Grci pred izborom - evro ili drahma

Fuest, predsednik Naučnog veća Ministarstva ekonomije Nemačke, navodi niz argumenata koji ukazuju na pogrešne poteze u saniranju grčke krize, kao i teške posledice po Grčku i Evropu ukoliko ova zemlja napusti evrozonu i vrati se na drahmu.

Zvaničnih reakcija na konstataciju iz Berlina još nema, a premijer Lukas Papadimos upozorava da ukoliko se odmah ne postigne minimum konsenzusa o najvažnijim pitanjima za budućnost zemlje, ekonomski krah je neizbežan. Neposredan povod za apel bilo je odbijanje lidera vodećih sindikata u zemlji i predstavnika Unije poslodavaca da pristanu na smanjenje minimalne zarade za 20 odsto. Poruka je upućena i čelnim ljudima najvećih političkih partija Pasoka i Nove demokratije da obezbede političku podršku za socijalni konsenzus.

Sve usamljeniji premijer Papadimos pokušava da pronađe kompromis sa kreditorima koji zahtevaju punu implementaciju obaveza koje je Grčka prihvatila u zamenu za kredite i otpis duga od 50 odsto.

Pritisci ovoga puta nisu ni deklarativni, ni politički. Oni su ultimativni i znače da više nijedan evropski ili MMF evro neće biti uložen u bunar bez dna, zvani Grčka, ako se odmah ne pojave konkretni i vidljivi rezultati.

Vreme je da grčka vlada ubedi socijalne i druge političke partnere da se izbor suzio na pitanje: želi li Grčka da ostane u evrozoni ili se vraća na drahmu. Koliko god ova dilema zloslutno zvučala, još je veći jaz između zahteva kreditora i stavova lidera sindikata sa višemilionskim članstvom.

Alarmantni su podaci da je blizu milion ljudi već bez posla, da trećina Grka, nešto više od tri miliona, živi na ivici bede, a da se očekuje da do 2015. još 200.000 ljudi ostane bez posla. Čak i ako je analiza površna i sigurno ne odražava pravo stanje stvari, izvesno je da najugroženije socijalne grupe sve teže žive.

Kreditori traže da se i taj minimalni dohodak od 750 evra smanji za najmanje 20 odsto.