Četrdeset godina od stvaranja istorije: Rođenje "Solidarnosti"

Ovaj sporazum je omogućio uspostavljanje Solidarnosti, prvog nezavisnog sindikata u sovjetskom bloku.

Nezamisliv samo nekoliko nedelja ranije, sporazum iz Gdanjska postignut je nakon dva meseca društvenih nemira širom Poljske koje je podstaklo poskupljenje mesa.

Protesti su se intenzivirali 14. avgusta kada je 17.000 radnika brodogradilišta Lenjin u Gdanjsku krenulo u štrajl zahtevajući, između ostalog, vraćanje otpuštenih radnika, slobodu osnivanja sindikata, ograničavanje cenzure, te oslobađanje političkih zatvorenika.

Leh Valensa - harizmatični govornik

Leh Valensa, 35-godišnji električar u brodogradilištu koji je dobio otkaz četiri godine ranije zbog aktivizma, preskočio je visoki spoljni zid, pridružio se štrajkačima i uskoro postao njihov vođa, nametnuvši se kao harizmatični govornik.

Uprava je brzo popustila u nekoliko pitanja, ali su štrajkači želeli više, a posebno osnivanje slobodnih sindikata.

"Nisam dopustio da me komunisti prevare", reći će Valensa godinama kasnije.

Štrajk je poprimio političku dimenziju kad su mu se pridružili intelektualci disidenti koji su preuzeli savetodavnu ulogu.

Radnici su znali da postoji mogućnost krvavog gušenja štrajka, jer se to događalo pre, ali su ih legendarne reči "ne bojte se" koje je godinu dana ranije izrekao poljski papa Jovan Pavle II. tokom poseta Varšavi, prestonici duboko katoličke zemlje.

Dan i noć porodice i pristalice dolazile bi do zatvorenih vrata brodogradilišta s hranom, pićem i cvećem pružajući štrajkačima moralnu podršku. Širom zemlje održavane su mise kao podrška štrajku.

Potpredsednik vlade Miecislav Jagielski 22. avgusta vodio je vladino izaslanstvo na pregovore u Gdanjsk. Razgovori u brodogradilištu emitovani su preko zvučnika, piše SEEbiz.

Sporazum o nezavisnom sindikatu

Vlasti i štrajkački odbor postigli su sporazum 31. avgusta u Gdanjsku.

Valensa je tada na televiziji proglasio okončanje štrajka. Zapevao je nacionalnu himnu, a potpredsednik vlade mu se pridružio.

"Nismo dobili sve što smo želeli. Ali smo dobili ono što je bilo moguće u toj situaciji. Ostatak ćemo dobiti kasnije", kazao je Valensa.

Tim je sporazumom odobren nezavisni sindikat - prvi u celom sovjetskom bloku - i predviđeno je pravo na štrajk, ograničenje cenzure, povećanje plata, prenošenje nedeljne mise na radio-televiziji i oslobađanje političkih zatvorenika.

Potpisivanje sporazuma održalo se u velikoj konferencijskoj dvorani sa zanimljivom dekoracijom - krstom i bistom Lenjina.

Valensa potpisao je dokument olovkom s papinom slikom.

Ali nije dugo potrajalo. Godinu i po kasnije general Vojciek Jaruzelski proglasio je vanredno stanje kako bi zabranio sindikat, koji je do tada okupio neverojatnih 10 miliona članova.

Desetine hiljada sindikalnih aktivista uhapšeni su, uključujući Valensu koji je proveo u zatvoru 11 meseci.

Sindikat je nastavio u tajnosti sa svojim aktivnostima sve dok nije legalizovan 1989. nakon raspada komunističkog bloka.

Godine 1983. Valensa je dobio Nobelovu nagradu za mir, pre nego što je izabran za predsednika Poljske 1990. na prvim demokratskim izborima u zemlji.

"Avgust 1980. bio je kamen temeljac poljske demokratije. Solidarnost je bio izuzetan po svojoj veličini, strategiji nenasilja i igrao je primarnu ulogu u destrukciji starog sistema", rekao je istoričar Aleksander Hol.