Zastava donosi Kragujevcu aerodrom?

Član tima za pregovore sa Fijatom i zamenik gradonačelnika Kragujevca, Nebojša Zdravković, navodi da će taj sporazum, koji će biti potpisan narednog meseca, doneti u Kragujevac veliki broj infrastrukturnih, ali i tehničko-tehnoloških novina neophodnih za uspešno poslovanje. On je istakao da će čak do kraja godine biti razmotrena i mogućnost izgradnje aerodroma u Kragujevcu.

Osim Fijata, za ulaganje u Kragujevac interesovanje pokazuje sve veći broj stranih investitora. Oni zahtevaju dobru infrastrukturu i tehnološke uslove. Zdravković trvdi da će ukupna investicija Fijata i države umesto 700 miliona iznositi milijardu i sto miliona evra.

“Od te sume, država će umesto prvobitno planiranih 100 miliona evra, uložiti 300 miliona evra u naredne tri godine i to u izgradnju auto puta, severne obilaznice, bežične internet mreže na području celog grada, nove vodovodne mreže za industrijsku vodu u krugu Zastave, rekonstrukciju železničke pruge Kragujevac-Lapovo, koja u ovom trenutku uopšte nije elektrificirana. Potrebna su i velika ulaganja u izgradnju nove Energetike, novih trafo stanica, jer Fijat želi da u Kragujevcu ima fabriku koja ispunjava najviše svetske standarde”, kaže Zdravković.

Menadžeri Fijata, zbog čestih dolazaka u Kragujevac zatražili su uvođenje direktne avio linije na relaciji Torino-Beograd, a gradske vlasti već razmatraju mogućnost izgradnje aerodroma.

“I Iveko je zainteresovan da dođe u fabriku kamiona i čak da uzme dodatnih 200 hektara zemljišta. U Kragujevcu raste životni standard građana, kao i cena stambenog i poslovnog prostoru. U ekonomskom smislu Kragujevac ispunjava sve kriterijume da dobije aerodrom, jer je to u ovom trenutku to nešto što je neophodno”, ističe Zdravković.

Idejno rešenje aerodroma u Kragujevcu još daleke 77 godine uradio je kao student, arhitekta Aleksandar Nenković. Još tada je predviđeno da lokacija za te namene bude u Ravnom Gaju na 15 kilometru od Kragujevca. Taj prostor do danas je sačuvan.

“U mom elaboratu analizirana je ruža vetrova i broj dana sa maglom. Tako da je to jedna realna opcija za Kragujevac, ali da li će zaista biti realizovana ja ne mogu da kažem. Ono što je evidentno je, da je za jedan međunarodni aerodrom za dužinu aerodromske piste, zgrade i postrojenja, potrebno oko 150 hektara zemljišta, tvrdi arhitekta Nenković i dodaje da bi taj aerodrom imao i dovoljan broj putnika.

Prema njegovim rečima, lokacija aerodroma bi sigurno servisirala centralnu zonu Šumadije sa Kraljevom, Čačkom, Vrnjačkom banjom, Trstenikom, Jagodinom.

Od izgradnje aerodroma u Ravnom Gaju, daleko ekonomičnija investicija, smatra arhitekta Nenković, bila bi izgradnja marine za hidroavione na jezeru u Šumaricama.

Zamenik gradonačelnika Kragujevca očekuje da će do kraja godine početi izrada studije izvodljivosti o potrebama regiona za aerodromom.