.

"Kad nemamo signal, onda možemo da vozimo mušterije samo za gotovinu", kaže taksista Peter Gambanga iz Hararea i dodaje: "Ali gotovine retko ima, a telekomunikaciiona mreža često ne funkcioniše i po nekoliko dana. Tad ne možemo da radimo."