Češki izlaz na tri mora – predsednikova utopija?

Ali, s obzirom na njegovu politiku i sve manju popularnost među Česima, izgleda da je on upravo grobar te ideje. Bohumin je gradić sa 20.000 duša na češko-poljskoj granici – u Šleziji, jednom od nekada najjačih rudarskih područja Evrope.

Pre 150 godina tamo je počelo vađenje uglja naveliko. Oko ugljenokopa, železara i fabrika teške industrije, nastao je konglomerat gradova povezan gustom mrežom železničkih pruga i puteva. Danas tu na obe strane uz granicu živi oko šest miliona ljudi, piše urednik u češkim dnevnim novinama Denjik, Luboš Palata, a prenosi Dojče vele.

Niko i ne očekuje da tu ima i netaknute prirode, iako su ovde meandri Odre, pre nego što se u nju ulije češko-poljska granična reka Olža.

Ovog hladnog jesenjeg dana Luci Balcarkova, glavna urednica bohuminskih novina Oko, stoji na idiličnom poluostrvu, na ušću Olže u Odru.

"To je najlepši deo prirode koji ovde imamo", kaže ona.

Okolo su šume, livade i apsolutni mir. U iznenađujuće bistroj vodi ima mnogo riba. Tu žive dabrovi i vidre, gnezde se orlovi, a mogu se videti vodomari. Područje na ušću Olže u Odru deo je projekta "Natura 2000", evropske mreže zaštićenih područja.

"Kad je nizak vodostaj, na obali se formiraju peščane plaže. Plovidba ovde po rekama je prelep doživljaj i u čitavoj ovoj regiji to je veoma omiljeno", kaže Luci Balcarkova.

Bilo je već dosta planova

Ali ta prirodna idila sada je u opasnosti. Bohumin bi trebalo da postane deo velikog projekta izgradnje kanala Dunav-Odra-Laba, koji bi Češku povezao s Crnim, Severnim i Baltičkim morem. Plan za izgradnju tog rečnog puta postoji odavno.

Nakon Drugog svetskog rata, tadašnja Čehoslovačka najavljivala ga je više puta – ali ideja nikad nije ostvarena. Proteklih godina češki predsednik Miloš Zeman u više navrata snažno se zalagao za taj projekat. Zato se čini da je ta ideja sada mnogo bliže ostvarenju.

To uznemirava većinu ljudi u Bohuminu.

"Za nas je jedno sigurno: meandri Odre ne smeju da se diraju", kaže Petr Viha, dugogodišnji gradonačelnik.

On nam pokazuje planove raznih tokova budućeg kanala u blizini Bohumina, ali, s obzirom na to da se o projektu već decenijama samo priča, on je sumnjičav.

"Kad se vidimo ovde ponovo za deset godina, videćemo da li će nešto izgrađeno", kaže Viha.

Milijarde za plovidbu Odrom

Ali predsednik Zeman sistematski vrši pritisak da se projekat ostvari – i to ne samo u Češkoj. On o tome razgovara na susretima sa drugim političarima iz centralne Evrope, i još otkako je preuzeo dužnost predsednika 2013. godine.

"Želim da (poljski) Ščećin ponovo bude češka luka", izjavio je on 2013. u Varšavi. Tamo je naišao na razumevanje. I Poljska, kojoj pripada taj grad na ušću Odre u Baltičko more zalaže se za izgradnju kanala.

Iako Zeman u sopstvenoj zemlji ima više problema po pitanju kanala nego u Poljskoj, ipak mu je uspelo mu je taj projekat ugura u program aktuelne manjinske vlade premijera Andreja Babiša.

Ministarstvo saobraćaja krajem 2018. predstavilo je studiju o izgradnji kanala prema kojoj bi čitav projekat koštao gotovo 22 milijarde evra. Pre nekoliko nedelja češka vlada stavila je na raspolaganje 550 miliona evra za jedan deo projekta: za omogućavanje da Odra postane plovna u dužini od 12 kilometara, od poljske granice do Ostrave, centra češke teške industrije.

Projekat kompletnog kanala Dunav-Odra-Laba zasad je možda još utopija, ali povezivanje Ostrave sa Ščećinom preko plovne Odre poprima realne konture. Poljska u taj projekat već godinama ulaže velike sume.

Za Varšavu je povezivanje sa Češkom važan projekat. Ona na osnovu toga dobija novac iz fondova EU, jer i Unija procenjuje da je omogućavanje da Odra postane plovna u velikom delu svog toka saobraćajni projekat od strateške važnosti.

"S Poljskom pregovaramo da se Odra uvrsti u transevropsku saobraćajnu mrežu TEN-T, tako da i mi možemo da dobijamo novac iz fondova EU", kaže zamenik češkog ministra saobraćaja Jan Sehter.

Nepopularni Zeman, nepopularni kanal

Taj mamutski projekat kritikuju mnogi, naročito aktivisti za zaštitu životne sredine. Ali za projekat je u stvari glavna prepreka nešto drugo: sam predsednik Miloš Zeman, najveći zagovornik kanala. Njegova popularnost u Češkoj sve više opada, a među bolje obrazovanim Česima krajnje je nepopularan.

Zato u češkoj javnosti projekat Dunav-Odra-Laba u međuvremenu simbolizuje nepopularnog predsednika i vladu Andreja Babiša koju mnogi smatraju nekompetentnom. Mnogi političari, uključujući i neke iz Babiševe stranke, odbacuju taj projekat kao ekonomski neisplativ i neodrživ.

Gradsko veće Ostrave, u kojem su zastupljene razne političke stranke, jednoglasno se izjasnilo protiv izgradnje kanala.

To što Zeman ipak tako uporno gura taj projekat, politikolog Lukaš Jelinek objašnjava Zemanovom željom da uđe u istoriju kao otac jednog velikoga građevinskog projekta.

"Jedan tako veliki projekat u Moravskoj i Češkoj je nešto čega bi se ljudi uvek sećali", kaže Jelinek.

San o povezivanju triju mora s Češkom postoji još od 14. veka – od vremena vladavine cara Karla IV. I u vreme Habsburgovaca razmišljalo se o izgradnji kanala. S gradnjom se počelo za vreme nacionalsocijalista, u vreme kada je Češka okupirana i pripojena Nemačkom Rajhu. Ali ubrzo se od toga odustalo.

Sada bi projekat mogao definitivno da bude pokopan kada za oko dve godine bude završen mandat aktuelnom češkom predsedniku. To bi lako mogla da ostane "Zemanova ideja", mrtvo slovo na papiru.